Na samom početku, u ime organizatora i Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, skup je pozdravio šef Predstavništva Mlađen Cicović, a moderator tribine je bio urednik portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ Đuro Bilbija.

Dodik o Srebrenici: Zločin se desio i nad Srbima i nad Bošnjacima

Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik podsetio je da su neke vlasti u RS već usvojile sraman izveštaj OHR o Srebrenici.

– Vlada RS je poništila taj izveštaj – objasnio je Dodik i rekao da su formirane komisije koje bi na objektivan i stručan način predočile događaje u Srebrenici.

On kaže da je nezavisna komisija utvrdila da se zločin desio u Srebrenici i nad Srbima i nad Bošnjacima, ali da se ne može govoriti o genocidu.

Dodik se izjavio i da je više Srba stradalo u Sarajevu nego Bošnjaka u Srebrenici, te podsetio na veliku antisrpsku kampanju koja se smišljeno vodi.

– Ja sam uveren da ideja Republike Srpske mora da ostane čista, mora da bude besprekorna i da mi moramo da odbacimo svaku vrstu satanizacije i prljanja tog imena i tog procesa. Rat svakako donosi svašta i stvari koje naravno nisu u okviru zakona i nisu u okviru morala i mi smo spremni da na tu temu pričamo, ali ne možemo da prihvatimo da priču koju rade vezano za navodni genocid u Srebrenici, iskoriste o nama kao genocidnom narodu ili Republici Srpskoj koja treba da se ukine, jer je takva – rekao je Dodik.

On je poručio da je Republika Srpska slobodarska i da će nastaviti da živi, dodajući i da tribine poput ove predstavljaju značajan doprinos istini.

O dolasku Kristijana Šmita u BiH u vezi postavljanja novog visokog predstavnika u BiH, Dodik je rekao da to predstavlja masovno kršenje međunarodnog prava i da je osnovna rasprava u tome da li dolazi visoki predstavnik ili ne.

– Mi ne možemo očekivati ništa dobro za nas od ljudi koji dolaze sa prostora Austrije i Nemačke – kazao je Dodik.

Gideon Grajf: Niko ne treba da mi objašnjava šta je genocid, dokazali smo da ga u Srebrenici nije bilo

Međunarodna nezavisna komisija za istraživanje stradanja svih naroda na području Srebrenice od 1992. do 1995. godine radila je dve godine. U javnost su izašli sa više 1.200 stranica izveštaja.

„Ja sam Jevrejin i znam šta genocid znači. Pripadam starom narodu nad kojim je izvršen genocid, najveći genocid u istoriji čovečanstva. Meni niko ne treba da objašnjava šta je genocid. Navedeni događaji nisu genocid ni na koji način i mi smo to dokazali. Dakle, ne to nije naše mišljenje, mi smo to dokazali“, naglašava Gideon Grajf, predsednik Međunarodne nezavisne komisije za istraživanje stradanja u Srebrenici.

Dodaje da se nije radilo o genocidu i da se ne može nazvati genocid, a ako neko koristi taj termin, kaže Grajf – treba ga izbrisati iz istorije.

„To je važno zato što su optužbe o počinjenom genocidu veoma ozbiljne, zato što odluka o činjenju genocida predstavlja težak zločin, a u ovom slučaju to delo ne postoji. Naravno počinjen je zločin, ali taj zločin uopšte se ne može nazvati genocid i mislim da je to veoma važno“, ističe Grajf.

Radomir Pavlović: Muslimani sistematski proterivali i ubijali Srbe iz srpskih sela oko Srebrenice

Potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica Radomir Pavlović na početku svog izlaganja istakao je da je čovek koji je rođen u Kravici u kojoj su muslimanske snage, čiji je komandant bio ratni zločinac Naser Orić, izvršile masakr na Božić 1993. godine.

On je podsetio da su muslimani sistematski proterivali i ubijali Srbe iz srpskih sela oko Srebrenice. Mnogi muslimanski zločinci su stradali i u napadima na ta srpska sela, a sada se predstavljaju kao „žrtve genocida“.

