Piše: Miša Đurković
Na sednici vlade u prošli četvrtak po hitnom postupku usvojeni su predlozi Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije. Treći zakon iz paketa, Zakon o istopolnim zajednicama još nije stigao do te etape, no ne uviđa se da su ova dva zakona možda i pogubnija.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti se već treći put gura iako u našem Ustavu ne postoji kategorija roda. I dok Turska izlazi iz Istanbulske konvencije, na osnovu koje se ova ideologija promoviše, a veliki broj zemalja gleda da joj ograniči delovanje, naša vlada izgleda konačno hrli da nas sve „izdženderiše”. To je onaj genijalni zakon koji propisuje svakom preduzeću sa više od 50 zaposlenih da ne samo da mora rodno da ujednači svoje zaposlene, nego da izgradi čitavu strukturu birokratije sa posebnim telima ili poverenicima, posebnim sredstvima za urodnjavanje, posebnim nametima, izveštajima itd. Taj zakon će im propisivati kako da određuju plate. No najzanimljivije je što iako navodno govori o ravnopravnosti rodova, ovaj zakon faktički u članovima govori o ravnopravnosti muškaraca i žena. A šta je sa transrodnim osobama i sa ostalih 70 i kusur drugih rodova koje, recimo, „Fejsbuk” prepoznaje?
To je onaj isti zakon koji će uprkos jasnom protivljenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU i drugih stručnih tela, na silu uvoditi i propisivati nove navodno ženske oblike naziva zvanja. Tako smo na RTS pre neki dan videli da gostuje „ekspertkinja”!?
No ovde bih pre svega da ukažem na po meni najopasniji i najopakiji predlog, a to je ovaj zakon kojim se radikalizuje tzv. zabrana diskriminacije koja se u praksi svodi na totalitarnu diskriminaciju većine, dakle verujućih ljudi, sveštenika, svih nas koji se protivimo tzv. rodnoj ideologiji koja počinje da se tretira onako kako je do 1990. u ovoj zemlji tretiran marksizam. U Italiji je u postupku zakon kojim će svaka kritika rodne ideologije biti tumačena kao krivično delo. Mi smo sa ovim zakonom dobrano na tom putu. Ako se on usvoji ne samo da se ukida ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, već se ukida takođe Ustavom zagarantovano pravo na slobodu naučnog rada.
Dužan sam da ukažem na to da će ako se ovo usvoji, ljudi poput mene morati kao u doba komunizma ili da zaćute i prestanu da se bave svojim poslom, ili da se bave čistom metafizikom i apstrakcijom, ili da se sele iz ove zemlje, ili da svesno izaberu da idu u zatvor. U obrazloženju se jasno pokazuje kako strane sile traže da se pojačaju kompetencije poverenika za ravnopravnost kako bi on jače mogao da sprovodi „zaštitu od diskriminacije”. Dakle komesar nove ideologije dobija jača ovlašćenja među koja spada neverovatno obavezivanje sudova da mu dostavljaju godišnje izveštaje o slučajevima iz ove oblasti i da on onda pravi svoju evidenciju, te da na osnovu „statistike” iz tih registara zastupa i brani svoje slučajeve pred sudom. Takođe se suprotno ideji vladavine prava time onemogućuje rehabilitacija i ljudi doveka ostaju upisani kao prekršioci.
Po istoj ideološkoj matrici nevladine organizacije dobijaju mogućnost da, pazite sad, podnose pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti onih koji čine tu grupu!? Dakle, iako se niko ne oseća povređenim zbog nečije navodne diskriminacije, NVO može da vas tuži jer ona misli da je neko ugrožen. Pa imate takođe protivustavni član 27a koji uvodi diskriminaciju u oblasti stanovanja gde više nemate pravo da slobodno raspolažete svojom imovinom i da birate kome ćete da izdate svoj stan. Zanimljivo je i da poslodavci neće moći da kontrolišu oblačenje zaposlenih ako im je to odraz identiteta pa na primer, mogu da ispoljavaju svoju transrodnost, muškarci da dolaze u haljinama sa šljokicama…
Jedna od najvažnijih novina je neverovatni nasilni član 18 sa stavom 3 koji sveštena lica bilo koje vere suzbija samo na prostor hrama i zabranjuje im da u javnoj sferi iznose stavove iz svog učenja i sistema vrednosti koje neko može da prepozna kao diskriminatorne. Na osnovu tog člana možete sutra bez problema tražiti ukidanje beogradskog Bogoslovskog fakulteta. Ovo naravno direktno krši član 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i član 43 Ustava Srbije koji garantuje pravo slobode veroispovesti.
Još jedan dokaz da ovaj zakon vraća komunizam i njegov verbalni delikt u našu državu je uvođenje kategorija „posredna diskriminacija” i „navođenje na diskriminaciju” kao osnova za kažnjavanje. Dakle umesto da se jasno definiše šta je stvarna diskriminacija, ovde se ovim nepravnim pojmovima maksimalno šire osnove za progon, zastrašivanje i kažnjavanje svih koji se protive novom obliku komunizma. Ovo su zakoni koji mnogo više odgovaraju komunističkom pravnom sistemu nego sistemu liberalne demokratije i ovim se država Srbija vraća u komunizam. Predlagač uopšte ne krije šta mu je cilj i u tački 13 obrazloženja objašnjava kako čezne za jednom dobrom sudskom presudom u skladu sa novim uvećanim kaznama (od dva do pet puta!), nakon koje bi išla masivna kampanja glajhšaltovanja, pardon, „edukovanja” medija, sudija i kompletnog društva!
Šokantnu izjavu beogradskog profesora pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
