On ovako komentariše činjenicu da je iz Sjedinjenih Američkih Država u grčku luku Aleksandropulis dopremljeno 120 helikoptera, hiljadu borbenih vozila i druge tehnike, a u sklopu vojne vežbe NATO koja će se, prema pisanju grčkih medija, održati u Rumuniji, Bugarskoj, na Balkanu i u centralnoj Evropi.
Ova operacija ocenjena je kao jedna od najvećih američkih vojnih misija usmerena na jačanje američkog i NATO prisustva na Balkanu i Crnom moru, dok je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da takvi manevri destabilizuju situaciju u regionu.
Vežbe NATO pretnja miru u Evropi
Prema rečima Mitra Kovača, ovaj američki desant na Balkan predstavlja nastavak već učvršćene strategije Sjedinjenih Američkih Država koja se operacionalizuje preko vodećih država članica NATO, a prvenstveno, kako ističe, preko članica Alijanse na istoku.
„Snage koje se baziraju na liniji sukobljenosti uglavnom gravitiraju ka crnomorskom regionu koji ima strateški značaj. On je u neposrednoj blizini Ukrajine i Gruzije, a znamo da su to dve krize koje su uspostavljane direktnim uticajem Zapada sa ciljem da se te dve države istrgnu iz, po njihovom mišljenju, „zagrljaja“ Rusije. Naime, reč je o veoma bitnom regionu pa su u tom smislu rađene i mnoge simulacije angažovanja kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga. Ove vežbe su deo tog scenarija proigravanja uloge tih snaga u eventualnom sukobu u koji bi bile uključene prvenstveno evropske države članice NATO, dok su Sjedinjene Američke Države tu sa svojom tehnikom“, objašnjava Kovač.
Ova vežba je, kako dodaje, respektabilna po broju angažovanih sredstava, ali ona nema neki regionalni i strateški značaj, iako jeste u funkciji pridobijanja saveznika da u njoj učestvuju.
„Tu se Amerikanci postavljaju kao mentori sa namerom da uključe što više drugih snaga članica NATO pakta i da potpomognu istočne države koje su primljene u Alijansu. Verujem da SAD za sada proigravaju potencijalne scenarije koje bi uključile prvenstveno Ukrajinu i pojedine pristrasne članice NATO pakta, poput Poljske, pa i Nemačke, kao i deo britanskih snaga i po mogućnosti francuskih, a kako bi eventualno u nekom potencijalom lokalnom, odnosno posle i regionalnom ratu, napravile scenario „iscrpljivanja“ Rusije i brzog „zauzimanja“ Donjecka i Luganska“, ukazuje sagovornik.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 22, 2021
Osetljiv trenutak
Vojnopolitički komentator Vlade Radulović objašnjava da su Sjedinjene Američke Države nekoliko serija različitih vežbi, poput vežbi „Difender“, do sada koncipirale iz dva razloga – logističkog premeštanja ljudstva i teške tehnike sa jednog kraja Evrope na drugi, ali i povećanja stepena interoperabilnosti između pripadnika različitih armija država saveznica u okviru NATO-a.
„U skladu sa tim i posmatram ovu vežbu i ona za mene ne predstavlja novost budući da je zvanična najava da će do nje doći bila još polovinom oktobra. Ona je možda iznenađenje za širu javnost, ali činjenica je da ova vežba planirana već neko vreme, a nekoliko puta je u samoj luci Aleksandropulis tim povodom boravio vojni izaslanik SAD u Grčkoj. Međutim, nekako se čini da je trenutak u kome se ovo dešava prilično problematičan jer imamo tenzije na belorusko-poljskoj granici, razmeštanje vojske u Estoniji i Letoniji, kao i tenzije koje postoje na istoku Ukrajine i razmeštanje i ukrajinske vojske i oružanih snaga Ruske Federacije. Tako da malo zabrinjava to što ovde ipak govorimo o velikom broju ljudstva i vojne tehnike i to u trenutku u kome se Evropa sada nalazi“, navodi Radulović.
