Tokom istrage sirijskih specijalnih službi u vezi sa Abu Iljasom al Rusom, otkriveni su mnogi detalji o Islamskoj državi i imigrantima iz bivših sovjetskih republika. Naprimer, o onim militantima koji su se pridružili grupi DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar (Vojska emigranata i pomoćnika).
Generalno, imena terorističkih emigranata i članova njihovih porodica iz Kazahstana, Kirgistana, Uzbekistana, Tadžikistana, Azerbejdžana, Dagestana i Baškirije pojavljuju se u materijalima sirijskih specijalnih službi.
Grupa DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar pojavila se otprilike godinu dana nakon izbijanja građanskog rata u Siriji. Pridružili su joj se i emigranti teroristi koji su otišli u Siriju zbog Hidžre. Emir grupe bio je Abu Umar al-Šišani (prevedeno kao Abu Umar Čečen) - Tarhan Batirašvili (poreklom iz Gruzije). NJegov zamenik je Abu DŽihad Karačaj.
Obratimo pažnju na činjenicu da su brojna imena teroristima davana na geografskoj osnovi, odražavajući njihovu nacionalnost.
Geografija islamskog terora
DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar borio se u blizini Alepa protiv vladinih snaga. Tamo su se članovi te grupe zakleli na vernost Islamskoj državi.
Tada su militanti DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar sledili svog emira u Irak. Ovde je Abu Omar al-Šišani zauzeo mesto „ministra rata“ za ID. U Iraku, blizu Mosula, Tarhan Batirašvili ubijen je u američkom vazdušnom napadu u julu 2016. godine. Umesto toga, Gulmurod Halimov (at-Tadžik), bivši policajac za nerede iz Tadžikistana, postao je vojni vođa ID. 2017. godine prijavljeno je da je Halimov ubijen nakon udara ruskih vazduhoplovnih snaga.
Otprilike 70% militanata DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar bilo je stacionirano u Et-Tabkiju.
Doseljenici iz bivših republika SSSR-a činili su većinu bataljona Al-Sabari, koji je kasnije preimenovan u Al-Kadisija.
Tokom ispitivanja, Lapšov (Abu Iljas al Rus) je tvrdio da je 2016. godine u Siriji bilo oko 5.000 emigranata terorista sa postsovjetskog prostora.
U regionu Tal Afar postojala su tri bataljona, od kojih su većina bili državljani bivših sovjetskih republika.
Bataljon „Al-Asra“ (od 300 do 500 ljudi) činilo je 90% Azerbejdžanaca. Na njenom čelu bio je Emir Abdulhamid al-Azri.
Bataljon „Al-Gurab“ (od 200 do 300 ljudi) u potpunosti je formiran od Uzbekistanaca. NJime je komandovao Emir Abu Uns Tajiks. Većina njegovih boraca bila je posebno brutalna.
U bataljonu "Omar ibn al-Hatab" okupili su se teroristi različitih nacionalnosti: Čečeni, Dagestanci, Kazahstanci, Uzbekistanci, Tadžikistanci.
Sirijski izvori ukazuju da su imigranti iz Uzbekistana i Čečenije bili dobro fizički pripremljeni, pokazali su okrutnost u borbi.
U bitkama za Kobani (na severu Sirije) u jesen 2014 - zima 2015. ubijeno je oko 7.000 stranih plaćenika ID. Prema nekim izveštajima, dve hiljade ih je sa postsovjetskog prostora.
Tokom borbi za Baidži i Al-Ramadi, Abu Umar al-Šišani je izdao naredbu da prebaci sve strane borce iz Sirije u Irak. Kao rezultat prekomponovanja, najmanje dve hiljade terorističkih emigranata iz bivših sovjetskih republika završilo je u Iraku.
Istraga o Lapšovu pokazala je da je komunikacija sa islamistima iz Baškirije postala vrsta katalizatora u njegovom životu. U Sibaju i Bajmaku ovi ljudi su aktivno razgovarali o mogućnosti vršenja džihada protiv drugih religija. Ekstremisti su putovali na relaciji: Egipat - Turska - Sirija. Morali su da zaobiđu Egipat, jer su ruske specijalne službe motrile na turski pravac.
Idejni vođa ove baškirske grupe bio je Abu Nur. Među njima je prvi krenuo u Siriju početkom 2013. godine. Pridružio se DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansaru u Alepu kao običan militant. Nakon što se grupa DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansar zaklela na vernost ID, bataljon Muvahidin stvoren je od svojih militanata u području Tel Abiada. Abu Nur je tamo služio više od godinu dana. Zatim je premešten u bataljon "Habir "u grad Al-Šadad. Većina militanata u ovom bataljonu bila je iz Kazahstana. Abu Nur je služio s njima oko 7 meseci. Ubijen je u provinciji Hasaka tokom vazdušnog udara snaga međunarodne koalicije.
