Opoziciona Demokratska stranka nalazi na drugom mestu dok je Socijalistički pokret za integracije po svoj prilici prešao censuz i mogao bio da bude tas na vagi. Ipak, za očekivati je da Rama ostane na vlasti, sam ili u koaliciji sa SP!
U Albaniji su, podsetimo, održavani parlamentarni izbori na kojima je 3,6 miliona birača, uključujući i veliki broj iseljenika biralo 140 poslanika među kanidatima 12 političkih stranaka.
Albanci su na izborima odlučivali da li će dati poverenje opciji Edija Rame premijera u poslednja dva mandata ili lideru opozicije Juljzimu Baši.
Na izborima u Albaniji prvi put učestvovala je i jedna albanska stranka sa Kosova - pokret "Samoopređeljenje" Aljbina Kurtija.
Pobeda Edija Rame na parlamentarnim iozborimau Albaniji imaže velike reprekusije i po Srbiju. Tim pre jer je Rama poznat kao zagovornik "velike Albanije" i otimanja KiM Srbiji!
Podsetimo, Rama se zalaže da zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Albanije i Kosova, kao i za izboru jednog predsednika.
- Albanija i Kosovo će imati zajedničku spoljnu politiku, a ne samo zajedničke ambasade i diplomatske misije. Zašto da nema čak i jednog predsednika kao simbola nacionalnog jedinstva i zajedničke nacionalne bezbednosne politike - rekao je svojevremeno Rama.
On, ipak, priznaje da takva ideja sada nije izvodljiva, ali dodaje i da ono o čemu se sanja može i da se realizuje.
Rama smatra i da su KiM i Albanija danas dve formalno odvojene administrativne realnosti, ali da su deo zajedničkog istorijskog narativa, ujedinjenog nacionalnog osećanja i neodvojivog političkog interesa.
Rama je i jedan od glavnih protagonista povodom navodnog "non pejper" dokumenta, koji se pripisuje slovenačkom premijeru Janezu Janši. On je istakao da je "video mapu koja predviđa promene granica na Balkanu".
S druge strane, Edi Rama se zakaže za "mini Šengen", ali to istovremeno vidi kao priliku za, kako je rekao, "uklanjanje granica između Albanije i Kosova", ali smatra da će proći godine dok u Prištini to shvate.
Rama tvrdi da je ideja o "regionalnom Šengenu" potekla od bivšeg albanskog premijera Fatosa Nanoa, kao i da je on prvi progurao tu ideju među liderima država članica "mini šengena".
Smatra i da bi Prištini trebalo da bude prioritet dijalog sa Beogradom, kako bi tzv. Kosovo dostiglo viši nivo u ekonomskom i socijalnom pogledu.
To što je na izborima u Albaniji prvi put učestvovala i jedna albanska stranka sa Kosova - pokret "Samoopređeljenje" Aljbina Kurtija, izazvalo je žestoke reakcije u Briselu, koji valjda više nije mogao da žmiri na bezobrazluk Albanaca.
Tako je čak i Specijalni izvestilac Evropskog Parlamenta za tzv Kosovo, Viola fon Kramon, kojoj je uglavnim na tapetu Srbija, ocenila kao neprihvatljivo to što je kosovski premijer Aljbin Kurti glasao na parlamentarnim izborima u Albaniji.
Fon Kramon je u objavi na Tviteru ukazala da se mnogi na tzv Kosovu žale na mešanje Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, dok istovremeno Kurti glasa u susednoj državi.
- Ne mogu da razumem o čemu se radi. S jedne strane, svi se na Kosovu žale na mešanje Srbije ili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a sa druge strane, premijer Kosova glasa u susednoj državi. To nije prihvatljivo. Bar ne za mene - napisala je fon Kramon.
Kurti je na glasanje došao sa kandidatom Samoopredeljenja u Albaniji Boikenom Abazijem i pristalicama te partije.
Krizni štab uskoro donosi novu odluku o popuštanju mera. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Informer
