Piše: Vinko Pandurević, general-potpukovnik VRS u penziji
U drugoj dekadi meseca aprila buknula je javna debata o takozvanom „non-paper“, što bi u bukvalnom prevodu značilo „ne papir“, „ne postojeći papir“, a u stvari misli se na nezvanični dokument, koji je kao „nezvanični diplomatski dokument“, navodno u središte EU, poslao predsednik Slovenačke vlade Janez Janša.
Suština non pejpera odnosi se na „finalizaciju“ procesa razbijanja i raspada SFRJ. Odnosno na navodno okončanje procesa „razgraničenja“ među republikama, pokrajinama i narodima SFRJ. Non pejper predviđa promenu granica BiH, koja bi se svela na malu bošnjačku državu, koju bi sačinjavali sadašnji bošnjački kantoni, Republika Srpska (RS) bi se pripojila Srbiji, hrvatski kantoni (županije) bi se pripojile Hrvatskoj, Kosovo bi se pripojilo Albaniji. Dakle dobili bi smo „Malu Bosnu“ i uvećanu Srbiju (koja bi bila uvećana za razliku u površini teritorije RS i teritorije Kosova i Metohije, „Veliku Hrvatsku“ i „Veliku Albaniju“).
Reč je za neke, o staroj, a za neke o novoj ideji povlačenja državnih granica na zapadnom Balkanu, odnosno o prekrajanju granica BiH, potvrđivanju i širenju, za neke već prekrojenih granica Srbije, a za druge pak o teritorijalnom proširenju Albanije i Hrvatske.
Naime, teško je zvanično utvrditi kako je i gde je nastao pomenuti non pejper, ko je glavni autor toga papira, ali sasvim je sigurno da taj dokument postoji, uprkos mnogobrojnim tvrdnjama da toga papira nema. Nešto što zvanično ne postoji, nešto što navodni autori odbacuju i ne priznaju, izazvalo je lavinu rasprava, lavinu reakcija zvaničnih državnih funkcionera u skoro svim državama zapadnog Balkana, kao i reakcije političkih analitičara. Postavlja se pitanje, kako nešto čega navodno nema, može da proizvede takvo snažno dejstvo u odnosima među državama zapadnog Balkana, kao i reakcije najvažnijih faktora u svetu kao što su SAD, EU i Rusija. I da non pejper i ne postoji, reakcije na temu razgraničenja na zapadnom Balkanu, su takve da je non pejper materijalizovan, da se on mogao osetiti, opipati i bukvalno izčitati, dok smo slušali rasprave na ovu temu.
Međutim, non pejper postoji, bez svake sumnje. Na portalu necenzurisano.si slovenački novinari Primož Cirman i Vesna Vuković su 15.aprila objavili navedeni non pejper u njegovoj originalnoj verziji na engleskom jeziku pod nazivom „Western Balkans – a way forward“ (“Zapadni Balkan – put napred“). Tvrdnje da je nezvanični dokument poslat u Brisel na adresu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, niko zvanično nije potvrdio, kao ni to da je takav dokument u Brisel stigao. Takva vrsta dokumenata se obično i ne evidentira u zvaničnim kanalima korespondencije, pa je i očekivano da se negira njegovo postojanje, slanje i prijem. Kao autor non pejpera se pominje predsednik Vlade Slovenije Janez Janša. Janša je negirao postojanje takovog papira u njegovom autorstvu. Međutim manje je važno šta o tom papiru govore njegovi naručioci, autori, konsultanti, sa koje adrese je poslat, kao i adrese na koje je poslat, važno je kakve je posledice taj non pejper izazvao, pored toga što su ga se svi odrekli.
Pogledajmo ukratko šta non pejper sadrži. Kao uvod u non pejperu je kratko opisana politička situacija na zapadnom Balkanu, evropska i severnoatlantske perspektive zemalja zapadnog Balkana, sa svim opterećenjima zaostalim iz proteklih ratova i neadekvatnih rešenja tih problema preduzetih u proteklom periodu u postratovskim naporima ka postizanju stabilnosti na zapadnom Balkanu.