Radomir Pavlović ističe da mnoga srpska stratišta nisu obeležena, te da je Srebrenica etnički očišćena od Srba pre oslobođenja.

On je istakao da je potrebno nastaviti sa okruglim stolovima sa ovim temama.

Goran Petronijević: Srebrenica nema bitne elemente krivičnog dela genocida po međunarodnoj definiciji

Advokat Goran Petronijević, branilac prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, ističe da ono što se u Srebrenici dogodilo nema bitne elemente krivičnog dela genocida po međunarodnoj definiciji.

– Ako neko zna šta je genocid, to su Jevreji – rekao je Petronijević, ukazujući na činjenicu da su Rafael Izraeli i Gideon Grajf značajno učestvovali u međunarodnoj komisiji.

On je apelovao na medije da ne dozvole da ih zaplaše zakonima o negiranju nepostojećeg genocida u Srebrenici.

Aleksandar Pavić je dodao da je potrebno dodati i da u Srebrenici nisu samo stradali pripadnici 28. muslimanske divizije, koja se povlačila naoružana iz Srebrenice i bili su legitimna meta, te su poginuli u borbi, već i oni koji su poginuli od 1992. do 1995. godine.

Aleksandar Pavić: Dvoje vrata na koja još nismo zakucali

Politikolog Aleksandar Pavić podsetio je da je zahvaljujući Rusiji sprečeno britanska rezolucija u SB UN o navodnom genocidu u Srebrenici.

On je rekao da postoje „dvoje vrata na koja još nismo zakucali“, a misli se na Rusiju i Kinu.

Pavić ističe da je potrebna „kontraofanziva“.

– Moramo imati mnogo više samopouzdanja. Moramo da insistiramo na tome ko je počeo rat. Znalo se ko je povukao potpis sa Lisabonskog sporazuma. To znamo sve vreme. Moramo da insistiramo na tome u našim medijima – rekao je Aleksandar Pavić.

On ističe da ne treba više da govorimo o srpskim zločinima dok ne čujemo sa druge strane priznanje zločina, pre svega priznanje zločina protiv mira.

Pavić je istakao da Srbima moralne pridike i lekcije ne mogu da drže potomci pripadnika Handžar divizije i „Majke Srebrenice“ koje će i ove godine biti na obeležavanju „Oluje“, a neke su majke koljača iz muslimanske tzv. „armije BiH“.

– Treba da znamo sa kim imamo posla. Mi ne možemo da manipulišemo svojim žrtvama, oni to mogu. Treba da prestanemo da se pravdamo dželatima i agresorima – objasni oje Aleksandar Pavić.

Prikazan snimak profesora Rafaela Izraelija

U nastavku tribine prikazan je snimak profesora Rafaela Izraelija koji je govorio o međunarodnoj komisiji o zločinima u Sarajevu.

On je podsetio da je Vlada Republike Srpske pre dve godine pozvala sedam naučnika, državljana različitih država – dvojicu iz najvećih sila – Amerike i Rusije, dvojicu iz evropskih sila – Francuske i Italije, dvojicu iz Centralne Evrope – Austrije i Srbije, te njega koji je imenovan za predsednika Komisije.

Dodao je da su članovi Komisije tokom pisanja izveštaja nastojali da budu korektni, odnosno da uzmu u obzir sva razmatranja i da ih objedine u zaključke.

On je istakao da je uplitanje stranih sila u sukob u BiH dodatno zakomplikovalo stanje, jer se NATO, pod plaštom „sprovođenja pravde“ svrstao na stranu muslimana i Hrvata i djelovao protiv Srba sa potpuno jasnim predubeđenjem, odnosno pristrasnošću, čime su dugoročno izvitoperili pravdu.

On je naglasio da su SAD prikazivale Srbe kao zločince koji napadaju muslimane, optuživši ih i za navodni genocid u Srebrenici.