Zajedno sa Abu Nurom, njegov sunarodnik Ildar (Abu Ali Baškiri / Abu Marijam Baškiri) stigao je u Siriju. Takođe je služio kao običan militant kod DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansara i bataljona Muvahidin. 2015. godine prebačen je u Irak kao običan militant u bataljon Ar-Rian, smešten u gradu Tal Afar. Tri meseca kasnije, tri meseca se skrivao u ovom bataljonu. Posle toga je upućen u pravcu Mosula. Krajem 2015. godine, u prvoj bici protiv Pešmerge (kurdskih paravojnih formacija), Abu Ali Baškiri je ubijen.
Još dvojica pratilaca Abu Nura bili su Rifat iz Bajmaka i Sergej (Said, Abu Muhammad ar-Rusi), koji je s njim stigao u Siriju. Obojica su se pridružili DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansaru. Rifat je tamo proveo šest meseci, a Sirijska slobodna armija ga je uhapsila. O njegovoj daljoj sudbini se ništa ne zna. Sergej je otprilike godinu dana služio kao običan militant u bataljonu Muvahidin. Ubijen u bitkama za Kobani.
Još četiri stanovnika Sibaja stigla su u Siriju početkom 2014. godine, godinu dana kasnije od Abu Nura i drugih „pionira“. To su Ilias (Abu Abdurahman al-Baškiri), Fidan (Abu Timur al-Baškiri), Artur (Abu Salavat al-Baškiri) i Artur (Abu Abdulah al-Baškiri). Svi su se pridružili DŽaiš al-Muhadžirin val-Ansaru u Alepu.
Ilias je završio u bataljonu Al-Mudadat u Raki, gde je služio šest meseci. Poginuo je u vazdušnom napadu koalicionih snaga u Kobaniju.
Fidan je dodeljen Raki. Radio je u kovačnici: opremao samoubilačka vozila i cisterne. Lapšov ga je poslednji put video u avgustu 2017. godine u bolnici Al-Heir u Medžadinu. Artur (Abu Salavat al-Baškiri), zajedno sa Fidanom u Raki, opremio je samoubilačka vozila i tenkove. Sudbina ove dvojice stanovnika Sibaja nije poznata.
Artur (Abu Abdullah al-Baškiri) takođe je radio u kovačnici u Raki, opremajući vojnu opremu ID. Ubijen tokom vazdušnog napada snaga međunarodne koalicije.
Zanimljivo je svedočenje Lapšova o pripadnicima ID iz Dagestana.
Pre svega o čuvenom Abu Hanifu al-Dagestaniju (Šamil Ismailov). Etnički Dagestanac, živeo je u Astrahanju. U Bugurulanu, regija Orenburg, učio je u islamskoj školi. Zatim je otputovao u Egipat i studirao u Al-Azharu. Na svojoj veb stranici i na Internetu poziva na ujedinjenje islama. Nakon što je Ismailov proteran iz Egipta zbog svojih radikalnih verskih stavova, otišao je u Tursku. A 2012. preselio se u Siriju. U Alepu je bio emir bataljona Al-Muhadžirin, koji je formirao od imigranata iz postsovjetskih republika. Nakon što se bataljon zakleo na vernost ID, prebačen je u područje Tel Abdžada, a šest meseci kasnije - u Raku. Abu Hanifa al-Dagestani imenovan je za šerijatskog učitelja u babilonu Habir u gradu Aš-Šadad.
Zatim je poslat u irački grad Tal Afar, u bataljon Ar-Rian, kao stručnjak za šerijatsko pravo. Tamo je otvorio škole za decu stranaca. Ali nakon nekoliko meseci poslat je u zatvor na 20 dana. Tada je pušten, došlo je naređenje da se bataljon prebaci u Mosul. Ismailov je uhapšen i optužen za jeres koju je širio na teritorijama ID. Posle tri meseca pušten je i poslat u Raku. Tamo je otvorio školu za stranu decu koja bi ih učila arapskom, islamskom zakonu i džihadu. U Raki je ostao do njene blokade.
Kao što je poznato, akcija zapadne koalicije „Nepokolebljiva odlučnost“ nije uvek odgovarala deklarisanom imenu. Tadašnji šef Pentagona, DŽejms matis, uverio je da koalicija neće dozvoliti stranim borcima da izbegnu odmazdu. U međuvremenu, iz okružene Rake stranci su mogli da se infiltriraju neozleđeni. U vreme dok je Lapšov svedočio sirijskim specijalnim službama, lokacija Abu Hanifa al-Dagestanija nije bila poznata.
