Odlukom članova Kneseta okončana je „era Netanijahua“, koji je bio na vlasti više od 12 godina. Ceremonija primopredaje zakazana je za danas.
Kao deo koalicionog sporazuma, Naftali Benet (stranka Nova desnica) biće prve dve godine na mestu premijera, a zatim će, prema pravilima rotacije, funkciju preuzeti Jair Lapid (stranka Ješ Atid).
Prema BBC-u, Benet je desničarski političar koji ne zalazi u džep zbog reči. Protivnik je formuli „dve države“ (Izraelci i Palestinci), bivši vojnik specijalnih snaga, milioner.
Na izborima u martu, 49-godišnja Benetova stranka Jamin (puno ime Ha-Jamin Ha-Hadaš je hebrejski naziv za Novu desnicu) osvojila je samo 7 od 120 mesta u Knesetu, ali u uslovima kada se pokazalo se da su suparnički blokovi približno jednaki, njegova frakcija je postala tas koji naginje vagu u jednom ili drugom smeru.
Benetu su mesto premijera ponudili i trenutni šef vlade Benjamin Netanijahu i lider opozicije Jair Lapid.
Naftali Benet je rođen u Haifi, njegovi roditelji su imigranti iz Sjedinjenih Država. Baš kao i Netanijahu, služio je u specijalnoj jedinici izraelske vojske Sajret Matkal, koja se bavi specijalnim operacijama, uključujući oslobađanje talaca i hvatanje ljudi koji se smatraju izraelskim neprijateljima. Pozvan je u vojsku 1990.
Benet je svojevremeno smatran Netanijahuovim štićenikom: u periodu 2006-2008. Bio je šef kabineta tadašnjeg premijera.
Ali onda su se razišli, Benet je napustio Likud, Netanijahuovu stranku, pridružio se desničarskoj Jevrejskoj matičnoj stranci i 2013. doveo ju je u parlament.
Posle toga, političar je bio ministar za pitanja dijaspore, ministar obrazovanja i čak ministar odbrane u raznim vladinim strukturama do 2020. godine, dok njegova sadašnja, tada novostvorena stranka nije uspela na sledećim izborima za Kneset. Ali već na sledećim vanrednim izborima, Benet se vratio u parlament.
Beneta često nazivaju ultranacionalistom, a sebe smatra desničarem poput Benjamina Netanijahua.
Kaže da bi Izrael trebalo da bude nacionalna država Jevreja i tvrdi da Izrael ima istorijska prava na Zapadnu obalu, Istočni Jerusalim i sirijsku Golansku visoravan, koju je Izrael okupirao 1967. godine.
Pored toga, Benet dobro govori engleski jezik i čest je sagovornik na stranim TV kanalima koji brane izraelsku politiku.
U isto vreme, kako pišu novine, on vešto koristi mogućnosti medija i govori direktno, čak i bezobrazno.
Jednom, u raspravi na izraelskom TV kanalu, kada je član Kneeta, Arapin, izjavio da Jevreji nemaju pravo da se naseljavaju na Zapadnoj obali, Benet je odgovorio: „Ovde smo imali jevrejsku državu pre nego što ste se spustili sa drveća! "
Benet takođe odbacuje ideju suživota dve države, izraelske i palestinske, odnosno formulu za mirno rešenje, koju podržava većina zemalja sveta, uključujući Sjedinjene Države i njihovog sadašnjeg predsednika DŽoa Bajdena.
„Neću se odreći ni centimetra izraelske zemlje“, rekao je Bennett u intervjuu u februaru ove godine.
Veruje da bi Izrael, naprotiv, trebalo da pripoji većinu Judeje i Samarije - ovim biblijskim imenom Benet naziva Zapadnu obalu Jordana.
Benet podržava smrtnu kaznu za palestinske militante, uprkos činjenici da u savremenom Izraelu smrtna kazna nikada nije izvršena, uz jedan izuzetak, kada su Izraelci 1962. obesili nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana.
Pre nego što je ušao u politiku, Naftali Benet postigao je zapažen uspeh u vojnoj službi, a zatim u poslu. Major Benet služio je u dve jedinice izraelskih specijalnih snaga i nekoliko puta je učestvovao u direktnim borbama. Zatim je, nakon penzionisanja, kreirao startap kompaniju iz oblasti računarske tehnologije, prodao ju je i postao multimilioner.
„Ne jedem 17 odreska odjednom, nemam privatni avion ili jahtu. Upravo sam sebi kupio slobodu da radim šta želim “, rekao je Benet u intervjuu 2014. godine.
Benett je oženjen i imačetvoro dece. Svoju suprugu Gilat (na slici dole), bivšu poslastičarku, pretvorio je iz ateiste u Jevrejku koja poštuje kašrut, a takođe je postala i funkcioner njegove stranke.
O gorkoj lekciji američke avijacije pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