U dokumentu se navode nerešena ključna pitanja: 1) Da je Dejtonski sporazum iz 1995. praktično potvrdio rezultate rata; 2) Da je u ovom trenutku teško zamisliti evropsku perspektivu Srbije i Kosova; 3) Da je članstvo BiH u EU moguće isključiti u celosti; 4) Da je u međuvremenu prazan prostor iskoristila Turska za povećanje svoga uticaja u BiH i u Severnoj Makedoniji; 5) Da osim Turske i nekolicine lokalnih političara koji imaju ličnu korist od haosa i nefunkcionalnih institucija, sa stanjem u BiH nije zadovoljan niko.
Zatim dolazimo do ključnog dela dokumenta u kome se predlažu rešenja za napred opisane probleme.
Autori dokumenta su naglasili da Srbija, Hrvatska i Albanija u ovom trenutku imaju stabilne vlade i da njihovi izabrani lideri mogu donositi strateške odluke, pa zbog toga predlažu: 1) Ujedinjenje Kosova i Albanije….. Srpski deo Kosova bi dobio status po ugledu na Južni Tirol (reč je o autonomnoj pokrajini na severu Italije koju naseljava stanovništvo nemačkog govornog područja). 2) Pripajanje većeg dela RS Srbiji. „Srpsko nacionalno pitanje bi se u najvećoj meri rešilo pripajanjem dela RS“. U ovom slučaju Srbija bi prihvatila ujedinjenje Kosova i Albanije, piše u dokumentu. 3) „Hrvatsko nacionalno pitanje bi se moglo rešiti ujedinjenjem većinskih hrvatskih kantona u BiH sa Hrvatskom, ali sa dodelom posebnog statusa hrvatskom delu u BiH (po modelu Južnog Tirola). 4) „Bošnjaci bi na ovaj način dobili nezavisnu i efikasnu državu, za koju bi preuzeli punu odgovornost. Na referendumu bi građani odlučivali o pristupu EU ili o budućnosti izvan EU (po ugledu na Tursku). Za sada većina Bošnjaka podržava EU perspektivu, međutim u slučaju nastvaljanja haosa i snažnog povećanja turskog uticaja i uticaja radikalnog islama, njihov položaj bi se u budućoj deceniji drastično mogao pogoršati“. 5) U cilju lakše implemntacije ponuđenih rešenja EU bi pokrenula sveobuhvatan ekonomski program razvoja zapadnog Balkana. Dalje se govori o koracima koje bi trebalo preduzeti radi implementacije ponuđenih rešenja. Navode se sledeći koraci: 1) kroz tihe procedure u saradnji sa domaćim donosiocima odluka ispitati mogućnosti realizacije plana; 2) Takođe kroz tajne-tihe procedure ispitati reakcije i podršku planu ključnih međunarodnih lidera; 3) Sveobuhvatnim planom informisanja javnosti, uzimajući u obzir različito raspoloženje javnog mnjenja u pojedinim zemljama zapadnog Balkana, pripremiti javno mjenje za njegovu realizaciju; 4) U slučaju da plan podrže EU, SAD i većina zapadno-balkanskih država pristupiti njegovoj formalizaciji.
Pored navedenih odredbi non pejpera makedonski mediji su objavili novu kartu zapadnog Balkana, i to na bazi non pejpera, po kome bi se zapadni deo Severne Makedonije pripojio Albaniji, kao i područje Preševa i Bujanovca na jugu centralne Srbije.