Još 2016. godine, godinu i po dana pre zauzimanja Rake od strane koalicije, mediji su izvestili mnogo više o Hanifovim aktivnostima, pored činjenice da je podučavao decu stranaca. Govorilo se da je njegova banda bila obeležena brutalnim pogubljenjima. Poznato je da su pozivi Ismailova da ubijaju nevernike emitovani na Internetu. Izvešteno je da regrutuje nove članove ID u Rusiji. Početkom 2016. godine ćelija ID u Jekaterinburgu je neutralisana. Učesnici su pripremali terorističke napade u Jekaterinburgu i Sankt Peterburgu. Mediji su govorili o učešću Abu Hanifa u njihovom regrutovanju.
Ali da se vratimo na materijale sirijske istrage. Takođe se pominje Arsen Ismailov (Abu Daud ad-Dagestani), brat Šamila Ismailova. U Siriji je imao dve žene. Prva, poreklom iz Kazahstana, stigla je sa njim iz Rusije. Drugu (ona je iz Dagestana) Arsen Ismailov oženio je u Rakki. Ismailov je u Siriju stigao nakon svog brata. Bio je pripadnik bataljona Muvahidin, nakon stvaranja ID poslat je u bataljon Habir u gradu Al-Šadad. U logorima je podučavao militante u šerijatskom pravu. Potom je zajedno sa bratom Abu Hanifom otišao u irački grad Tal Afar. Tamo se u bataljonu Ar-Rian bavio administrativnim pitanjima.
Nekoliko meseci kasnije, Abu Daud ad-Dagestani dodeljen je gradu Baidži u vilajatu Salah-ed-Din. Služio je kao obični militant u jednom od bataljona. Međunarodna koalicija ga je ranila tokom vazdušnog napada na njegov dom. Prebačen je u bolnicu u Mosulu, gde je ostao oko dva meseca. Potom se podvrgao istom tretmanu kod kuće, u Tal Afaru.
Nakon ranjavanja, Abu Daud al-Dagestani je poslat u Raka, gde su on i njegov brat radili u odeljenju za obrazovanje. Povreda je uticala na njegove motoričke sposobnosti. Ovde je radio do početka opsade grada.
Lapšov ne zna da li je Abu Daud ad-Dagestani uspeo da se izvuče iz Rake.
Svedočenje Lapšova uključuje još jednog poreklom iz Dagestana - Abu Abasa al-Dagestanija. Ovaj pripadnik ID nalazio se u bataljonu Abu Masab al-Zarkavi, smeštenom u Iraku, u Mosulu. Čak i pre nego što je započela opsada Mosula, otišao je u Siriju, gde je postavljen za emira bataljona Al-Kanasin u vilajatu Homs. Tada je bataljon prebačen u Medžadin. Tamo je Lapšov poslednji put video Abu Abasa al-Dagestanija u julu 2017. godine u blizini džamije An-Nur.
Lapšovljevo svedočenje i utisci su kap u moru po merilima informacionog prostora. Ali čak i oskudne informacije dobijene od jedne osobe pokazuju u kakvom je kotlu ključao tokom boravka u ID, koliko je teroristička „internacionala“ oko njega bila živopisna.
Ko je odakle i kuda su pošli: lični dosijei militanata
Okrenimo se drugim dokumentima sirijskih specijalnih službi.
Izvršena je istraga protiv Vladimira Jurjeviča Olejnikova, rodom iz Dagestana. Rođen je 1989. godine u Kaspijsku. Islamista, od 2014. godine u DŽebhat al-Nusri (ogranak Al-Kaide). Odnosno, sa 25 godina već je bio zreli terorista. Pridružio se ID od maja 2015. Uhapšen je u Ras al-Ainu 30. decembra 2017. godine. Ali evo šta upada u oči u materijalima istrage: tokom ispitivanja odgovorio je da se u ID bavio biljnim lekovima, a plata mu je bila 35 dolara.
Naravno, za takvu zaradu vredelo je otići na put od Dagestana do Turske i Sirije. To može ukazivati na to da su militanti dobili uputstva o tome koje svedočenje treba dati (uključujući brojeve i zaradu) kako bi se zaštitili od optužbi za plaćeničke aktivnosti.
U gore pomenutim dokumentima sirijskih specijalnih službi upečatljiv je šarolik sastav optuženih. Evo nekoliko primera.
