Stoltenberg je primetio da klimatske promene, koje su prouzrokovale otapanje leda i povećanje površine neutralnih voda, povećavaju strateški značaj arktičkog regiona. NATO uzima to u obzir i gradi svoje prisustvo u polarnom krugu „u okviru širenja Alijanse“.
Prema rečima generalnog sekretara Alijanse, sada se više ne može smatrati da „na krajnjem severu postoji nizak nivo napetosti“. Ona je osetno porasla.
„Ali donekle ova situacija odražava nešto što, mislim, ne može biti zanemareno. Naš nivo saradnje sa Rusijom na Dalekom severu je viši nego bilo gde drugde“, citira TASS Stoltenberga.
U isto vreme, dodao je generalni sekretar NATO-a, ima dovoljno razloga za zabrinutost. Jasno je vidljivo jačanje ruskog vojnog prisustva na Arktiku.
„Ali istovremeno primećujemo da u nekim oblastima i koristeći neke metode možemo da radimo zajedno sa Rusijom na Dalekom severu“, naglasio je on.
Krajem februara Rusija je lansirala satelit u Zemljinu orbitu, koji će vršiti danonožno nadgledanje Arktika po svim vremenskim uslovima. A sredinom januara lovci presretači MiG-31BM raspoređeni su na arhipelagu Nova Zemlja radi izvršavanja borbenih dežurstava u regionu.
Pred kakva dva izbora je stavljena egipatska vojska, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
