Најновије

МИЛАН ВИДОЈЕВИЋ ЗА ПРАВДУ: Абу Нидал - терориста у најам (ФЕЉТОН 12)

Оно што је вешто скривано до данас нашој јавности јесте да је најдуже контакте у иностранству Абу Нидал имао с Југославијом. То није чудно јер је велики број палестинаца почео овде да студира још од шездесетих година. Кад се Абу Нидал отцепио од Фатаха 1974. године привукао је на своју страну неке од студената у Југославији и преко њих почео агресивну регрутацију међу осталима. То је довело до крвавих сукоба између његових присталица и присталица Фатаха. У априлу 1980. године Нидалови људи у Београду бацили су бомбу на аутомобил у коме су мислили да је Абу Ијад. Служби безбедности било је доста главобоља с Нидалом и почела је промена става према његовом присуству у Југославији.

Милан Водојевић (Фото: Јутјуб)

Пише: Милан Видојевић

Толеранција према његовим активностима постојала је због погрешне претпоставке да би Нидал могао да успостави везу са сепаратистичким покретом на Косову, па му је нуђена "мека варијанта" како би се "уздржао" од активности ка Косову, као и да се уздржи од започињања крвавих обрачуна са Фатахом на територији Југославије. Од 1980. године надаље, у Београду је у тајности боравио Нидалов представник. Први је био Али ал-Фара (познат као "доктор Кемал"), после њега Ијад Мухамед (који је био ожењен једном од Нидалових сестричина), онда Али Атифи, и касније други. Резултат је био да је између 1980. и 1985. године Југославија је била организациони центар за Нидалове операције у Европи. Овде је било ускладиштено оружје, овде су долазили на припреме тимови атентатора из Либије и Либана, обука је извођена у Нидаловим базама у околини Београда и на другим местима. Исти, тачније бољи статус имала је и Арафатова организација, ПЛО. У Југославији су држали новац, неки кажу у једном тренутку три милијарде долара, у Кошутњаку су им била телевизијска репортажна кола која су радила тв програм ПЛО-а који се касније емитовао у арапским земљама. Унутар Нидалове организације Југославија је сматрана "полусигурном" земљом, у смислу да ако неки ћлан организације упадне у проблеме, организација је могла да се "испод стола" договори о његовом случају.

Како је време одмицало тако је Нидалова опсесија Фатахом расла. Југославија више није била погодна, Нидалова организација је прешла у Источну Немачку, где је Нидал добио боље услове. Почетком 1986. године прва група од двадесет људи дошла је на обуку у руковању експлозивом и оружјем у базу Штазија, која се простирала на десет хиљада хектара у градићу Мосов, јужно од Берлина. Однос са Штазијем био је заправо узак.Нидалу није било дозвољено да складишти оружје на територији земље, нити да одатле креће у своје акције. Од 1986. године седиште Нидалове организације постаје Будимпешта, а Атиф Абу Бакр, амбасадор ПЛО у Мађарској прелази у Нидалову организацију. Многобројни Нидалови борци студирају у Мађарској и слободно су излазили и улазили у ову земљу.

У Пољској је Нидал такође имао добар третман, наравно са обавештајним и безбедоносним структурама. Ту је имао и резиденцију, ту су му живеле супруга и ћерка, ту се лечио. Имао је заштиту јер је трговао инкогнито пољским оружјем и тој држави доносио западну валуту, а дао је обећање да са територије Пољске неће вршити акције према другим земљама.

Чеси су Абу Нидала сматрали терористом и нису с њим одржавали односе.

Бугарска, коју је Нидал често посећивао и тамо одржао бројне састанке, дозволила је да Нидалова организација ту има свој центар. Нидал је добио вилу где је понекад проводио летњи одмор. Третман се променио кад су Бугари открили да Нидал кријумчари оружје из Турске кроз њихову земљу ка европским дестинацијама. Неке пошиљке су заплењене и неколицина његових људи завршили су у затвору.

Румунија је била непријатељски настројена ка Нидалу, нарочито после децембра 1984. године. Тада је у Букурешту убијен Азми ал-Муфти, јордански дипломата, а други рањен. Нидал је после отказивања гостопримства покушао да уцени Румунију, постављајући бомбу у њихову амбасаду у Бејруту, али став Румуније није се променио. Хапсили су Нидалове људе где год је то било могуће.

Ситуација у организацији полако се окретала против Нидала. До осамдесетих година Абу Нидал, Абу Низар и Абд ал-Рахман Иса били су нераздвојни и заједно су створили и развијали организацију. Али од 1981. године Нидал је следећих пет година провео углавном у Европи, највише у Пољској, често путујући до Беча, Цириха и Берлина, тргујући оружјем, оснивајући предузећа, водећи посебно рачуна о финансијским трансакцијама које су увећавале богатство организације и његово лично. Организацију је водио тако што је писао недељне меморандуме на основу извештаја који су њему слати. У својим дописима критиковао је рад својих сарадника, окретао их једног против другог, слао упутства која се често нису могла спровести, све у диктаторском маниру. Све то је постепено подизало тензију и нерасположење према Нидалу. У тим осамдесетим годинама чланство у његовој организацији увећало се десетоструко. Људи који су управљали организацијом на терену, посебно у Либану, били су на то веома поносни, али Нидал није. Његов инстинкт прогоњене звери упозоравао га је да би велики, неконтролисани прилив људи могао да буде опасан по организацију и њега лично. Већина тих придошлица били су из других организација, били избачени или незадовољни, без знања, дисциплине, политички недефинисани, неупотребљиви за његов начин рада. На крају, тек пристигли, нису осећали никакву лојалност према Нидалу, какву су имали чланови који су с њим били од почетка.

Да би лично проверио нову ситуацију, Нидал је потајно дошао у Сирију у октобру 1984. на недељу дана, онда на две недеље у јануару 1985, и одржао бројне састанке са врхом организације. Онда је 22. октобра 1985. године поново дошао у Сирију и ту живео годину и пет месеци, долазећи и одлазећи, до коначног одласка у Либију 28. марта 1987. године.

У овом периоду било је јасно изражених несугласица у руководству организације које је Нидал бруталноразрешио и повратио пуну контролу. Кораци које је предузео били су:

 - заменио је 1985. године Абу низара и Абд ал-Рахмана Ису члановима своје породице као потписника банкарских рачуна организације у Швајцарској и на другим местима;

- у августу 1986. године сменио је Абу Низара са места свог заменика и ту поставио младог, ропски лојалног Исама Мараку;
 

- да би убрзао истеривање своје организације из Сирије у јуну 1987. године наредио је терористичке акције у Риму, Бечу, Карачију и Истамбулу без знања и одобрења Сирије;

 - поделио је организацију на два дела између Либана и Либије, ради боље контроле;

- сменио је Абд ал-Рахмана Ису 1987. године са места шефа Обавештајног директората и заменио га млађим кадром. У Либану је то био Мустафа Авад (Алаа), у Либији Али ал-Фара (др. Кемал);

- онда је у новембру 1987. године, на врхунцу ових промена, наредио масакр широких размера официра и чланова Народне армије.

(наставиће се)

Предходне делове фељтона можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА