Piše: dr Ivan Pajović
Poduže vreme u javnosti, još od 2014. godine, sve se otvorenije govori kako se današnje globalizovano društvo veoma brzo preobraćuje u orvelijansko, pa čak i da će modeli društvenih normi iz čuvene Orvelove knjige „1984” biti umnogome prevaziđeni. Međutim, ne završava se sve na pretpostavkama, jer se do skoro nezamislive norme već institucionalizuju, a u tome očigledno prednjači Kina.
Nekoliko godina govori se kako se u Kini priprema uvođenje sistema socijalnih kredita, ili kako ga negde nazivaju – socijalnih rejtinga. U pitanju je sistem koji služi bodovanju ponašanja svakog građanina, tojest merenju „loših” i „dobrih” postupaka, pri čemu se u slučaju loših bodovi oduzimaju, a u slučaju dobrih dodaju. Građani se kategorizuju u grupe A, B, C, D, E, gde su oni u grupi E praktično društveni izopštenici. Nizak broj bodova kod „ljudi u koje se nema poverenje” podrazumeva da se pojedincu na osnovu određenog broja negativnih bodova mogu uskratiti određena prava, kao što je državna služba (pripadnicima grupe E neće biti dopušteno da dođu do ma kakvog zaposlenja, osim onog najlošijeg i najprljavijeg), kupovina određenih roba, dobijanje bankarskih kredita, prelaz granice, korišćenje nekih oblika prevoza (npr. kupovina karata za vozove ili avio-prevoz), odsedanje u luksuznijim hotelima, upisivanje u određene škole, dok bi se primernim građanima mnogi postupci olakšavali i davale neke poreske olakšice.
Zanimljivo je da na sistem bodovanja utiče i prijavljivanje građana od strane drugih lica, pri čemu ta druga lica za prijave dobijaju pozitivne poene. To govori da se na ovaj način sistemski podstrekuje denunciranje, potkazivanje. U sistem nadzora biće uključeno ponašanje građana na kompjuterskim i telefonskim aplikacijama i ponašanja pri surfovanju po Internetu. Očigledan je cilj – nadgledanje svih segmenata svakodnevnog života pojedinca.
Na delu je formiranje građana-robova putem takozvane „igra biča i kolača”, kažnjavanje neposlušnih, a nagrađivanje primernih građana, kroz koju će biti formiran „idealno poslušni Kinez”. Pod sistem socijalnog bodovanja potpadaju ne samo privatna lica, već i privatne firme i inostrane kompanije.
Naziv ovog sistema nije ništa drugo do eufemizam za apsolutni nadzor pojedinaca i uticaj na njihovo ponašanje, kako bi se disciplinovali, povećavali moralnost svojih postupaka, redovno otplaćivali kredite, izgrađivali „političku svest”, poverenje između građana i sl. Sve to je tehnološki podržano ogromnom infrastrukturom. Ona pre svega podrazumeva umreženi sistem kamera za nadzor i prepoznavanje lica, koje su tako efikasne da identifikuju osobu za tri sekunde. Kina po ovoj tehnologiji prednjači u svetu. Procenjuje se da je u toj zemlji instalirano pola milijarde kamera, uglavnom u gradovima. Govori se da su Kinezi toliko napredovali, da su napravili beskontaktni detektor laži, koji prisluškuje lične razgovore, identifikuje gestikulaciju i izraze lica, sve to beležeći u centralnu bazu podataka.
Mnogi su mislili da će ovaj sistem još dugo biti u probnoj fazi. Međutim, od 1. januara 2021. sistem je počeo da funkcioniše na celoj teritoriji Kine i važi za celokupno stanovništvo, koje po statistikama broji oko 1,4 milijarde ljudi. Svaki građanin dobija po 1000 poena, a potom počinje trajno bodovanje, dobijanje pozitivnih ili negativnih poena. Istog dana na snagu je stupio dokument pod nazivom Građanski kodeks (zakonik) Kineske Narodne Republike. Gotovo polovina ovog zakonika posvećena je sistemu socijalnog rejtinga.
Nema sumnje da mnoge zemlje posmatraju šta Kina radi i analiziraju njena iskustva, ali ne samo to. Poznato je da je u prethodne dve godine beogradska policija instalirala oko 1000 kamera za nadgledanje i prepoznavanje lica, ali i registarskih tablica vozila.
Da li je ovo deo budućnosti koji Klaus Švab naziva „Veliki reset”, to jest početak razapinjanja nevidljive bodljikave žice elektronskog koncentracionog logora oko čitavog sveta? Da li će oni koji sebe smatraju „svetskom elitom”, a kojih nije više od 1% svetskog stanovništva, biti izuzeti iz ovakvih zloslutnih sistema – kao u „Životinjskoj farmi” DŽordža Orvela, gde su „sve životinje jednake, ali su neke jednakije od drugih”? Hoće li uskoro svaki građanin globalizovanog sveta postati „idealno poslušni Kinez”?
Pitanja je mnogo. Odgovori će stići veoma brzo.
Ostale tekistove dr Ivana Pajovića možete čitati u rubrici STAV.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) February 12, 2021
Izvor: Pravda
