Piše: Dr Ivan Pajović
Americi je od doba revolucije 1776. trebalo oko 200 godina da dostigne javni dug od jednog triliona dolara. Ta granica pređena je tek 1981. godine u doba predsednika Ronalda Regana.
U tom vremenu menjali su se razni periodi, sa povećanjima i padovima, u zavisnosti od političke situacije i stanja u državi. Dug je naprimer veoma narastao u doba Građanskog rata od 1861. do 1864. godine. Tadašnji predsednik Abraham Linkoln pokušao je da se bori sa rastom javnog duga emitovanjem državnih obveznica koje su trebale da zamene banknote emitovane od strane banaka. Bankare je to, razume se, razbesnelo i Abraham Linkoln je ubijen „pod nerazjašnjenim okolnostima”.
Javni dug SAD takođe je veoma narastao u doba Prvog i Drugog svetskog rata. Početkom 1910. godine on je iznosio 2,7 milijardi ondašnjih dolara, da bi do 1920. godine narastao na 89 milijardi dolara, što znači 33 puta. Relativni nivo duga za tih deset godina narastao je sa 8% na oko 30% BDP-a. Kada se posmatra decenija od 1940. do 1950. godine, javni dug je narastao sa 50,7 milijardi na 256 milijardi dolara, što znači pet puta, a relativni nivo duga sa 52,4% na 94% BDP-a.
Važan događaj koji je značajno ubrzao rast američkog javnog duga bio je ukidanje zlatnog standarda 1971. godine u doba predsednika Ričarda Niksona. Tog momenta sa štamparske mašine Federalnih rezervi SAD skinuta je „zlatna kočnica” emisije novca, to jest vezivanje količine odštampanog novca za zlatne rezerve SAD, a što je omogućilo državnoj kasi zaduživanje kod Federalnih rezervi. Američko ministarstvo finansija prestalo je da balansira državni budžet i počelo je da pribegava zaduživanju i uvećavanju državnog duga.
Ubrzavnje tempa rasta javnog duga započeto je pod predsednikom Ronaldom Reganom. 1980. godine dug je iznosio 834 milijarde dolara, a 1986. dostigao je visinu od oko 1,5 hiljade milijardi. Ovaj skok izazvao je zabrinutost, pa je donet Zakon o izbalansiranom budžetu, nazvan Grem-Rudman-Holingsov zakon, koji je podrazumevao godišnje mere za umanjivanje budžetskog deficita do 1991. godine, a ovaj rok je nekoliko puta produžavan i gornja granica duga u Kongresu SAD neprekidno povećavana.
Kada je 2017. godine Donald Tramp postao predsednik, javni dug je iznosio 19,9 hiljada milijardi dolara. U februaru iste godine on je potpisao zakon kojim se poništava gornja granica duga i omogućavaju neograničeni federalni zajmovi. Od dostignutih 20 hiljada milijardi, polovina je napravljena za prethodnih osam godina u doba predsednika Baraka Obame. Tramp, koji je kritikovao svoga prethodnika za preterano zaduživanje, prevazišao ga je upravo u tome.
Ovako je izgledala dinamika ubrzavanja zaduživanja u doba Donalda trampa:
Prvog radnog dana predsednika, 20. januara 2017 dug je iznosio 19,95 triliona; 8. septembra 2017. iznosio je okruglo 20 triliona i to je bio period relativne stagnacije zaduživanja, a potom kreće ubrzavanje. Za pola godine, 19. marta 2018. dug narasta na 21 trilion; 11. februara 2019. iznosi 22 triliona; 7. decembra 2019. iznosi 23 triliona, 7. aprila 2020. iznosi 24 triliona; 5. maja 2020. iznosi 25 triliona.
Iz prethodnih podataka uočava se sledeća dinamika rasta duga za po 1 trilion dolara. Za skok duga sa 20 na 21 milijarde dolara bilo je potrebno oko šest meseci. Za sledeći korak, od 21 do 22 triliona bilo je potrebno oko deset meseci. Za sledeći korak od dodatnog triliona takođe oko deset meseci. Za skok sa 23 na 24 triliona bilo je potrebno samo četiri meseca, a za skok sa 24 na 25 tiriliona samo 28 dana. U tih 28 dana Amerika se zadužila više nego za prvih 200 godina svog postojanja.
Uočljivo je da je u pitanju neverovatno ubrzavanje rasta javnog duga SAD. Ukoliko bi se ovakva dinamika nastavila, do kraja 2020. godine dug bi se povećao se za dodatnih 8 triliona i činio bi ukupno 33 triliona dolara. Ovakvo zaduživanje izgleda kao pravi pad u ambis.
Prema podacima iz 2019, relativni nivo duga iznosio je 108% BDP-a. Ukoliko se računa da je BDP Amerike oko 20 triliona dolara, sa dugom od 25 triliona od 5. maja 2020, relativni nivo duga iznosio je oko 125% BDP, što predstavlja istorijski neslavni rekord. Ukoliko je dinamika zaduživanja ostala ista do kraja 2020. godine, relativni nivo duga u toj godini iznosio bi oko 150% BDP-a.
Ostaje da se pričekaju zvanični podaci o javnom dugu SAD za prvu polovinu 2021. godine kako bi se ocenila dalja dinamika zaduživanja. Takođe, ostaje pitanje kako će se establišment svetskog hegemona ubuduće ponašati po pitanju državnih finansija, koje su u najvećem problemu od postanka SAD.
Prošlu kolumnu dr Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