– Dok su tako prikazivali Srbe, istovremeno su muslimane prikazivali kao svece koji su bili napadnuti, oni su bili jadnici progonjeni od strane zapada – naveo je Izraeli, dodavši da je sve to dovelo do bombardovanja Srbije i do toga da postane omražena zemlja.

Izraeli je istakao da su zapadne sile imale pogrešnu računicu, jer su otvorile put islamskim fundamentalistima.

Nenad Kecmanović: Kako je Sarajevo postalo najveće etničko čistilište?

Prof. dr Nenad Kecmanović objasnio je da je Sarajevo bilo i grad mučenik i grad mučitelj, ali da se o gradu Sarajevu kao gradu mučitelju vrlo malo govorilo.

– Danas se o Srebrenici toliko govori i piše kao da u vreme rata u BiH niko nigde drugde nije strada – objasnio je Nenad Kecmanović.

On je izjavio da se jedino egzodus sarajevskih Srba nastavio i posle rata.

– Sarajevo je bilo najveće etničko čistilište u Bosni i Hercegovini – objasnio je profesor Kecmanović.

On je objasnio i da je ubijanje srpskog svata u Sarajevu bio nagoveštaj toga šta čeka Srbe u Sarajevu.

Podsetio je da i da sarajevski Srbi nisu mogli da rade u institucijama, te da su muslimanski kriminalci poput Ćele dobili mogućnost da se iživljavaju nad Srbima u Sarajevu, a njihovo nasilje je bilo odobreno od strane Alije Izetbegovića, odnosno najvišeg muslimanskog političkog vrha.

On kaže da je grad Sarajevo bez Srba i Hrvata bilo ostvarenje „Islamske deklaracije“ Alije Izetbegovića.

Mile Poparić: Događaji u Sarajevu u svetlu dokumenata Haškog tribunala

Balističar Mile Poparić objašnjava da je Haški tribunal naneo veliku štetu Srbima.

On je podsetio da je general muslimanske vojske u BiH Ismet Hadžić svedočio da su pripreme za rat i obuka muslimana vršena u džamijama.

Veljko Kojović je ostavio dobro slikovito svedočanstvo o položaju Srba u Sarajevu u knjizi „Krvava košulja sarajevska“.

Mile Poparić ističe da Sarajevo nije bilo pod opsadom i da je imalo dostavu humanitarne pomoći, kao i struju, vodu i gas u većem delu grada.

Balističar je stručno razotkrio režirane video-snimke zapadne agencije AP o navodnom „pucanju Srba na Sarajevo“.

Snimci su takvi da pokazuju da vatra u konkretnom slučaju nikako nije mogla da bude ispaljena sa srpskih položaja.

Balističar je prikazao i snimak požara u većnici, gde se vidi da su drva postavljena na prozoru da bi se iscenarialo kako gore.

– To je očigledno podmetnut požar – rekao je on.

Na Markalama granata nije mogla da padne na Markale, a da ne udari u tezgu, u slučaju „Markale 1“, objasni je Mile Poparić.

U slučaju „Markala 2“ umešan je i strani faktor, a sve je bilo iscenirano da bi se bombardovali Srbi.

Advokat Branko Lukić: Hag nam nije dozvolio da govorimo o srpskim žrtvama

Hag je tvrdio da ga ne zanimaju srpske žrtve zbog toga što nisu deo optužnice, objasnio je advokat Branko Lukić, branilac generala Ratka Mladića.

Takođe, Haški tribunal nije želeo da shvati istorijski koncept rata u Bosni i Hercegovini.

– Za Hag je istorija počinjala od 1991. godine, a za Srebrenicu čak od 1995. godine, kako se ne bi govorilo o srpskim žrtvama u Podrinju – rekao je Branko Lukić.

On kaže da je Radovan Karadžić jednom dobro konstatovao i rekao da takav pristup Haga izgleda kao bokser koji se tuče u ringu, a nema protivnika.

