U prvom javnom pojavljivanju otkako je napustio vlast i otkako su ga „Fejsbuk” i „Tviter” izbacili sa svojih mreža, Donald Tramp je nagovestio da bi mogao da se ponovo kandiduje za Belu kuću i odbacio navode da osniva sopstvenu stranku.
„Pitam se ko će to biti”, rekao je bivši predsednik govoreći o predstavniku Republikanske stranke na izborima 2024, zagolicavši maštu svojih birača, ali ipak nije otvoreno kazao da će još jednom ući u trku za Zapadno krilo, prenosi AP.
Donedavni stanar Avenije Pensilvanija govorio je u nedelju pred konzervativcima u Orlandu na Floridi. Nije ostavio mesto sumnji da ostaje u politici i da će biti uključen u republikanska zbivanja. Obećao je da će voditi kampanju za republikanske kandidate da bi vratili kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom na izborima za Kongres 2022, kao i da bi partija dve godine kasnije osvojila i Belu kuću.
Kako je poslednje Galupovo istraživanje pokazalo da 97 odsto glasača ove partije podržava bivšeg predsednika, Trampov uticaj među republikancima ostaje veliki i pored toga što je u novembru izgubio izbore od demokratskog kandidata DŽoa Bajdena. Donedavni američki lider je izveštaje o tome da cepa stranku nazvao „lažnim vestima”, pa je pozvao konzervativce da ostanu jedinstveni. Ipak, skup na Floridi organizovali su trampovci, ne pozvavši nijednog republikanca koji se sukobio s Trampom. Među govornicima se nisu našli ni bivši potpredsednik Majk Pens, ni lider republikanaca u Senatu Mič Makonel, koji su prihvatali Bajdenovu pobedu.
Superstar događaja u Orlandu ponovio je da su demokrate „ukrale” izbore i prozvao Vrhovni sud, gde većinu čine konzervativne sudije, uključujući troje koje je Tramp lično imenovao, da nije „imao petlju” da održi pretres o tvrdnjama o krađi glasova. Tramp je izgubio oko 60 sudskih procesa u kojima je dokazivao nameštanje izbora. „Ti si pobedio!”, uzvikivale su Trampove pristalice na skupu na Floridi i pored toga što je Bajden osvojio sedam miliona glasova više na nacionalnom nivou i 306 elektorskih glasova naspram 232 elektorska glasa za Trampa.
Za prve dane Bajdenovog mandata bivši šef administracije istakao je da je to „najkatastrofalniji prvi mesec vladavine bilo kog predsednika u savremenoj istoriji”, i dodao da se „za kratkih mesec dana stiglo od Amerike na prvom mestu do Amerike na poslednjem mestu”. Kritikovao je naslednika i zbog toga što je nova administracija poništila uredbe prošle vlade, pa se Amerika ponovo pridružila Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Pariskom sporazumu o klimatskim promenama.
Iako je ukinuo pojedine Trampove uredbe, Bajden je ipak na mnogim poljima nastavio s politikom svog prethodnika. Ambasadu je zadržao u Jerusalimu, nije se vratio iranskom nuklearnom sporazumu, niti je kaznio saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana za ubistvo disidenta DŽamala Hašogija u Istanbulu. I pored toga što su demokrate bile zaprepašćene Trampovom odlukom da nastavi da s princom sarađuje kao da se ništa nije dogodilo, ni Bajden sad ne radi ništa drugačije.
Tramp je prozvao i desetoro republikanskih kongresmena i sedmoro senatora koji su glasali za njegov opoziv. Upravo su njihovi glasovi i pokrenuli priče o unutrašnjem raskolu i cepanju Republikanske stranke. Zasad su oni manjina u stranci, i svakako ih nije bilo dovoljno da bi demokrate prikupile dovoljan broj glasova da osude bivšeg predsednika. Dok članica Kongresa Liz Čejni, ćerka nekadašnjeg potpredsednika Dika Čejnija, ističe da Tramp nema više šta da traži u stranci nakon što su njegove pristalice upale u Kongres, senator Lindzi Grejem ocenjuje da je bivši lider „najenergičniji član” partije i da joj je zbog toga i potreban, a Makonel još balansira i opipava puls stranke. Iako je izjavio da je Tramp „praktično i moralno odgovoran za podstrekivanje nereda i opsadu Kongresa”, glasao je protiv Tramove smene i izjavio je da bi podržao bivšeg predsednika ako bi se ponovo kandidovao.
Taker Karlson napao je Bajdena zbog Sirije, opširnije čitajte OVDE.
Izvor: Politika
