Razgovor vodio i sa grčkog preveo: Gleb Marković-Todorić

Partija istoričara, novinara i politikologa Kiriakosa Velopulosa, Eliniki Lisi (Grčko rešenje), za nepune tri godine od svog osnivanja 2016. godine, obezbedila je ulazak u grčki ali i Evropski parlament, ostavljajući i neke tradicionalno jake aktere iza sebe, i predstavlja svojevrsno čudo i novitet na grčkoj političkoj sceni. 

Gospodine Velopulose, da li možemo reći da ste pogodili „grčku žicu“ i šta mislite da je najviše zaslužno za ovakav uspeh?

- Partija Eliniki Lisi (Grčko rešenje) je organizacija koja je rođena iz duše i suštine grčkog etnosa i koja je preuzela na sebe odgovornost da kroz saziv učenih, nadarenih i posvećenih Grka izrodi i postavi „nacionalnu ideju“.
Osnovana je pre kratkog vremena, kako ste i sami pomenuli u uvodu, ali je svojom dinamikom i direktnošću već zadobila poverenje dobrog dela grčkog naroda, zahvaljujući svom sadržaju i jasnoći, a statistike pokazuju da s vremenom ovo poverenje snažno jača. Ovaj uspeh, koji mi u Grčkom rešenju još ne smatramo konačnom odrednicom, proizilazi iz snažnog poriva grčkog naroda da ponovo zadobije svoje izgubljeno dostojanstvo i u sebi osvesti grčki ponos, koji, po svojim karakternim osobinama, svojoj istoriji i etičkom opredeljenju, u svakom slučaju i zaslužuje.

Kao multidisciplinarnog istraživača i temeljnog poznavaoca političkih kretanja, molili bismo Vas da za naš list napravite idejni i politički pregled, presek grčke političke scene, posebno odnosa parlamentarnih političkih partija.

- Grčka politička scena se većinski sastoji od partija i grupacija koje se mogu svrstati u tri koloseka: one koje karakterišu anahroni, zastareli i savremeno neodrživi sistemi i stavovi; drugu skupinu čine partije lažnih ideologija i obećanja (poznatije i kao „ćemo“ partije); dok su treće u direktnoj vezi sa stranim faktorom i njemu su apsolutno podređene. Najveći deo njihove uloge sastoji se u tome da, svaka u svom domenu, zadovoljava apetite stranih sila, totalno zatvarajući oči pred grčkim narodom, što je dovelo do velikog otuđenja i gubitka interesovanja za važna nacionalna politička pitanja. Grčko rešenje je u takvom okruženju zaista iznenadilo i uzdrmalo žabokrečinu domaće političke scene, jer je imalo jasan cilj da ne pravi nikakve spoljnopartijske kompromise već da se jedino oslanja na svoj unutrašnji dogovor.

Koliko je današnja politike države Grčke suverena, koliko se u aktuelnu politiku Grčke, upliću strane države, i drugi strani akteri – agenture i nevladine organizacije? Da li je sadašnja pozicija velike nacije Helena prkosna ili ukroćena?

- Nažalost, politička volja grčke države je u velikoj meri kontrolisana, i u tom smislu poseduje veoma malo sopstvene autonomije. Ovako stanje je bilo zacementirano događajima iz bliske prošlosti, kojima su se priključili razni faktori unutrašnjeg i spoljašnjeg karaktera. Jedan od ključnih momenata bila je i bukvalna predaja ekonomske vlasti evropskim kontrolorima, kao i činjenica da je nevladinim organizacijama omogućeno da direktno preuzmu neke od ključnih poluga moći. Pošto smo u Grčkom rešenju prepoznali ove dinamike, pokušavamo da kreiramo suprotnu lančanu reakciju i preokrenemo ovaj proces u što boljoj meri.