Ildar Valijevič Muhtarov (arapsko ime Abu Sami Čerkesi), poreklom iz Čerkeska. Služio je u bataljonu Al-Sabari u Et-Tabki. Specijalnost za ID: učešće u napadačkim grupama.
Tugrul Sultanovič paša beg (arapsko ime Abdurahman al-Azerbejdžan), rodom iz Azerbejdžana, obični militant u ID.
Hoš Kadam Murad Saleh (arapsko ime Abu Ali at-Tadžiks), rodom iz Tadžikistana, običan militant.
Deldaš Kudralah Valfato (arapsko ime Hussein at-Tadžiks), u ID služio je na aerodromu Deir ez-Zor pod komandom Emira Abu Saleha al-Mu Hasana.
Azbak Muhamedalievič Dabir (arapsko ime Abu Zeid ar-Rusi). NJegova supruga je Kazahstanka Delnar. Služio je u Garaniju, pod komandom Emira Šadata.
Sultan Abdulvahid (arapsko ime Abu Abdulvahid Šišani) rođen je u Kazahstanu 1989. godine. U ID služio je kao militant Ministarstva bezbednosti, pod komandom Emira Abu Abdurahmana at-Tamimija.
Ali Rasul Abdulah (arapsko ime za Abu Rian), rodom iz Kirgistana. U ID bio je običan militant pod komandom Emira Abu Hamze iz Turkestana.
Umran Iusuf Davašeil (arapsko ime Abu Jasin al-Šišani / Abu Jasin ar-Rusi). Rođen je u Kazahstanskoj SSR 1958. godine. Odnosno, ovo je slučaj kada rođeni Kazahstanac iz porodice deportovanih Čečena postane emigrant terorista. U ID, i bio je običan militant.
Farhad Azif Zijada (arapsko ime Abu Zabir at-Turkestani). Rođen u Kirgistanskoj SSR 1988. Obični militant u ID.
Farid Amadanovič Mamedov (arapsko ime je Abu Kasem ad-Dagestani). Rođen u Kazahstanskoj SSR 1980. Obični militant u ID.
Faridun Anvar Hamid Andvar (arapsko ime Abu Hamza Kirgistan), rodom iz Kirgistana. Služio je u ID u Mosulu, kao veza, pod komandom Emira Abu Ibrahima al-Inguša. Pritvoren je 26. decembra 2017. godine.
Viktor Mihajlovič Atabib (arapsko ime Abu Abdulah ar-Rusi). Rođen je u Kabardino-Balkariji 1983. godine. Služio je u ID u Raki pod komandom Emira Sejfulaha.
Mustafa Abdulgani Ahmad (arapsko ime Abu Mustafa al-Uzbeki), rođen je u Kirgistanskoj SSR 1985. godine. U ID bio je običan militant pod zapovedništvom Emira Abu Muhameda Uzbeka.
Jusuf Nadir Abu Zaruf (arapsko ime: Abu Haled Nogai) rođen je u Astrahanju 1987. godine. Služio je u ID u bataljonu Al-Sabariia pod komandom Khaleda Dagestanija, Abu Masaabija.
Obratimo pažnju na to kako je isti Kazahstan zastupljen čak i na ovom malom uzorku, koji se još 2000. godine smatrao prilično prosperitetnim u odnosu na probleme terorizma i verskog ekstremizma. Ali ovde su stvari već bile sasvim drugačije u vreme nastanka ID
Statistika i sociologija terora
U članku posvećenom terorističkim pretnjama u Kazahstanu 2010. godine, šef Evroazijskog analitičkog kluba Nikita Mendkovič pruža statistiku koja omogućava prosuđivanje dometa terorističkog podzemlja i ekstremizma.
Prema zvaničnim podacima, 2008—2013. u Kazahstanu je osuđeno više od 300 ljudi zbog zločina povezanih sa terorizmom i ekstremizmom. Od toga je 210 osuđeno tokom 2012-2013, kada su vlasti odgovorile na intenziviranje terorističkih aktivnosti u republici. A ako uzmemo u obzir da nisu svi zatvorenici krivično odgovorni, tada broj ekstremista i terorista identifikovanih u Kazahstanu u to vreme dostiže 500 ljudi.
Krajem 2014. godine, KNB Kazahstana imala je podatke o 303 državljana republike koji su otputovali u Siriju, od kojih su polovina bili direktno militanti, a polovina članovi njihovih porodica. Još oko 200 državljana Kazahstana učestvovalo je u neprijateljstvima u Avganistanu na strani terorističke grupe Islamski pokret Uzbekistana.
