Piše: dr Ivan Pajović
U hramovima raznih vera roboti čitaju propovedi i mole se zajedno sa verujućima, premda se neki tome protive i smatraju čak blasfemijom.
Već godinama se u religioznim zajednicama koriste ove tehnologije u vidu zbornika molitvi u elektronskom obliku ili aplikacija i gedžeta za predstavnike raznih religija i konfesija.
Desetine miliona muslimana koriste aplikaciju Muslim Pro koja vernicima daje najrazličitije informacije: od termina svakodnevnih molitvi po lokalnom vremenu, orijentacije prema Meki i tekstova Kurana na desetinama jezika, do muslimanskih prazničnih čestitki i adresa restorana sa halal-hranom.
Anglikanska crkva ima glasovnog pomoćnika po imenu Alex koji odgovara na religiozna pitanja, a Vatikan je prezentovao „pametnu” narukvicu eRosary, koja automatski prebrojava očitane molitve i aktivira se kada se čovek krsti.
Za pripadnike judejske vere postoji algoritam Robo Rabbi, koji daje korisnicima savete zasnovane na Tori i ima zadatak da čoveka učini boljim.
Roboti su počeli da se koriste u hramovima prilikom bogosluženja i drugih religioznih praksi. Protiv ovakvih tehnoloških novotarija istupaju pre svega konzervativni sveštenoslužitelji, ali i vernici.
U jednom od drevnih budističkih hramova u Kjotu, Kodaj Dzi, koji postoji od 1605. godine, od 2019. godine stoji robot koji predstavlja boginju milosrđa Kanon. To je antropomorfni robot od aluminijuma, ruke i lice su mu pokrivene silikonom kako bi odavale utisak autentičnosti ljudske kože. Robot, koji je razvila tokijska kompanija A-Lab, može da izgovara sutre uz odgovarajuću muziku, sa titlovima na raznim jezicima, a takođe vrši razne budističke rituale, na primer pogrebne ceremonije.
„Ako sa vama razgovara Buda, verovatno će shvatanje budističkog učenja biti jednostavnije i lakše. Mi želimo da ljudi dolaze ovde, gledaju robota i razmišljaju o suštini budizma”, kaže nastojatelj ovog hrama Tenšo Hodo. „Roboti nas prevazilaze u toj sveri. Ja ću umreti, a oni će večno evoluirati”.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 7, 2021
Još jedan primer budističkog robota je 60 cm visoka figura robota-monaha Xian'er, postavljena u manastiru Luncjuan u Pekingu. On je nazvan po imenu monaha iz popularnih kineskih stripova i poseduje prilično uverljivu spoljašnjost. On može izgovarati mantre i razjašnjavati osnove budizma. Razvoj ovog robota bio je zajednički projekat manastira i nekolicine kineskih univerziteta i korporacija.
Specijalista za robotiku sa Torinskog univerziteta Vaseda Gabriele Trovato napravio je, kako sam kaže, prvog katoličkog robota pod imenom SanTO. On izgleda kao kip iz katoličkog manastira, sadrži kompjuter, mikrofon, senzore i sistem prepoznavanja lica. Ovaj robot predstavljen je 2018. godine na izložbi religiozne umetnosti u Rimu.
„Religija je evoluirala tokom cele svoje istorije, od predaje od usta do usta, preko pismene tradicije, do štampe i mas-medija. Bilo bi razumno pretpostaviti da digitalizacija i robotika mogu pomoći religiji u njenom rasprostranjivanju”, smatra gospodin Trovato. On tvrdi da je SanTO dokazao svoju neophodnost u vreme pandemije i lokdauna, kada ljudi nisu mogli dolaziti na bogosluženja, ali su ipak želeli porazgovarati sa nekim o veri i pomoliti se zajedno.
Još jedan primer je robot-pastor BlessU-2, napravljen u nemačkom gradu Vitenbergu, u kom je 2017. godine proslavljana 500-godišnjica početka Reformacije – upravo u tom gradu 1517. godine Martin Luter je prikucao na crkvena vrata svojih 95 teza i tako položio temelj novoj hrišćanskoj konfesiji. Tome u čast Jevangelistička crkva u gradovima Hesen i Nasau predstavila je robota BlessU-2, koji je manje antropomorfan nego boginja Kanon iz hrama u Kjotu i više predstavlja veliki terminal (napravljen je na bazi konstrukcije bankomata) sa ne baš realistično izvedenim glavom i rukama. Pritiskom na dugme na ekranu on blagosilja vernike na pet jezika, ruke mu se ustremljuju ka nebu i svetle. Robot može izgovarati molitve i biblijske stihove.
Prema rečima antropologa Bet Singler iz britanskog Instituta nauke i religije „Faradej”, postoje tri osnovne varijante odnosa prema tehnologijama u okviru religije: odbacivanje, prihvatanje i prilagođavanje sopstvenim potrebama. Po njenom mišljenju, prva reakcija religioznih institucija po pravilu je negativna, ali „tehnologije brzo postaju opšteprihvaćene i rasprostranjene”.
U pravoslavnom svetu za sada ovakvih tehničkih novosti nema. Međutim, neizvesno je kako će svet religije izgledati u veoma skoroj budućnosti.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Holandski doktori progovorili, koliko je vakcinisanih u bolnicama saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
