„Na Kosovu je važno da srpsko biračko telo bude homogeno. U svakom drugom slučaju, kada ono nije homogeno, onda Kurti, ili neko drugi ko bude osvojio većinu, uvek može da kombinuje i traži one Srbe koji će više raditi za albansku stvar, nego što će se boriti za prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. I to se dešavalo, nažalost, u nekom periodu u ovih poslednjih 20 godina. Uvek su neki Srbi učestvovali u radu Parlamenta, jer imaju zagarantovanih tih 10 mesta. Na prošlim izborima, sećate se, Srbi su čak bili u prilici da na osnovu broja birača osvoje više od 10 mesta, ali su albanske partije smislile ono trovanje sa glasačkim listićima koji su došli iz centralne Srbije, pa su oblačili skafandere, i sve se pokazalo suludo i glupo. Ali u onim medijima koji ih podržavaju u inostranstvu, koji su podsticali sukobe na Kosovu, to prolazi. Prvo je došlo do trovanja samo albanske dece, a potom su stigle koverte iz Srbije koje su zatrovane, pa ih u skafanderima prebrojavaju i na kraju- ponište“, rekao je na početku razgovora za „Srpski svijet“ Zoran Anđelković, srpski političar i bivši predsednik Privremenog Izvršnog veća Kosova i Metohije.
On u nastavku razgovora izražava bojazan da i sada može doći do malverzacija, i to preko biračkih odbora, navodeći da će u srpskim sredinama u biračkim odborima biti po četvoro Albanca i dvoje Srba, pa se sumnja da će onemogućiti Srbe da glasaju, a zatim daje projekciju rezultata uz pretpostavku da će za izbor predsednika skupštine trebati srpski glasovi, pošto je potrebna dvotrećinska većina.
Pojašnjavajući ulogu Aljbina Kurtija, glavnog favorita, koga Zapad podržava, sagovornik Nacionalne IN4S televizije u ovom gostovanju podeća da on nastavlja politiku Adema Demaćija, ekstremnog albanskog nacionaliste sa Kosova* još iz doba Jugoslavije, ali dodaje i razliku:
„ Kurti vodi levičarsko – nacionalističku politiku i ima podršku jer mu je glavna teza borba protiv kriminala i korupcije i to zato što nije učestvovao u ubijanju na Kosovu, nema „ratni dnevnik“, a Zapad želi da očisti parlament od OVK“, veli Zoran Anđelković podsećajući da Kristofer Voker svojevremeno nije hteo da primi orden ni od Tačija ni Haradinaja, već je jasno rekao da želi da mu ga uruči Kurti i dodao:
„Kurti računa na 175 000 glasača iz dijaspore. Svugde bi se to smatralo manipulacijom, ali ne i na Kosovu“, objašnjava Zoran Anđelković ilustrujući kako Zapad podržava Kurtija.
Na pitanje voditeljke Gordane Janićijević da objasni 1 900 000 birača iako zvanično ima 1 800 000 stanovnika, gost priča anegdotu u kojoj objašnjava zašto je diskutabilno govoriti o broju stanovnika na Kosovu i Metohiji, gde je poslednji, donekle realan popis stanovništva bio 1971. godine, a kasnije su rađene samo projekcije koje ulaze u statističke podatke uz ogromne greške: „Ako si govorio da ne živi dva miliona Albanaca na Kosovu, odmah je to značilo da želiš da ih proteraš, da si srpski nacionalista. Kada je došla interparlamentarna delegacija UN 1999. na pitanje koliko ima stanovnika, rekao sam pet miliona. Nasmejali su se, a ja sam im rekao da sam sabrao koliko mi ko kaže (Albanci, Srbi, Turci, Egipćani, Romi, Bošnjaci, Goranci) i tako sam došao do tog broja. Ja nisam uspeo da ih popišem, dođite vi i popišite ih“.
„Srbi su , da bi podstakli priču o sopstvenoj ugroženosti, očekujući pomoć iz Beograda, smanjivali broj Srba na Kosovu i Metohiji. A na osnovu tog smanjenog broja, posledica su bile desetine negativnih stvari po Srbe. Na osnovu te statistike su Albanci dobijali stanove, zaposlenje i sredstva za prosvetu i obrazovanje, zahvaljujući kojima je najveći univerzitet na Balkanu na albanskom jeziku bio u Prištini, a ne u Tirani“, objašnjava gospodin Anđelković.
U ovom intervjuu on iznosi mnoštvo interesantnih anegdota i projektovanih situacija kojima se slikovito prikazuje i nekadašnja i ovdašnja situacija na Kosovu i Metohiji , kroz priču o saradnji sa raznim strukturama vlasti i crkve, ali i o trenutnoj potrebi saglasja među predstavnicima Srba na Kosovu i Metohiji sa politikom Beograda.
O Haradinaju, koji najavljuje referendum za prisajedinjenje Albaniji, kaže:
„ On je prvo najavio ujedinjenje, a zatim stvaranje unije sa Albanijom, jer on hoće da bude gazda na svojoj teritoriji. Kao kad smo imali kneževine, koje neće da se udruže i da imaju kralja; jer svaki knez hoće da bude gazda. Tako i on hoće da bude knez, a ne neki potpredsednik vlade u tzv. Velikoj Albaniji, izražavajući sumnju da je ideja Velike Albanije ostvarljiva, jer će „uvek postojati neki Tači, neki Haradinaj, koji se bori za sopstvene teritorije“, zatim komentariše proces e u Hagu, i perspektivu onih koji rade za različite interesne sfere :
„Niko ne voli špijune, ali svi vole da ih imaju“.
Govorio je i o promeni uloge NATO snaga na Kosovu i Metohiji od 2004. koje su od tada delom počele da brane i manjinske narode, i da ne tretiraju svoju misiju kao isključivu odbranu Albanaca.
Na kraju, sagovornik Srpskog sv(ij)eta komentarisao je Bajdenovu čestitku :
„Želeli su da kažu da se politika koja je bila pre Trampa vraća na scenu. Nema iznenađenja, pritisak na Srbiju da prizna Kosovo će biti jači. Međutim, delim mišljenje većine analitičara koji govore o svetu koji više nije multipolaran, jer pored Amerike tu su evidentno Rusija, Kina, Indija… Ne kažem da je relaksirana situacija, ali mislim da je naša pozicija malo povoljnija nego što je bila pre 5 – 10 godina“, zaključuje gost „Srpskog sv(ij)eta.
Preporučujemo vašoj pažnji intervju sa Zoranom Anđelkovićem, političarem, dobro upućenim u situaciju u južnoj srpskoj pokrajini, neposredno uoči izbora na Kosovu*, koji su zakazani za 14.2.2021. godine.
Zbog čega je uhapšen bivši načelnik UKP, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