Analizirajući pretnju od 2016. godine, Nikita Mendkovič je napisao: „Prema KNB-u, 1.565 ljudi je registrovano kao „salafisti“ samo u regiji Aktobe, od kojih je 90 navedenih kao sklonih terorizmu („potencijalni džihadisti). Podaci širom Kazahstana nisu dostupni, ali poznato je da KNB i Ministarstvo unutrašnjih poslova rade sa stotinama ljudi u borbi protiv ekstremizma. Na primer, poznato je da je za nepotpunu 2015. godinu u republici bilo „sprečeno“ 723 ljudi „umešanih u ekstremističke akcije“ ... U susednom Kirgistanu, sa nekoliko puta manjim brojem stanovništva, 1.866 ljudi su pripadnici ekstremističkih verskih organizacija “.
Ali vratimo se sirijskim dokumentima. Nije iznenađujuće što je ID „internacionala“ povremeno rasplamsavala svoje „ideološke“ obračune. Na primer, 2018. godine mediji su izvestili da su zvaničnici Islamske države proglasili dvojicu uticajnih ideologa i tumača - Abu Anisa Dagestanija i Abu Usama (Abu Dunija) Kazahstanija, izdajnicima i neprijateljima Kalifata. Iza arapskih imena lako se mogu pogoditi osobe iz Dagestana i Kazahstana. Takođe je lako pogoditi da se radi o ljudima rođenim u SSSR-u ili u postsovjetskim republikama.
.Glasnici ID i društvene mreže obavestili su pristalice Kalifata da su Abu Anisa Dagestani i Abu Osama Kazahstani „prekršili zakletvu koju su dali kalifu, a takođe su dozvolili udarili na krv, imovinu i čast muslimana Kalifata, nepravedno ih optužujući za neverništvo" Službe bezbednosti kalifata tragale su za ovom dvojicom otpadnika kao za jednog od vođa haridžija (sekte u sunitskom islamu).
Po tom pitanju, mediji su sugerisali da se sprovodi ideološko „čišćenje“ džihadizma kako bi se „stari šeici“ zamenili novim ideolozima džihadizma, koji bi efikasnije uticali na muslimansku omladinu u Rusiji, Kazahstanu i Centralnoj Aziji.
Ovi obračuni između postsovjetskih pripadnika ID podsećali su na prolaz lopova, gde bacaju poklone i ukazuju. Istovremeno se pojavila video poruka borca ID Abdulaha Moldovskog (nije teško pogoditi odakle dolazi) sa optužbama protiv šeika Abu DŽihada. Odnosno, pomenuti Abu DŽihad Karačaj (Islam Atabiev iz Republike Karačaje-Čerkeska), zamenik Abu Umara ash-Šišanija (Tarhan Batirašvili), postao je meta napada. Abu DŽihad je u to vreme bio uticajni (među imigrantima iz postsovjetskih republika) tumač kalifatske akide. Ali mnogi među ovom publikom optužili su ga da podstiče sukobe među njima.
Abdullah Moldavski obelodanio je Abu DŽihada i njegove pristalice: kažu, „pozivaju na džihad, a onda se ispostavlja da izbegavaju neprijateljstva, štaka na njihovom video snimku rezultat je saobraćajne nesreće, a ne učešća u neprijateljstvima. "
Ovi napadi na Abu Anisa Dagestanija, Abu Usame Kazahstanija, Abu DŽihada izazvali su žestoke "javne rasprave" u džihadističkoj zajednici. Abdulah Moldavski ogorčen je činjenicom da se takvi „licemeri“ poput Abu DŽihada pretvaraju da su „posrednici između visokih emira i stanovništa koje govori ruskim jezikom, pokušavajući da budu posrednici između emira i Kavkaza“. Takođe se žalio da takvi „licemeri“ stoje između mudžahedina koji govore ruski i kalifa Abu Bakra al Bagdadija, sprečavajući ih da se sastanu sa kalifom. ametist koji je „između nas i halife ti ljudi koji nam ne dozvoljavaju da ga vidimo“.
Analizirajući ovaj skandal, mediji su napisali: „Kako se fizičko prisustvo Islamske države u stvarnom svetu smanjuje pod napadima međunarodne antiterorističke koalicije u Siriji i Iraku, značaj virtuelnog pozicioniranja Kalifata na internetu , društvene mreže i glasnici se povećavaju. Tamo, u digitalnom podzemlju, raspadajuće carstvo al-Bagdadija ide sve dublje i dublje “.
Ovi obračuni dogodili su se godinu i po dana pre smrti al-Bagdadija.
Kako je Kina uništila ukrajinsku proizvodnju tenkova, saznajte OVDE.
Izvor: Ridus/Pravda