Koji su dugoročni planovi grčke državne politike? Da li takva strateška orijentacija postoji? Poznato je kakva je bila pozicija Grčke u bipolarnoj istoriji, kada su postojala dva bloka. Da li pozicija Vaše države, u novom multipolarnom svetu koji se danas stvara, treba da bude na neki način korigovana, otvorenija i kreativnija?

- Grčka državna politika može da se u velikoj meri prepozna u sledećim karakteristikama: a) nedostatak konkretnih ciljeva a naročito planske perspektive na duži vremenski period; b) ograničena manevarska mogućnost i sposobnost čuvanja pozicija koje su bile postignute u prošlosti; v) odsustvo smelosti, ali i kreativnosti da se reše neka od važnih nacionalnih pitanja.

Fenomeni i problematike kojima se bavi su savremeni ali su veoma uslovljeni prethodnim spoljnim vezivanjima, koja su često puta i nametnuta. Naravno, ulažemo velike napore da premostimo i korigujemo neke odluke iz prošlosti i da prevaziđemo zastareli blokovski sistem svrstavanja, što će neminovno dovesti do veće spoljno-političke autonomije, a njena osnova može da bude jedino nacionalni interes grčke države.

Mi želimo snažnu saradnju sa istokom, naročito sa Rusijom i Kinom i zemljama članicama Evroazijske unije i BRIKS-a. Amerika drugima zabranjuje saradnju, dok se njena robno-novčana razmena sa istima povećava iz godine u godinu. Neko se ovde pravi blesav! Procena je da su sankcije Rusiji koštale evropsku privredu više od 240 milijarde dolara do današnjeg dana, dok je Amerika imala svega 17 milijardi gubitka. Razmislite o ovome.

Grčka je preživela pravi i realni purgatorijum (čistilište) od strane briselske administracije, prouzrokovan nestabilnom ekonomijom koji je za posledicu imao čak i prodavanje žive državne zemlje poveriocima. Da li možemo govoriti o namernom žrtvovanju jedne čitave zemlje? Koje su konsekvence „grčkog slučaja“ i neverovatnih tržišnih presedana koji su se odigrali u toj igri? Da li je kiparsko „šišanje“ deo svega toga?

- To je bilo nemilosrdno klanje jednog mirnog jagnjeta od strane njegovih odlučnih gospodara. Čitava situacija bila je detaljno isplanirana mnogo godina unazad, a izvršenje striktno i detaljno primenjivano na taj način da suštinskog otpora i nije bilo. Možemo slobodno reći da je politika svih administracija u poslednjih dvadeset godina dovela do sudbine u kojoj se sada nalazimo. Grčka je oduvek bila meta globalizacije, a ciljevi su posebno bili njen geostrateški položaj, prirodna bogatstva, komunikaciono-transportna mreža, kao i njena tradicionalna socijalna struktura i vrednosti koje su vekovima ostajale neizmenjene i čiste. Sa transformacijom jedne zdrave zemlje u dužničkog zavisnika započeta je sveobuhvatna razgradnja države i nacije, što je tokom godina samo poprimalo sve veće razmere. Slučaj našeg Kipra (koji je neotuđivi deo grčkog etnosa) bio je donekle drugačijeg karaktera. Tu je u velikoj meri ključnu ulogu odigrao preduzimljivi karakter Kiprana i njihova sposobnost da u svoj plan inkorporiraju razne dijametralno suprotne strane interese ( ruski novac, američke baze, turska teritorijalna pretenzija) što je brzo dovelo do zadovoljavajućeg rešenja.

U panteonu grčkih političkih mislilaca i aktera, važite za jednog od najradikalnijih. Koliko dolazak ogromnog broja migranata, koji su pre sveta islamske veroispovesti, predstavlja pretnju hrišćanskom identitetu evropskih naroda? Govorite o dizanju antimigrantskog zida duž reke Marice?

