Piše: Dr Ivan Pajović
U Ruskim medijima već 7. marta našle su se vesti da je moguće izbijanje rata velikih razmera u narednih nekoliko nedelja. Ukrajina dovlači čitave ešalone tenkova i artiljerije ka oblasti Donbasa i situacija izgleda kao da se kreće ka velikom konfliktu. Citirane su ponovo i svojevremene reči predsednika Putina da će agresija protiv Donbasa i Luganska biti pogubne za ukrajinsku državnost. Navodi se da je ukrajinsko rukovodstvo nadahnuto uspešnim iskustvom Azerbejdžana u Nagorno Karabahu i planira da akcenta sukoba stavi na korišćenje turskih bespilotnih letelica „Bajraktar”, koje su se pokazale kao veoma efikasne u pomenutom konfliktu.
Ukrajinska strana tvrdi da ne sprovodi nikakvu veću koncentraciju vojne sile. NJihov vojni ekspert Mihail Žirohov oprezno opisuje situaciju u Donbasu rečima da postoje neke indicije da se opšte stanje na liniji dodira može promeniti, ali da ne veruje u masovne pripreme Kijeva za ofanzivu ka istoku, tvrdeći da su snimci premeštanja vojne tehnike koje prikazuju ruski mediji zapravo planske rotacije ukrajinske vojske, zamene trupa na frontu.
Da se i sa ruske strane nešto dešava govori i snimak od 11. marta vojnog izveštača Aleksandra Sladkova koji je objavljen na njegovom video-kanalu, pretpostavlja se snimljenom u Rostovskoj oblasti. Na njemu se vidi prebacivanje veće količine vojne tehnike u nepoznatom pravcu. „Kod nas se nešto dešava – prokomentarisao je on – doduše ne prebacuju se čitavi ešaloni, ali nešto ipak jeste”.
Neki ruski eksperti su otvoreniji u svojim mišljenjima. Po njihovim rečima, Zapad vodi protiv Rusije hibridni rat na mnogim frontovima: i u Ukrajini, i u Belorusiji, i u slučaju Navaljnog, zato ona ne treba da sedi skrštenih ruku, već da pređe u protivnapad. Govori se o ozbiljnoj operaciji krajem aprila ili početkom maja. Međutim, niko određeno ne govori koliko je Rusija spremna da daleko ide u tom konfliktu. Pominje se istiskivanje Ukrajine sa Azovskog mora i prodor do samog Dnjepra, što bi rešilo problem pitke vode na Krimu, gde je situacija zbog njene nestašice veoma teška.
Dok vojni analitičari razmatraju mogućnosti konflikta, Blumberg saopštava kako SAD i Velika Britanija razmišljaju o uvođenju novog kruga sankcija protiv Rusije. One se mogu odnositi na ruski državni dug i najkrupnije biznismene. Početkom marta SAD i zemlje Evrope uvele su nove sankcije Rusiji povodom slučaja Alekseja Navaljnog. One su se ticale ruskih državnih službenika i nekoliko naučnoistraživačkih instituta. Vlasti SAD zabranile su državnim institucijama da daju Rusiji kredite, a takođe uveli su je na spisak zemalja kojima je zabranjen izvoz vojne tehnologije. Ekonomisti smatraju da su te sankcije samo kozmetičke i da se veoma malo mogu odraziti na rusku ekonomiju.
Agencija Blumberg izveštava da administracija DŽoa Bajdena, zajedno sa svojim evropsim saveznicima, može razmatrati uvođenje sankcija po pitanju ruskog državnog duga. Do sada se takve sankcije nisu razmatrale, jer spoljno finansiranje zemlje dolazi uglavnom u vidu obligacija u koje se ulaže novac američkih i evropskih investitora. Prema rečima ekonomskog stručnjaka Alfa banke, Natalije Orlove, efekat takvih sankcija zavisio bi od toga da li su uvedene na ukupan dug ili samo na nove obligacije. Ona kaže: „Važno je shvatiti da tržište odavno očekuje sankcije, a investitori su već umorni od tih iščekivanja. Iz tog razloga, ukoliko bude objavljeno konačno rešenje o takvim sankcijama, u nekoj meri to može biti i olakšanje za tržište”. Procenjuje se da bi ovakav korak oslabio rusku valutu na 75 do 85 rubalja za dolar.
Da li će se zemlje Zapada odlučiti na takav korak – neizvesno je, jer su u pitanju prevashodno njihovi fondovi. U kolikoj meri će biti spremni da nanose gubitke svojim sopstvenim igračima na tržištu?
Da li Kurti kreće u stvaranje Velike Albanije? Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
