Medijsko praćenje aktivnosti predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, jedan je od najzahtevnijih poslova u novijoj srpskoj istoriji – šef srpske države bukvalno dominira na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, redovna je tema u tekstovima na portalima, a njegov lik se najčešće pojavljuje i na naslovnim stranama novina.
Koliko je Vučić dominantnan, kad je u pitanju pojavljivanje pred malim ekranima, pokazuju i nedavna istraživanja BIRODI.
Prema pomenutom istraživanju, Vučić je u periodu od 15. marta do 30. aprila u Dnevniku 2 Radio televizije Srbije bio predstavljen ukupno dva sata i devet minuta, dok je šest najvećih stranaka opozicije dobilo ukupno 4 minuta i 25 sekundi. Prostom računicom se dolazi do toga da je opozicija dobila 5,8 sekundi dnevno u Dnevniku RTS, odnosno manje od jedne sekunde po stranci.
Ali ni to nije dovoljno predsedniku, pa je u poslednje dve nedelje dva puta imao potrebu da se obrati naciji iz Predsedništva, što je od početka godine peti put da nastupa na ovaj način.
Jun – mesec obraćanja naciji
Prva tirada bila je 4. juna, a povod za Vučićevo obraćenje bili su ekološki protesti i pobuna građana zbog poslova koje je država omogućila firmi Rio Tinto. Nakon što se opozicija okupila ispred Predsedništva, Vučić je zapretio da će se obratiti naciji i izaći sa svim papirima. Na kraju je njegovo obraćanje narodu ostalo zapamćeno po predlogu da se održi referendum o Rio Tintu, raspravi sa jednim penzionerom i zahtevu novinarki Pinka Gordani Uzelac da ga uvredi.
Uzelac je zamolila predsednika Srbije da odgovori na pretnje bivšeg potpdesednika FK Partizan Vladimira Vuletića da će završiti među ćevapima.
„Ali, takođe, tiče se njega. NJegov tvit je završio u svim Đilasovim medijima, tiče se skandiranja navijača protiv vas i kaže da se Srbija ne može umiriti“, rekla je Uzelac.
„Šta su vikali? Nemojte da krijete, kažite narodu. Meni to nije ni malo neprijatno kada slušam, objasniću vam i zašto“, nadovezao se Vučić.
Manje od dve nedelje nakon prvog, predsednik je ogranizovao i drugo obraćanje naciji, ovog puta kako bi joj “položio račune”, odnosno ispričao kako su tekli pregovori sa predstavnicima vlasti u Prištini.
„Želeo sam pre svega da izvestim javnost u Srbiji o svemu onome što se dešavalo juče u Briselu, da položim račune i podnesem izveštaj građanima ove zemlje, da vas obavestim kada ćemo to da uradimo u parlamentu i kada ćemo to da uradimo sa onim političkim strankama koje žele da čuju stav republike Srbije po pitanju pregovora o KiM. 22. juna imaćemo sednicu Skupštine Srbije na kojoj ću govoriti podrobno i detaljno“, rekao je Vučić, da bi zatim opleo po Kurtiju i predstavnicima kosovske delegacije.
“Čovek je valjda mislio da mi moramo da prihvatimo ono što oni kažu samo zato što se 10 puta pozivao na američkog predsednika Bajdena”, rekao je, između ostalog, šef srpske države.
Koliko se svetski lideri često obraćaju naciji
Prema rečima stručnjaka za komunikacije i politikologa, Nikole Paruna, svetska praksa, kad su u pitanju obraćanja lidera, variraju od države do države.
“Najviše pažnje privlače politički najmoćniji ljudi, bez obzira na formalnu funkciju i njene ingerencije. Što je lider moćniji u datom društvu, to su takvi formati češći”, objašnjava on.
Primera radi, pomenuti predsednik SAD, DŽozef Bajden se, od kad je preuzeo dužnost šefa najmoćnije države sveta, u nekoliko navrata obraćao naciji, ali nijednom dva puta u mesec dana, iako se u Americi najviše neguje praksa da se prvi čovek zemlje obraća narodu. Obradio se naciji u martu povodom godišnjice izbijanja epidemije koronavirusa, a zatim se vanredno obratio narodu u aprilu, a povod je bio presuda policajacu Dereku Šovinu, koji je proglašen krivim po svim tačkama optužnice za ubistvo afroamerikanca DŽordža Flojda.
S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel se u martu 2020. godine prvi put, od kad je došla na vlast (2006. godina), obratila naciji i njeno izlaganje trajalo je svega 180 sekundi.
“Veoma mi je važno da ponovo ukažem na činjenicu da ulazimo u novu fazu pandemije i da će sada biti neophodno da pored relaksacija mera budemo sigurni da će ljudi poštovati osnovna pravila, a to su: održavanje distance, nošenje zaštite preko usta i nosa radi drugih ljudi. To je veoma važno. Puno vam hvala“, rekla je Merkel tokom obraćanja koje je trajalo svega 180 sekundi.
NJen francuski kolega, Emanuel Makron, praktikuje da se naciji obraća jednom godišnje iz Jelisejske palate i to uglavno uoči Nove godine kako bi narodu obrazložio planove države za naredni period. Francuski predsednik se više od jedanput obraća naciji samo u slučaju vanrednih okolnosti. Sličnu praksu ima i ruski predsednik, Vladimir Putin. Naime, šef ruske države tradicionalno krajem godine organizuje veliku konferenciju za medije na kojoj odgovara na novinarska pitanja i to je ujedno i njegovo jedno obraćanje naciji u 365 dana.
Sudeći po svetskoj praksi, može se zaključiti da je predsednik Srbije apsolutni šampion kad je u pitanju učestalost obraćanja narodu.
“Obraćanja naciji predsednika Vučića nisu uobičajena za našu političku kulturu, osim u vanrednim okolnostima. Sa Vučićem, gotovo da su redovna. Na taj način, diže se tenzija, potencira važnost teme koja zatim lako postane udarna vest u svim medijima, na čelu sa provladinim. To je perfektan način da se kreira tema, a izvodiv je zbog odnosa vlasti sa većinom medija. Da je drugačije, obraćanja naciji bi imala daleko slabiji efekat i verovatno kao metod ne bi bila često korišćena”, zaključuje Parun.
Srbija u kandžama braće. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Nova