Nakon toga što je sadržaj non pejpera procurio u javnost, pojavile su se i reakcije zainteresovanih subjekata, odnosno država i njihovih političara, pre svega u BiH, a zatim i u Hrvatskoj, a u nešto blažoj formi i u Srbiji, kao i kritike vlasti u Sloveniji od strane opozicije. Saznali smo da je predsednik Sloveniji Borut Pahor tokom posete Sarajevu razgovarao sa bošnjačkim članom predsedništva BiH Šefikom DŽaferovićem na temu mirnog razlaza u BiH. Reakcije na non pejper bošnjačkih političara u BiH su vrlo žestoke. Oni se žestoko protive svakoj pomisli o podeli BiH ili pak o otcepljenju RS ili nekih hrvatskih kantona – županija. NJihova politika je unitaristička. Oni se zalažu za centralizovanu BiH. Za ukidanje entiteta i kantona, ili u najgorem slučaju za regionalizaciju BiH, uvažavajući geografske i ekonomske kriterijume. Kako reče DŽaferović, koga ppodržava Željko Komšić, takođe član predsedništva BiH, koji predstvalja Hrvate, a izabran je bošnjačkim glasovima, „bilo kakva podela BiH izazvaće rat“ (raport.ba 16.04.2021.). On je protiv mirne podele BiH. On je protiv podele BiH po cenu rata.
Potpuno suprotno stanovište zastupa srpski član predsedništva BiH, Milorad Dodik, koji se zalaže za miran razlaz u BiH. On koristi priliku da istakne da su unutrašnje granice između entiteta, kao i državne granice BiH, takođe jasno definisane i međunarodnim ugovorom priznate i da se ne mogu dovoditi u pitanje. Posle navedene rakcije sarajevskih političara usledile su oštre osude non pejpera od strane Nemačke, Francuske i nekih institucija EU. SAD su, kao što je već dobro poznato protiv podele BiH, protiv promene granica država na Balkanu, osim ako nije reč o srpskim teritorijama.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken je, neposredno pre nego što se pojavio non pejper, poslao pismo-poruku članovima predsedništva BiH, u kome se kaže da je protiv promena Dejtonskog sporazuma, odnosno protiv Dejtona – 2. Založio se za adekvatne ustavne promene izbornog sistema (a Balkans.aljazeera.net), (promene koje su na tragu zahteva Hrvata u BiH, kada je reč o izboru hrvatskog člana predsedništva BiH, prim, autora).
Pogledajmo nastale probleme iz drugog ugla. I posle niza negiranja postojanja non pejpera, negiranja njegovog sadržaja, kao i negiranja da je dokument nastao u kabinetima Vlade Slovenije, te negiranja da je dokument sastavio Janez Janša, predsednik Vlade Slovenije, postavlja se niz novih pitanja. Da li je moguće da jedna zemlja članica EU, pa još i tako mala po svojim kapacitetima i snagama u okvirima EU, bivša članica SFRJ, sačini navedeni dokument, koji je po svom sadržaju u potpunoj suprotnosti sa zvaničnom i javno proklamovanom politikom EU o nepromenjivosti granica u Evropi, održanju stabilnosti na Balkanu i politici podrške Visokom predstavniku u BiH i očuvanju njene celovitosti? Da li je realan scenatrio da su ključne zemlje EU kanalima tajne diplomatije pripremile navedeni non pejper, radi ispipavanja pulsa svih zemalja koje se pominju u non pejperu, u pogledu ponuđenih rešenja na zapadnom Balkanu? Da li EU pokušava da preduzme neke radikalne korake u pravcu „konačnog“ rešenja problema na zapadnom Balkanu i da pokuša istisnuti snažno prisustvo SAD na Balkanu?
Da li je ponuđeno rešenje „srpskog nacionalnog pitanja“ mamac za rukovodstvo Srbije i RS, radi otcepljenja RS i lakšeg priznanja Kosova? Ili je ovo upozorenje Bošnjacima u BiH, da lakše prihvate i sprovedu dejtonsko uređenje BiH, i da odustanu od stalnih pokušaja unitarizacije BiH, i da budu spremni da prihvate BiH kao federaciju tri nacionalne republike? Možda je ovo sve zakuvano u sarajevskoj kuhinji, kako bi se ponovo otvorilo pitanje prekrajanja Dejtonskog uređenja BiH, upozoravajući na opasnost njenog komadanja od strane Srbije ili Hrvatske uz podršku domicilnih snaga i srpskih i hrvatskih političara u BiH? Može li se non pejper posmatrati i kao pokušaj revizije politike velikih sila prema zapadnom Balkanu, a posebno prema srpskom nacionalnom pitanju, koje je do sada rešavano na štetu Srba, od strane velikih sila pre svih SAD, Velike Britanije i Nemačke? Nakon svih ispoljenih reakcija na non pejper, krivica za ponuđena a neprihvatljiva rešenja sadržana u non pejperu, pokušava se prebaciti na Srbiju i srpske političare u BiH. Bošnjački političari u Sarajevu, a i neki lideri zemalja EU indirektno pokušavaju da optuže Srbiju da je ona autor, ili u najmanju ruku inicijator ili naručilac non pejpera, radi zadovoljenja svojih „velikosrpskih, hegemonističkih apsiracija“.