U tom smislu, kako kaže, razume da postoje određene bojazni da ovakve vežbe mogu prerasti u nešto mnogo ozbiljnije zbog trenutka u kome se nalazimo.
„Ja ne bih koristio termin rat, ali možda mogu biti uvertira za neki sukob. Ali ipak, ja to ne bih tako posmatrao jer je suštinski reč o vežbama koje su ranije dogovorene i vežbama koje SAD inače, naročito od prošle i ove godine sprovode na teritoriji Evrope, kako u okviru NATO tako i samostalno. Za očekivati je da će vežbe ovakvog tipa biti održavane svake godine, s tim što kada govorimo o vežbama na nivou NATO-a interesantno je će u njima neparnim godinama broj američkih vojnika biti nešto manji zbog toga što oni slične vežbe imaju i na Pacifiku. Ali mislim da možemo očekivati da će takve vežbe u budućnosti podrazumevati na desetine hiljada vojnike i sredstava ratne tehnike u svim vidovima, odnosno ratno vazduhoplovstvo, mornaricu i jedinice kopnene vojske“, ističe Radulović.
Evropske države ne vide bezbednosni problem
Mitar Kovač primećuje da Rusija na ove manevre SAD i NATO ne može blagonaklono gledati iz više razloga.
„NATO je do sada prekršio sve usmene i pisane sporazume sa Rusijom i nasilno se ponaša prema svim strateškim interesima Rusije i ne želi da ih uvažava. Reč je, u suštini, o strateškom zaokruživanju i opkoljavanju teritorije Rusije od baltičkih država pa do Bliskog istoka i verujem da to u političkom smislu neće doneti stabilnost na evropskom kontinentu, kao i da evropske države ne vide u kakav bezbednosni problem ih uvlače Sjedinjene Američke Države“, napominje Kovač.
Koliko je ovakvo gomilanje NATO trupa zabrinjavajuće govori i činjenica, podseća naš sagovornik, da se u Evropi svaki konflikt, uključujući i one manjih razmera poput oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ, jedva kontrolisao od strane velikih sila.
„U tom smislu je jasno da i ovakvi potencijalni sukobi, na većem prostoru i sa ukrštanjem geostrateških interesa velikih sila, mogu ugroziti druge male države i narode, posebno tamo gde postoje nerešeni problemi. Na žalost, prostor Zapadnog Balkana i Balkana uopšte je i istorijski i aktuelno opterećen različitim scenarijima rešavanja postojećih problema, bilo da su oni vezani za granične sporove, nacionalna pitanja ili konflikte iz prošlosti“, upozorava Kovač.
Da se veliki ne zaigraju
Vlade Radulović kaže da je za sve u životu, bila to ljubav, svađa, posao ili rat, uvek potrebno - dvoje.
„Bojim se da se pitanje bezbednosti, vojske i odbrane sve češće, da ne kažem uvek svodi na to neko političko polje i politička prepucavanja. Tako na američke opaske da Rusija pravi velike vežbe i raspoređuje svoje snage, Moskva odgovara da vežba u okviru svojih granica, dok na kritike da SAD raspoređuje veliki broj ljudstva i tehnike na teritoriji istočne Evrope Amerika odgovara da to čini u okviru granica NATO-a. To je dakle problem koji se može posmatrati sa dva kraja i bojim se da se nikada neće doći do konsenzusa. Ja razumem i istok i zapad, ali me kao nekoga ko se nalazi na Balkanu brine da se u tom nekom „igranju“ velikih neko ne zaigra previše, pa da to ode nekom nezgodnom putanjom, jer tu onda ne bismo govorili o nekom ograničenom sukobu, konfliktu ili čarkama, već o oružanom sukobu koji bi, usudio bih se da kažem, imao apokaliptične razmere“, zaključuje Radulović.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 23, 2021
Izvor: rs.sputniknews. com
