Piše: Aleksandar Dugin
Petog juna neki su praznovali Svetski dan zaštite životne sredine. Ekologija se danas aktivno istura u prvi plan. Setimo se samo oštećenog deteta Grete Tunberg, koja je pokušala da zajedno sa drugom decom, zaustavi uzletanje aviona jer oni povređuju oblake, ili zbog nekog drugog, ali, u suštini sličnog, razloga. To jest, Greta danas slavi, i opet, po ko zna koji put, napušta školu i zabavlja se na jahtama sa postarijim milijarderima, koji su, takođe, zabrinuti za ekologiju.
Mirča Elijade, veliki poznavalac mitova i religija, jednom je rekao: priroda je u celini uslovljena kulturom, nature is culture bound. To je mnogo dublje zapažanje od najdublje ekologije. Drugim rečima, nikakve prirode, same po sebi, nema. Priroda je projekcija kulture i njeno bitije proističe iz subjekta, iz duha, iz kulture. Kakav duh, takva i priroda. I ako je duh prozračan i čist, ako je kultura uzvišena i božanska, takva će biti i čovekova okolina. Čistom je sve čisto.
Ruski religiozni filosofi govorili su o Premudrosti sveta. Svet je Premudar, to jest, prožet lučama Božanske mudrosti. No, opet, ne sam po sebi i snagom proboja ljudskog bitija u najdalje i najviše horizonte.
Čovek stvara svet zajedno sa Bogom ili – ako je bez Boga, onda ga nemilosrdno uništava, izobličava. Zagađuje sredinu u kojoj živi zato što njegova duša postaje nečista ili se uopšte o njoj ne brine. Čisto telesni čovek živi u čisto telesnom svetu. On svoje okruženje čini čisto telesnim. No, to je već samo po sebi gadost – živeti u svetu plotskom, koji gravitira ka dnu neprestano raspadajućih tela.
Napuštajući raj, čovek počinje da pretvara svoje okruženje u ad, u tržište, u objekat koji prisvaja i eksploatiše. Počinje da izopačuje prirodu, videći u njoj samo neprijatelja i predmet od koga može imati koristi.
No, takva priroda – prljava, tupa, agresivna, ispunjena mijazmima nečistoće i raspadanja – takva priroda samo je porod ljudskog duha. Palog duha, bolesnog i izopačenog. Kakva kultura – takva i priroda.
Naša okolina je proizvod kapitalizma. Ona je materijalna, raspodeljena među subjektima kao privatna ili državna svojina, njome se trguje na tržištu. A svi otpaci se bespoštedno u nju bacaju kao u ogromnu, razjapljenu pomijaru. No, ta pomijara delo je čovekovih ruku, ona je projekcija onoga što je čovek kapitalizma, materijalizma i Novog doba postao – pomijara.
I čovek je sada to počeo da primećuje. No, jedino što on vidi jeste da se sa okolinom dešava nešto katastrofalno. I, može biti iskreno, a češće zato što globalistički fondovi to plaćaju, brine se za njeno spasenje. No to je, jednostavno, čisto licemerje ili umna ograničenost.
Danas je uobičajeno da se kaže kako živimo u epohi kapitalocena. Kao novom analogu pliocena, peleistocena ili golocena. Upravo ovom kapitalističkom kulturom, kapitalističkim egoističkim i surovim pogledom na svet predodređena je i savremena priroda. Spasiti se možemo samo ako počnemo od glavnog – od čoveka. Umire i raspada se, naime, ljudska epoha globalnog kapitalizma, kao kulminacije evropskog Novog doba. Upravo u Novom dobu, čovečanstvo je odlučilo da ubije Boga. I ubilo je samo sebe.
A naša okolina je samo ogledalo. U njoj posmatramo sopstveni kraj.
I u takvoj situaciji, – koliko su samo besmisleni pokušaji da se „izleči ogledalo“, a ostavi original u neizmenjenom stanju.
Ako želimo da spasimo prirodu, treba da spasimo kulturu, treba da spasimo čoveka. Svi problemi su u njemu i samo u njemu. Ekologija je zapravo oblast parališuće iluzije, oblast uspavljujućih laži. Umesto istinskog neprijatelja – evropskog Novog doba i njegove materijalističke ideologije, koja je kulminirala u liberalizmu i globalizmu – nama predlažu da se usredsredimo na spasavanje pčela. Pčele, niko ne spori, prekrasne su, trudoljubive i mudre. I njima, takođe, preti smrt. No, ako čovek nastavi da se kreće pravcem kojim se danas kreće, čak ni spasavanje pčela neće ništa promeniti, tim pre, što će one izumreti konačno – ako čovek više ne bude imao kulturu. Jer, sama priroda je uslovljena kulturom i strada kada se ta kultura ruši. A ona se danas ruši.
O ništavnosti Titove '’Brionske formule'’ pročitajte OVDE.
Izvor: Katehon/Srodstvo po izboru
