„Negde krajem 2003. godine, mitropolit Amfilohije me je zamolio da proverim da li je njegov kabinet na Cetinju ozvučen. Bio sam svestan da to ne spada u delatnost VBA, ali s druge strane, nisam mogao da odbijem tako visokog crkvenog velikodostojnika“, ispričao je generala Stojanović.
Ubrzo se ukazala prilika. Jedan visoki oficir VBA išao je službeno u Crnu Goru. General mu je poverio zadatak, savetujući ga da beogradske tablice zameni cetinjskim i ode u Mitropoliju. Oficir VBA je poneo skupocen aparat kojim se utvrđuje ozvučenost.
„Posle pregleda me je pozvao i objasnio da – čim je uključio aparat, počelo je da zuji i pišti na sve strane. Pitao me je šta da radi. Pošto mitropolit tada nije bio u manastiru, rekao sam mu da utvrdi gde se sve bubice nalaze, fotografiše i sve ostavi u zatečenom stanju. Pozvao sam mitropolita i rekao mu da je „na merama“, a sudeći po modelu bubice, pretpostavio sam da je to ugrađeno devedesetih, kada je i došao na Cetinje i posavetovao ga da ništa ne dira, ali da više ne drži sastanke u kabinetu, niti da odatle telefonira. Posle par dana, obaveštajci su shvatili da nešto nije u redu. Pretpostavljam da su „pritisli“ nekoga od monaha, koji su bili prisutni kada su moji ljudi proveravali. Od tada, ja sam bio stalna meta Vukašina Maraša. Ganjali su me sve dok nisu uspeli da me smene“, ispričao je u „Srpskom svijetu“ general Momir Stojanović.
Da li mi nešto dugujemo Nemačkoj, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
