Piše: Milan Vidojević
Tolerancija prema njegovim aktivnostima postojala je zbog pogrešne pretpostavke da bi Nidal mogao da uspostavi vezu sa separatističkim pokretom na Kosovu, pa mu je nuđena "meka varijanta" kako bi se "uzdržao" od aktivnosti ka Kosovu, kao i da se uzdrži od započinjanja krvavih obračuna sa Fatahom na teritoriji Jugoslavije. Od 1980. godine nadalje, u Beogradu je u tajnosti boravio Nidalov predstavnik. Prvi je bio Ali al-Fara (poznat kao "doktor Kemal"), posle njega Ijad Muhamed (koji je bio oženjen jednom od Nidalovih sestričina), onda Ali Atifi, i kasnije drugi. Rezultat je bio da je između 1980. i 1985. godine Jugoslavija je bila organizacioni centar za Nidalove operacije u Evropi. Ovde je bilo uskladišteno oružje, ovde su dolazili na pripreme timovi atentatora iz Libije i Libana, obuka je izvođena u Nidalovim bazama u okolini Beograda i na drugim mestima. Isti, tačnije bolji status imala je i Arafatova organizacija, PLO. U Jugoslaviji su držali novac, neki kažu u jednom trenutku tri milijarde dolara, u Košutnjaku su im bila televizijska reportažna kola koja su radila tv program PLO-a koji se kasnije emitovao u arapskim zemljama. Unutar Nidalove organizacije Jugoslavija je smatrana "polusigurnom" zemljom, u smislu da ako neki ćlan organizacije upadne u probleme, organizacija je mogla da se "ispod stola" dogovori o njegovom slučaju.
Kako je vreme odmicalo tako je Nidalova opsesija Fatahom rasla. Jugoslavija više nije bila pogodna, Nidalova organizacija je prešla u Istočnu Nemačku, gde je Nidal dobio bolje uslove. Početkom 1986. godine prva grupa od dvadeset ljudi došla je na obuku u rukovanju eksplozivom i oružjem u bazu Štazija, koja se prostirala na deset hiljada hektara u gradiću Mosov, južno od Berlina. Odnos sa Štazijem bio je zapravo uzak.Nidalu nije bilo dozvoljeno da skladišti oružje na teritoriji zemlje, niti da odatle kreće u svoje akcije. Od 1986. godine sedište Nidalove organizacije postaje Budimpešta, a Atif Abu Bakr, ambasador PLO u Mađarskoj prelazi u Nidalovu organizaciju. Mnogobrojni Nidalovi borci studiraju u Mađarskoj i slobodno su izlazili i ulazili u ovu zemlju.
U Poljskoj je Nidal takođe imao dobar tretman, naravno sa obaveštajnim i bezbedonosnim strukturama. Tu je imao i rezidenciju, tu su mu živele supruga i ćerka, tu se lečio. Imao je zaštitu jer je trgovao inkognito poljskim oružjem i toj državi donosio zapadnu valutu, a dao je obećanje da sa teritorije Poljske neće vršiti akcije prema drugim zemljama.
Česi su Abu Nidala smatrali teroristom i nisu s njim održavali odnose.
Bugarska, koju je Nidal često posećivao i tamo održao brojne sastanke, dozvolila je da Nidalova organizacija tu ima svoj centar. Nidal je dobio vilu gde je ponekad provodio letnji odmor. Tretman se promenio kad su Bugari otkrili da Nidal krijumčari oružje iz Turske kroz njihovu zemlju ka evropskim destinacijama. Neke pošiljke su zaplenjene i nekolicina njegovih ljudi završili su u zatvoru.
Rumunija je bila neprijateljski nastrojena ka Nidalu, naročito posle decembra 1984. godine. Tada je u Bukureštu ubijen Azmi al-Mufti, jordanski diplomata, a drugi ranjen. Nidal je posle otkazivanja gostoprimstva pokušao da uceni Rumuniju, postavljajući bombu u njihovu ambasadu u Bejrutu, ali stav Rumunije nije se promenio. Hapsili su Nidalove ljude gde god je to bilo moguće.
Situacija u organizaciji polako se okretala protiv Nidala. Do osamdesetih godina Abu Nidal, Abu Nizar i Abd al-Rahman Isa bili su nerazdvojni i zajedno su stvorili i razvijali organizaciju. Ali od 1981. godine Nidal je sledećih pet godina proveo uglavnom u Evropi, najviše u Poljskoj, često putujući do Beča, Ciriha i Berlina, trgujući oružjem, osnivajući preduzeća, vodeći posebno računa o finansijskim transakcijama koje su uvećavale bogatstvo organizacije i njegovo lično. Organizaciju je vodio tako što je pisao nedeljne memorandume na osnovu izveštaja koji su njemu slati. U svojim dopisima kritikovao je rad svojih saradnika, okretao ih jednog protiv drugog, slao uputstva koja se često nisu mogla sprovesti, sve u diktatorskom maniru. Sve to je postepeno podizalo tenziju i neraspoloženje prema Nidalu. U tim osamdesetim godinama članstvo u njegovoj organizaciji uvećalo se desetostruko. LJudi koji su upravljali organizacijom na terenu, posebno u Libanu, bili su na to veoma ponosni, ali Nidal nije. NJegov instinkt progonjene zveri upozoravao ga je da bi veliki, nekontrolisani priliv ljudi mogao da bude opasan po organizaciju i njega lično. Većina tih pridošlica bili su iz drugih organizacija, bili izbačeni ili nezadovoljni, bez znanja, discipline, politički nedefinisani, neupotrebljivi za njegov način rada. Na kraju, tek pristigli, nisu osećali nikakvu lojalnost prema Nidalu, kakvu su imali članovi koji su s njim bili od početka.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
Da bi lično proverio novu situaciju, Nidal je potajno došao u Siriju u oktobru 1984. na nedelju dana, onda na dve nedelje u januaru 1985, i održao brojne sastanke sa vrhom organizacije. Onda je 22. oktobra 1985. godine ponovo došao u Siriju i tu živeo godinu i pet meseci, dolazeći i odlazeći, do konačnog odlaska u Libiju 28. marta 1987. godine.
U ovom periodu bilo je jasno izraženih nesuglasica u rukovodstvu organizacije koje je Nidal brutalnorazrešio i povratio punu kontrolu. Koraci koje je preduzeo bili su:
- zamenio je 1985. godine Abu nizara i Abd al-Rahmana Isu članovima svoje porodice kao potpisnika bankarskih računa organizacije u Švajcarskoj i na drugim mestima;
- u avgustu 1986. godine smenio je Abu Nizara sa mesta svog zamenika i tu postavio mladog, ropski lojalnog Isama Maraku;
- da bi ubrzao isterivanje svoje organizacije iz Sirije u junu 1987. godine naredio je terorističke akcije u Rimu, Beču, Karačiju i Istambulu bez znanja i odobrenja Sirije;
- podelio je organizaciju na dva dela između Libana i Libije, radi bolje kontrole;
- smenio je Abd al-Rahmana Isu 1987. godine sa mesta šefa Obaveštajnog direktorata i zamenio ga mlađim kadrom. U Libanu je to bio Mustafa Avad (Alaa), u Libiji Ali al-Fara (dr. Kemal);
- onda je u novembru 1987. godine, na vrhuncu ovih promena, naredio masakr širokih razmera oficira i članova Narodne armije.
(nastaviće se)
Predhodne delove feljtona možete pročitati OVDE.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
Izvor: Pravda