- Kako vidimo, na delu je jedna svojevrsna invazija na Evropu od strane muslimanskih izbeglica koji nisu bili pozvani niti od država Evropske unije niti od njihovih naroda, i koji kreiraju jednu ozbiljnu problematiku razvodnjavanja jedinstvenih kulturnih i nacionalnih karakteristika koje krase svaku evropsku zemlju ponaosob. Cilj čitavog projekta i onih koji vuku konce ovog „verskog preseljenja“ postao je veoma jasan, a to je nedvosmislena i aktivna islamizacija evropskih država, sa neminovnom eskalacijom konflikta u budućnosti. Sve ovo se sprovodi pod nevinom maskom nevladinih organizacija, koje za tu svrhu troše basnoslovne sume novca, a koje, kroz razne evropske fondove, finansiraju upravo građani te iste Evrope. Veoma je jasno vidljiv taj „čudan“ šablon izbeglica koji su uvek i isključivo muslimani. Grčka je prva kapija evropske teritorije na koju pristižu ti talasi. Zbog ovoga je potrebna zaštita i njenog kopna i njenog mora, ali sa ciljem odbijanja i odvraćanja, a ne menadžmenta ovih struja. Zid na strateškoj poziciji reke Marice imao bi za cilj da u simbiozi sa drugim mehanizmima praktično i psihološki blokira i obeshrabri sve pokušaje probijanja od strane nelegalnog i nekontrolisanog migracionog talasa.

Vidimo da postoji jedno određeno nestrpljenje po pitanju rešavanja Balkanskog rubikona. Kako ocenjujete Prespanski sporazum Ciprasa i Zaeva, kojim je Grčka bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju priznala pod imenom Severna Makedonija? Kako ocenjujete pokušaje etničke albanizacije regiona kao i teritorijalne pretenzije koje Vlada u Tirani i takozvana vlada u Prištini pokazuju prema susednim državama?

- Ovaj, takozvani „dogovor“bio je akt pod direktnim pritiskom nemačkog i američkog činioca. On je samoproizvoljno, nezakonito i neustavno bio sproveden od prethodne administracije, koja je na ovaj način bez ikakvog stida ponizila grčki narod, uopšte ne uzimajući u obzir njegovo mišljenje, ali i više od toga: uskraćena mu je čak i mogućnost da se izrazi o jednom tako važnom nacionalnom pitanju. Samo u 2018. godini bilo je održano više od 100 protesta i skupova u Atini, Solunu i svim većim gradovima Grčke, što je samo po sebi nedvosmisleni pokazatelj spremnosti i želje Grka da budu aktivni učesnici ovog pitanja. Grčka istorija nije stvar dogovora i pregovora. Ona je svetinja! A samim tim je to i Makedonija, koja je jedan od njenih fundamenata. Mi smo kategorički osudili taj „dogovor“ i ulažemo ogromne napore, kako kroz unutrašnje poluge tako i preko spoljnih faktora, da ga poništimo. Igra je u toku… 
Što se tiče albanske teritorijalne ekspanzije, ona je realna, ali sama po sebi nije sadržajna i snažna. Nije državotvorna niti koherentna i više ima karakter mafijaških grupa koje su i same često međusobno suprotstavljene. Čitavu njenu konstrukciju u stvari održavaju strani faktori i koriste je po potrebi zarad ostvarivanja sopstvenih ciljeva i destabilizacije. U tom svetlu, susedne države trebalo bi da imaju dobro organizovan plan i kontramere radi njenog obuzdavanja i neutralisanja.

Da li bi jedan od odgovora na ovu migrantsku krizu i albanski ekspanzionizam mogao biti uspostavljanje čvrstih veza sa starim proverenim saveznicima? Da li se ponovo može reanimirati Balkanska liga, Balkanski savez, u nekom novom obliku? Koji su aktivni potezi koji bi zemlje Balkana (pre svega pravoslavne) trebalo da odigraju radi obuzdavanja krize u regionu?

