Ono što je poznato je formula koju su Amerikanci koristili. Naime, ona se svodi na količnik trgovinskog deficita koji SAD imaju sa tom zemljom i uvoza te zemlje podeljenim sa dva. U formuli su označene i elastičnosti uvozne tražnje i uvoznih cena koje se potiru.
Kada je to ustanovljeno, u nekim zmeljama, kao što je naša, usledila je glavobolja u vezi sa podacima o izvozu i uvozu.
I Siniša Mali, ministar finansija je izjavio da „postoje neslaganja između naših i podataka američke administracije o razmeni između dve zemlje i da očekuje da će to biti rešeno u kratkom vremenskom roku, kako je rekao, na obostrano zadovoljstvo“.
Naime, zemljama sa kojima SAD nemaju deficit u principu je određena carinska stopa od 10 odsto. Srbija se pak našla među zemljama sa najvišom carinskom stopom od 37 odsto, višom i od Kine, dok podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo prošle godine imali deficit sa Amerikom od skoro 70 miliona dolara.
Naime, podaci RZS pokazuju da je Srbija prošle godine izvezla u SAD robe za oko 670 miliona, dok je Srbija uvezla iz te zemlje robe za 739,4 miliona dolara.
Međutim, carinski podaci SAD-a pokazuju da je Srbija u Ameriku izvezla robe za 814 miliona dolara, a da je iz SAD u Srbiju izvezeno svega 210 miliona dolara.
To znači da je Srbija, prema podacima amričke carine napravila prošle godine suficit u trgovinskoj razmeni od 604 miliona dolara.
Kada se ove brojke ubace u formulu za određivanje carina dobijamo zaista i oni što je pisalo na Trampovoj tabli. Kada se deficit koji su Amerikanci po njihovoj metodologiji ostvarili sa Srbijom podeli sa uvozom iz Srbije dobije se 74, a pola od toga je 37 odsto, koliko su nam razrezali.
Stručnjaci ističu da je ogromna razlika između naših podataka o uvozu iz SAD i njihovih podataka o izvozu u Srbiju, najverovatnije posledica toga što se u Srbiji kao zemlja uvoza knjiži zemlja porekla. S druge strane, distributeri, recimo zemlja EU, je te proizvode uvezla iz USA u, na primer, Nemačku, a odatle distribuirala u Srbiju.
Kako je Mali istakao „sledi nam usaglašavanje podataka, kako bismo realno sagledali stvari i ono što je očigledno cilj američke administracije je da se smanji deficit u trgovini sa pojedinim zemljama sveta. Mi smatramo da imamo deficit, oni smatraju da oni imaju deficit, ali ono što je važno, mi smo već uspostavili kontakt sa našim prijateljima iz američke administracije, tako da se nadam, kao što je predsednik Vučić najavio, da ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu to razrešiti na obostrano zadovoljstvo“.
Ukoliko bi se ovo razjasnilo i Amerikanci priznali da imaju višak u razmeni sa Srbijom, mogli bismo da upadnemo iz prve grupe zemalja sa najvišim carinama u grupu zemalja sa najnižim carinama-od 10 odsto.
U toj situaciji, čak bi izvoz iz Srbije postao konkurentniji u odnosu na robu iz drugih zemalja, pošto su američke carine za EU 20 odsto.
Listu zemlja kojima su SAD odredile najviše carine predvode istočnoazijske ekonomije-Kambodža sa 49 odsto, Vijetnam sa 46 odsto i naravno Kina sa 34 odsto.
GORI FRONT KOD POKROVSKA! „Otvažni“ brišu tehniku, artiljeriju i položaje ukrajinske vojske
Izvor: Danas.rs
