Rekao je da do 1996. godine političar nije pripremio dostojnog kandidata za učešće na izborima i da je to bika njegova patnja. „LJudmila Grigorijevna Pihoja ga je pitala početkom 1995. godine:„ Borise Nikolajeviču, hoćete li ići na predsedničke izbore?“, naa šta je on odgovorio: „Ako ne postoji jak kandidat spreman da pobedi komuniste, onda ćemo morati da idemo“, dodao je Satarov.
Prema njegovim rečima, bankrot 1998. godine za Jeljcina bio je „apsolutno užasan šok“. „Ako je pre toga verovao da je (naslednik) trebalo da bude neko poput Nemcova, (...), tada mu je staratelj bio važan - trebalo bi da zadrži ono što je postigao“, objasnio je politikolog.
Posle toga, Jeljcin je počeo da razvrstava potencijalne naslednike među „uslužnim ljudima“, a Putin je bio jedan od njih, zaključio je Satarov.
U avgustu 2020. godine, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko govorio je o Jeljcinovom odnosu prema izboru Putina za njegovog naslednika. Prema njegovim rečima, bivši šef države se nadao da će mu Putin trčati i sve vreme se konsultovati sa njim po ovom ili onom pitanju. „Ali to je nemoguće i neprihvatljivo, to nije za Putina“, rekao je Lukašenko.
Jeljcin je zemlju preuzeo 1991. godine. Pet godina kasnije, ponovo je izabran za drugi mandat. 31. decembra 1999. godine političar je najavio ostavku i za vršioca dužnosti imenovao tadašnjeg premijera i bivšeg direktora FSB Vladimira Putina.
Kako je Tramp reagovao na propušten poziv od Putina, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