- Balkanski savezi imaju smisao ostvarivanja i postojanja kada interesi zemalja članica imaju zajedničke smernice i visok nivo preklapanja, kao i spremnost na međusobnu zaštitu pod prethodno dogovorenim odnosima prema stranim faktorima i generalnoj spoljnoj politici. Nažalost, čak i skorija istorija Balkana pokazala nam je da pravoslavna vera sama po sebi nije bila dovoljan faktor jednog takvog saveza ili ujedinjenja. Suprotstavljene teze imale bi za posledicu da bi oni bili kratkog daha. U to moramo uključiti i spoljnobalkanski faktor, koji bi u jednoj takvoj situaciji veoma lako mogao da razgradi bilo kakav pokušaj savezništva. Bilateralni odnosi, međutim, po alarmantnim pitanjima, suštinski su potrebni i neophodni jer direktno utiču na sudbinu čitavog Balkana, i kao takvi moraju biti autonomno rešavani od zemalja suseda.

Jedan od nosilaca i organizatora grčkog ustanka protiv Otomanske imperije 1821. godine bila je Grčka pravoslavna crkva. Sedamnaest godina pre Grčke, takvu ulogu imala je i Srpska pravoslavna crkva u ustanku Srbije protiv Turaka. Kakvi su današnji odnosi grčke države i pravoslavne crkve i kakva je uloga Carigradske, Aleksandrijske, Antiohiske i Jerusalimske patrijaršije, koje, iako etnički grčke, često imaju dijametralno suprotne stavove?

- U sadašnjoj fazi, ne postoji otvorena i javna uloga Grčke crkve u važnim pitanjima našeg društva, kako spoljnog tako i onog unutrašnjeg karaktera.

Postoji osećaj velike potrebe i želje za jednim dinamičnim prisustvom, sa moralnim i tradicionalnim vrednostima koje Crkva donosi, ali i sa njenim delima, koja su kroz istoriju imala nekada i sudbonosne posledice po čitav naš narod (Grčka crkva bila je osnovni organizator oslobođenja od Otomanske imperije i osnivač moderne grčke države). U ovim vremenima, društvo ima nasušnu potrebu za duhovnim osnaženjem i ujedinjenjem upravo po principima koji su osnova pravoslavnog hrišćanstva. Što se tiče grkofonih partijaršija, one drže jedno odstojanje po unutrašnjim pitanjima grčke zajednice. To se može u velikoj meri i razumeti imajući u vidu da se nalaze na često veoma neprijateljski nastrojenim teritorijama, tako da su njihove energije usmerene ka sopstvenim problemima i preživljavanju.

Kako je pravilno dešifrovati poslednje događaje unutar pravoslavnih crkava, čiji su odnosi ozbiljno narušeni „kanonizacijom ukrajinske Crkve“ od strane carigradskog patrijarha? Ruska i Srpska pravoslavna crkva smatraju odluku Vaseljenske patrijaršije protivzakonitom. Kakve to posledice može imati po odnose među pravoslavnim narodima i državama i kakva je budućnost ukrajinskog problema?

- Crkve, kroz ljubav koja ih krasi i kroz Božansku reč koju šire, nalaze načine rešavanja ozbiljnih tema unutar svojih okvira. NJihova briga i nastojanje trebalo bi da budu usmereni ka ostavljanju po strani spoljnih uticaja i faktora i uzajamne razmene stavova (istorijsko iskustvo nas podseća i na teže situacije), a takav način dijaloga će neminovno dovesti do konačnog rešenja. S druge strane, nerazrešena pitanja Crkve ni u kom slučaju ne smeju uticati na veze među pravoslavnim narodima, pošto vera u Hrista kao takva nema veze sa političkim ili administrativnim aktivnostima crkve, naročito kada zemaljski interesi prevladavaju u njoj. Pitanje Ukrajine mora biti rešeno u što kraćem vremenskom roku, jer će u suprotnom brzo izmaći kontroli i poprimiti nesagledive razmere i posledice.