Očito da su autori non pejpera računali na „primamljivost“ sadržaja non pejpera posebno u onom delu koji se odnosi na pripajanje RS Srbiji, misleći da će Srbija lakše progutati priznanje Kosova, pa i ispustati iz vida da bi neki delovi RS ostali izvan Srbije. Srbi su shvatili značaj „šargarepe“ u međunarodnoj politici, i da se neće olako zaletati i prihvatati ne proverena rešenja i donositi odluke na vlastitu štetu. Ulazak u proces prekrajanja granica BiH, raspakivanje Dejtonskog sporazuma, otvorilo bi druge probleme, gde bi bilo teško izboriti adekvatan i pozitivan rezultat za Srbe u BiH, bez mogućnosti na povratka na staro Dejtonsko uređenje.
Izbor predesdnika Vlade Slovenije Janeza Janše za donosioca non pejpera, odnosno kurira i glasnogovornika, koliko god on to negirao, je simboličan i nije slučajan. On je bio vesnik rasturanja SFRJ, glavni akter u nasilnom otcepljenju Slovenije. On je čovek koji je započeo praktični deo procesa raspada SFRJ, pa bi želeo da bude i onaj koji će staviti tačku na taj proces.
Balkan ostaje nestabilan. Ostaje sfera interesa i prisustva velikih sila, pre svih SAD, Rusije, Nemačke i Velike Britanije, i na poseban način i Kine. Turska ima posebno važnu ulogu. U non pejperu se to naglašava. Čak se ozbiljno shvata mogućnost da „redukovana BiH“, kao muslimanska država ostane izvan EU za uvek, ali u snažnoj vezi sa Turskom. Borba velikih sila za ostvarenje svojih suprostvaljenih interesa na Balkanu, neće pomoći da balkanske zemlje ostvare mir, stabilnost i napredak. Sve te zemlje Balkana, pa čak i Slovenija i Hrvatska, kao bivše članice Jugoslavije, a sada članice EU, ostaju u velikom obimu države sa ograničenim suverenitetom. Interes Srbije u postojećoj konstalaciji snaga jeste mir i stabilnost na zapadnom Balkanu, ekonomski napredak, očuvanje KiM u granicama Srbije na osnovama Rezolucije 1244 SB UN, nezavisna BiH sa unutrašnjim uređenjem zasnovanom na Dejtonskom sporazumu u kojoj RS ima svoj adekvatan položaj i ustavne nadležnosti, koje ne mogu biti upitne, ravnopravan položaj Srba u zemljama regiona, razvijanje dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom i realno sagledavanje uloge i snage SAD i EU na Balkanu. Srbija kao balkanska i evropska država sa snažnim istorijskim i državotvornim utemljenjem ostaje važan činilac na Balkanu na koga se mora računati.
Non pejper se može smatrati kao novi pokušaj EU i drugih zapadnih zemalja da iznađu novi pristup problemima Balkana i da izgrade novi balans u svojim međusobnim odnosima. I ovaj put se pokazalo da je lako donositi rešenja na štetu drugih, trgovati i trampiti tuđe teritorije, radi vlastitog dobra, ali to nedaje dugoročno održive rezultate. Non pejper otvara niz pitanja, na koja je teško dati odgovor, a ne nudi realna rešenja.
Šokantnu izjavu američkog ambasadora pogledajte OVDE.
Izvor: Srpski stav
