Jedinicu za specijalne operacije (JSO), kojom je komandovao i Milorad Ulemek Legija, njihovu opremu i akcije, finansiralo je 170 biznismena - direktora uspešnih društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji. Neki su praktično reketirani pošto su novac, kako ukazuju relevantni dokumenti u koje je Srpski telegraf imao uvid, davali milom neki silom. S druge strane, oni koji su bili široke ruke dobijali su posebne pismene pohvale.
Tajni spisak "sponzora" JSO ili "crvenih beretki", čiji su pojedini pripadnici sa Legijom na čelu osuđeni na najviše kazne zatvora zbog ubistava i najtežih krivičnih dela, sačinila je ondašnja služba, a "troškovi" nisu bili bezazleni. Tako je samo na izradu uniformi i oznaka, u jednom kontingentu, otišlo pola miliona tadašnjih nemačkih maraka (pogledajte okvir).
"Ali pare nisu nikakav problem i sve će biti plaćeno u gotovom - bez poreza", navedeno je u dokumentaciji koja je korišćena i u haškim procesima.
Obaveštajna uprava RDB sačinila je tokom 1996. i 1997 spisak od 170 najuspešnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SRJ koje raspolažu najvećim kapitalom:
- Cilj je bio da se preko ovih direktora - milom ili silom, obezbede sredstva za finansiranje specijalne jedinice (JSO) i njihovih specijalnih operacija. Centri RDB bili su zaduženi da na svojoj teritoriji "pokrivaju", "prate i brinu" o uspešnim firmama i rukovodećem kadru. Predviđeno je da se firmama koje budu dobrovoljno izdvajale novac za finansiranje navedenih aktivnosti uruče posebne "pismene pohvale".
Time je, kako se dodaje, "zaokružen proces međusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, novokomponovanih 'biznismena' i klasičnih kriminalaca od većeg 'ugleda'". Kao "biznisi" označeni su šverc droge, iznošenje deviza iz zemlje...
Bivši operativac DB Božidar Spasić ne sumnja u autentičnost dokumentacije iz koje se vidi, kako kaže, da je vršeno političko-finansijsko reketiranje za "crvene beretke".
- Nisu na tom tajnom spisku bili samo veliki asovi u biznisu, već i oni koji su imali manji ili srednji obrt. Ali tu su i oni koji su se bavili švercovanjem goriva, kola, oružja, droge... Nekima je davan poseban račun, na koji bi prebacivali pare, drugi su bili u obavezi da donesu sumu gde im se kaže ili bi po pare dolazio kurir. Inače, "naplata" je vršena i kroz robu. Onaj ko je držao, recimo, benzinske pumpe davao je gorivo - priča za Srpski telegraf Spasić.
I profesor bezbednosnih nauka dr Miroslav Bjegović slaže se da je sigurno bilo "donacija" za formiranje i delovanje JSO:
- Ne treba zaboraviti da je JSO u početku bio jedinica MUP i da je čak finansiran iz budžeta. Zvaničnih odluka zvaničnih organa vlasti sigurno nije bilo, ali naravno da su postojali donatori, koji su na dobrovoljnoj bazi želeli da pomognu. Nije se tada ni moglo pretpostaviti da će neki pripadnici JSO počiniti teška krivična dela.
Severna Koreja odbila američku humanitarnu pomoć, kaže da je to pokušaj pritiska i prisile! Više o tome OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