Kako ocenjujete bilateralne odnose Grčke i Srbije, kao i uopšte odnose grčkog i srpskog naroda? Da li prijateljstvo naša dva naroda predstavlja potencijal koji bi mogao biti mnogo više iskorišćen za unapređivanje grčko-srpskih odnosa?

- Mislimo da se veze naših bratskih naroda nalaze na veoma zadovoljavajućem nivou, ali bi u mnogim oblastima mogle biti produbljene. Tradicionalno prijateljski odnosi uvek imaju mogućnost širenja i poboljšanja, naročito kada je njihova okosnica iskrena želja i otvorena komunikacija. Naša namera, i kao partije Grčkog rešenja, jeste otvaranje novih oblasti saradnje i jačanje onih do sada postojećih. 

Želeli bismo da nam, kao neku vrstu zaključka, na kraju date jednu vrstu projekcije budućih geopolitičkih procesa. Da li je magični koncept rešenja ljudskih ratova i konflikata, koji je najavio Fukujama kroz „kraj istorije“, realnost, ili samo jedna iluzija koju je sahranila i poslednja PAKS AMERIKANA?

- Analize pokazuju da ulazimo u jedan posebno turbulentni period koji će svoje posledice imati i na narode Balkana. Ono što ćemo u bliskoj budućnosti gledati jeste rat za izvore prirodnog gasa, ali i nekih novih, za sada ne tako važnih izvora energije. Ta konkurencija i nadmetanje će dovesti do neminovnih sukoba i problema, i zadati ozbiljne glavobolje vladama država. Neki će u toj igri jačati i prosperirati, dok će se drugi suočiti sa ozbiljnim kriznim situacijama. A narodi koji ne obezbede na adekvatan način energetsku autonomiju biće primorani na potčinjen položaj u budućnosti nove geopolitičke raspodele sveta.

Izjave i stavovi

Prvo sam Grk a onda Evropejac

„Prvo sam Grk, a onda Evropejac. Evropu koja je podređena nemačkoj ekonomiji, koja ima važne i manje važne zemlje, i koja nema sopstvenu spoljnu politiku – niko ne želi. Evropa mora postati zajednica naroda jednakog glasa.“

„Turska nikada nije promenila svoj agresivni karakter. Pitanje je samo situacije i mogućnosti. To je potvrdila svojom istorijom, ali i sadašnjicom (Kipar, Mala Azija, Smirna). Na svaku provokaciju treba odgovoriti čvrsto, ako treba i vojno.“

„Bilo kome sa policijskim dosijeom treba da bude onemogućeno učestvovanje na izborima. Radimo na uvođenju takvog zakona.“

„Bez pravoslavlja i muškosti, grčke države ne može i neće biti. Istorija nam je to već potvrdila.“

„Snažno se odupiremo privatizaciji grčkih fabrika, infrastrukture, rudnih bogatstava i zemlje. Šta će nam ostati ako sve rasprodamo?“

Parlamentarni izbori 2019.

Novinar SKAI TV: „Sa kime ćete sarađivati posle izbora?“

Kiriakos Velopulos: „Samo sa Bogom!“„Ne smatram sebe ni desnicom niti levicom. Taj sistem je davno prevaziđen. Ili si posvećen ideji, ili prihvataš kompromise.“

„Srbija, za razliku od Grčke, ima Crkvu. Srpska pravoslavna crkva jasno i hrabro stoji iza neotuđivog srpskog Kosova.“

„Želimo da kroz referendumsko pitanje uvedemo smrtnu kaznu i stvarnu doživotnu robiju. Neka dva puta razmisle narko-dileri i silovatelji dece šta smeju da rade.“

Da li je srpskim bezbednosnim službama potrebna reforma, saznajte OVDE.

Izvor: Geopolitika broj 109, jun-jul 2020.