– Tako je tribunal u Hagu posmatrao rat u BiH, kao da je postojala samo jedna zaraćena strana – rekao je Branko Lukić.

U Hagu nisu hteli da shvate da je u ratu učestvovao još neko, osim Srba.

– Svi naši argumenti su padali na gluve uši – objasnio je advokat.

Srbi su u ratnom Sarajevu bili zarobljenici.

– Sarajevo u toku rata, ne samo da je imalo logore za Srbe, već je i samo bilo logor za Srbe – rekao je Branko Lukić.

Ista sudbina je zadesila i Hrvate u Sarajevu, objasnio je advokat.

Pola visova oko grada Sarajeva je držala muslimanska strana, podseća Branko Lukić.

– Srećna nam borba za istinu – zaključio je ugledni advokat.

Milorad Kojić: Međunarodna komisija izdržala pritisak

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je da je samo u srebreničkoj komisiji bilo 10 članova sa 5 različitih kontinenata.

– Ipak su oni značajni svetski autoriteti i trebalo je suzbiti te kultuloroške razlike. Sve se to uspelo uraditi – rekao je Kojić.

On ističe da je neverovatno to kolike su pritiske imali stručnjaci od svojih država da istupe iz tih komisija. Profesor Rafael Izraeli i Gideon Grajf su bili izloženi direktnim pritiscima da istupe iz međunarodne komisije.

On je objasnio da se ne može zabraniti rasprava o sudskim presudama, imajući u vidu da su neke presude revidirane i posle više decenija.

Kojić je podsetio na zaključak članova međunarodne komisije da ako bi se termin „genocid“ koristio za zločine u Srebrenici, onda bi se morao izmisliti neki novi termin, koji bi bio iznad „genocida“ koji bi objasnio šta se desilo Srbima u NDH, kao i Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.

On ističe da je važno suprostaviti se nametanju zakona o zabrani negiranja tzv. genocida u Srebrenici.

Darko Tanasković: Izveštaj o Sarajevu

Prof. dr Darko Tanasković izjavio je da je njegova dužnost da kaže kolika je čast za njega bila da bude jedini Srbin u međunarodnoj komisiji nezavisnih eksperata o zločinima u Sarajevu.

On se zahvalio profesoru Rafaelu Izraeliju na njegovom velikom doprinosu radu komisije.

Darko Tanasković je izjavio da iako ima povika protiv izveštaja, nema ozbiljnih i argumentovanih kritika.

Unutar komisije je dogovoreno da se na takve povike ne odgovara, već samo na argumentovane kritike.

Profesor Tanasković podsetio je da izveštaj ima 1250 stranica i da ih treba pročitati, te da je izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu 1991-1995. dostupan onlajn.

Ciljna grupa izveštaja je upoznavanje domaće i regionalne javnosti sa realnošću stradanja Srba u Sarajevu, ali su prioritetni ciljevi međunarodna zajednica i međunarodno javno mnjenje, shvaćeno u veoma širokom smislu.

On je naveo da je u izveštaju „osvetljen“ ne samo onaj deo ratne drame Sarajeva koji se odnosi na Srbe, već je stavljena u mnogo širi kontekst, kako istorijski, tako i savremeno.

Islamolog Darko Tanasković ocenio je da će izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine vremenom postati temeljan za uobličavanje objektivnije slike o ratnim zbivanjima i u Sarajevu i u BiH, ali pod uslovom da zaista bude dostupan i domaćoj i stranoj javnosti.

Tanasković je ukazao da u Srbiji za sada nema dovoljno spremnosti, ni dovoljno shvatanja značaja potrebe da se ovaj izveštaj učini pristupačan domaćoj i stranoj javnosti svim raspoloživim sredstvima informisanja i komunikacije.

Besedu Aleksandra Rakovića o NJegoševoj Srbiji pročitajte OVDE.

Izvor: IN4S/Sve o Srpskoj/Fakti