“Naravno, posle Drugog svetskog rata, ono što smo imali je jedna fikcija jugoslovenske zajednice, to je bila jedna diktatura koja je počivala na tri laži: laž o zajedničkom učešću svih naroda u NOB, laž o zajedničkim patnjama pod okupatorima i njihovim slugama, i gnusna laž o znaku jednakosti između četnika i ustaša. Napravljeno je jedno veštačko poravnanje, u kom svi animoziteti i sve trauma su ostale zamrznute do posle smrti Broza, a onda smo devedesetih imali mučnu reprizu, pri čemu je srpska nevolja da samo kod Srba postoji taj sindrom jugonostalgije, i taj ugrađeni gen da moramo uvek da imamo razumevanja za druge, za njihove interese, njihovu nezrelost. Da su Albanici predmoderan narod u postmodernim vremenima i da treba terapeutski da se prema njima ponašamo”, rekao je u sklopu svog pogleda na istoriju ovih prostora dr Srđa Trifković u “Srpskom sv(ij)etu”, dodavši da je nezamislivo za neki civilizovan evropski narod da mu glavni predstavnik najuglednije nacionalne kulturne institucije, kakva je SANU, govori o svom delu teritorije kao što to govori predsednik Srpske Akademije.
Srđa Trifković je doktor istorije, bio je u savetnik mnogim značajnim državnicima, uključen u pregovorima vezanim za Republiku Srpsku, radio je kao novinar za BBC radio, Glas Amerike, Vašington Tajms, i za beogradski list Duga. I danas ima svoju sedmičnu onlajn kolumnu u časopisu Kronikls, kao i jednu mesečnu koja izlazi u štampanom izdanju.
U nastavku možete čuti od ovog eminentnog istoričara koji je doktorirao u Velikoj Britaniji kraći pregled istorijskih činjenica vezanih za Srbe i srpske susede od osmanske okupacije do nedavnih vremena.
Svoj pogled na englesku politiku je analizirao, rekavši o Bregzitu:
“Britanska elita je htela da ostane na sceni EU. Ta stara lukava ekipa ‘perfidnog Albiona’ kako ste ga nazvali, smatrala je da time što je u Evropi, a nije od Evrope, a istovremno neguje specijalne transatlantske i još uvek i komonveltske veze- da oni zapravo imaju najbolji od svih svetova”.
O antiruskoj retorici sa Zapada je gost Nacionalne televizije dao zanimljivu analizu, a i o odnosima Zapada prema Republici Srpskoj i izmjenama originalnih odluka Dejtonskog sporazuma.
“Nova doktrina Leonida Iljiča Bajdena” je njegova kolumna u Novom Standardu o kojoj je govorio objašnjavajući vezu između Brežnjeva i Bajdena, povezujući i slabljenje moći SAD sa slabljenjem Atine u Staroj Grčkoj:
“Amerika je opadanju u odnosu na ostali svet. Može da se oporavi ekonomski od korone, ali u odnosu na Kinu njena moć opada, a nema ni primer dugoročnog imperijalnog projekta koji je bio zasnovan na dubokoj podeljenosti unutar same države koja je bila njen nosilac”.
O specijalnom predstavniku za Zapadni Balkan je rekao: “Što se Palmera tiče, to je čovek koji ne donosi nikakve promene. Nula”.
Izrazio je uverenje da će Rusija u pogledu na ultimatume koji dolaze sa Zapada reći da je konačno dosta.
U drugom delu emisije je govorio o crnogorskoj vlasti, i o aktuelnoj temi Temeljnog ugovora između SPC i Vlade Crne Gore, napominjući da postoji jasna poruka da SAD smatra SPC remetilačkim faktorom:
“Mislim da su u pitanju nelegitimni pritisci, i o ponašanju koje izlazi iz svih normi diplomatske prakse. Navikli smo da se to događa decenijama. Ključno je da se dugoročno nađe strategija da se odupre takvim pritiscima od strane onih koji žele da Crna Gora bude jedna pristojnaiI funkcionalna država. Treba im pokazati zube, i reći da će to izaći u javnost”.
“Mislim da se DPS drži kao interesna zajednica kriminogenih elemenata i dukljansko-montenegrinskog fanatizma, ličnih interesa i tako dalje”, zbog nesnalažljivosti i nemoći nove vlasti, kako kaže gost voditeljke Gordane Janićijević, ova se struktura u Crnoj Gori nada povratku na vlast. Pomenuo je i lobiste, u prvom redu Danijela Servera i Janoša Bugajskog koji u Vašingtonu tu tezu guraju odavno, da je zahvaljujući njima kampanja za reviziju izbora od 30. avgusta već bila počela.
Dodao je i da Trampova administracija nije smatrala problematičnim promjenu vlasti u Crnoj Gori ukoliko članstvo u NATO ostane neprikosnoveno, kao i priznanje Kosova, a da Bajdenova ekipa želi prethodnu vlast, jer njih kompletno kontrolišu i imaju u šaci i kroz njih mogu da se vrate agendi kompletnog uništenja SPC u Crnoj Gori:
“Mi nemamo posla sa trezvenim ljudima koji donose odluke na osnovu činjenica i elemenata pravednosti i pristojnosti, već sa ljudima koji su opsednuti apsolutnom američkom dominacijom”.
Srđa Trifković je govorio i o pritiscima na zemlje koje nisu priznale Kosovo, najviše na Grčku, što predstavlja jednu u nizu izuzetnih analiza globalne politike. O vlasti u Prištini i njihovom odnosu sa SAD je rekao:
“Ne treba ništa neprihvatljivo prihvatati, a istovremeno treba ne biti drčan s tim. Kupovati vreme, tretirati svaku ponudu kao vrednu razmatranja, ali biti svestan da svi rokovi koji dolaze sa Zapada su nepostojeći. Jer ako se dogovore Palmer i Lajčak da kažu ’30. oktobar da im damo kao rok’, to ne vredi ni pet para. Ako traje palestinsko- izraelski sukob od 1947, ako traje podela Kipra od 1974- to nisu zamrznuti, već trajni konflikti. Ne volim priču da ne smemo da ostavljamo deci zamrznute konflikte. Jer ničija nije gorela do zore”.
Na kraju je izneo podatke o beznačajnim ulaganjima SAD i EU u Srbiju, a o EU i njenom odnosu sa Hrvatskom je rekao:
“EU je odvojila za pomoć Hrvatskoj da se oporavi od posledica korone 20 milijardi evra, a Srbiji 200 miliona. Dakle: per capita za EU jedan Srbin vredi kao 200 Hrvata. To je duplo više od odnosa jedan Namac za sto Srba iz 1941”.
O planu EU za migrante na Zapadnom Balkanu pročitajte OVDE.
Izvor: IN4S
