On postavlja pitanje kome je bilo u interesu da se umesto prvih par reči famozne tačke 10. Vašingtonskog sporazuma, koje se odnose na međusobno priznanje, izbaci cela tačka 10. u kojoj je, između ostalog bila predviđena i restitucija vlasništva.
- Propust je napravljen brisanjem cele tačke 10. čime je učinjen je veliki korak unazad u odbrani KiM i njegovom očuvanju u sastavu Srbije. Da smo izbacili tih nekoliko reči, u fokus bi upala upravo restitucija, odnosno povraćaj otetog – ocenio je on.
On je upitao ko je taj „ko je u srpskoj delegaciji tako „mudro“ odlučio da ne insistira na tome kao najvažnijoj stavki sporazuma“.
- Kome je to u srpskoj delegaciji odgovaralo da ne traži restituciju, da je ignoriše? Da su se Albanci obavezali na restituciju, bile bi nesagledive posledice po njih, njihovi apetiti da toliko insistiraju na priznanju bi drastično opali. Onoga trenutka kada bi dobili obavezu da vraćaju zemlju, ne bi mogli da gazduju tako kao da imaju samo prava, bez ikakvih obaveza – rekao je Antić.
On je dodao da je sadašnje stanje nešto što odgovara kosovskom lobiju, koji je preprodavao tuđu imovinu na Kosovu i Metohiji.
- Na KiM je nakon Drugog svetskog rata oduzimano i Albancima, ali u zanemarljivim procentima. Dominatno se oduzimalo srpskim i crnogorskim porodicama. Oduzimanje imovine nije imalo u potpunosti etnički karakter, ali je za posledicu imalo jednu vrstu etničkog čišćenja – kazao ja on.
Tačka 10. na srpskom glasi:
“Obe strane se obavezuju na međusobno priznavanje, zaštitu etničkih manjina, restituciju vlasništva, rešavanje pitanja apatrida i slažu se da otvore kancelarije čije će zaduženje biti da štite i redovno, svake godine izveštavaju o pravima manjina.”
Odnosno, u originalu na engleskom:
“Both parties commit to mutual recognition, and protection of ethnic minorities, restitution of propriety, resolving of the status of stateless individuals, and agree to open offices in charge of protecting and reporting annually on minority rights.”
Jasno je da su lako mogle da se izbace dve sporne reči – međusobno priznanje.
Kako je konstatovao, u Srbiji se restitucija sprovodi, sa izuzetkom Kosova i Metohije.
- Crkvenu imovinu smo vratili i na Kosovu i Metohiji, barem formalno pravno, odlukama iz 2008, 2009, 2010. itd. Da smo vratili tom i tom manastiru, to i to. Samo što fizički nismo to izveli, jer nema ko to tamo da sprovede. Ali imamo papire i odluke i to su legitimni dokumenti čak i pred međunarodnom zajednicom. Što se tiče građana koji su naslednici otete imovine na KiM, Zakon o restituciji predviđa da se odlaže primena, a time i povraćaj otetog. E, sad, da smo ovo potpisali, da nismo tražili izbacivanje cele tačke 10, imali bismo to crno na belo, što je daleko značajnije od Zajednice srpskih opština i nekih drugih zahteva. Albanci bi imali veliki pravni problem koji bi pre uspeli da objasne Kini, nego svojim sponzorima kao što su Nemačka, SAD, Britanija i ostali – ukazuje Antić.
Mile Antić (foto: Jutjub)
Po njegovim rečima, posebno je pitanje što i građani tih zemalja polažu pravo na određenu otetu imovinu na KiM.
- To je posebna priča. Pa recimo samo da su nekakvu kljakavu restituciju u Albaniji izgurali građani SAD koji su poreklom Grci. To je činjenica – ukazuje Antić.
On je rekao da je na Prištinu i ranije vršen pritisak OEBS-a i drugih organizacija da sprovedu restituciju vlasništva, ali su oni i tada svaljivali odgovornost na Beograd.
- Albanska strana se pravdala da ne može da sprovede restituciju, jer srpska strana nije dostavila kopije katastarskih knjiga ni dan danas. Iako je to bilo dogovoreno – otkriva sagovornik Pravde.
Na pitanje zašto Beograd nije dostavio Prištini kopije katastarskih knjiga, kada je to u našem interesu, kaže da to nije u interesu preprodavaca imovine na KiM.
- Ako bi se dostavilo, moglo bi da se rekonstruiše i da se pronađe crno na belo ko je prodavao tuđe – napominje on.
On je kazao da je još od ranije sistematsko uništavanje zemljišnih knjiga i tapija, osmišljeno u Beogradu.
- I sprovodi se u Beogradu više nego igde drugo. I to kroz rad Republičkog geodetskog zavoda koji je postao najzatvorenija i najnetransparentnija institucija u Srbiji. Ono što je bilo dostupno i od Karađorđa i Miloša, javni dokumenti, javne knjige, kontinuitet vlasništava, vi više ne možete da dobijete podatke. Možete da dobijete u Americi preko interneta ko je bio vlasnik za svaku parcelu, za svaku kuću, broj soba, kupatila, sve može. A ovde kod nas bilo šta da tražite kako se ko upisao, a naročito na državnoj imovini, jednostavno neće da daju podatke – navodi predsednik Mreže za restituciju.
On je primetio da se i u preostalom delu Srbije javlja otpor vraćanju otetog, jer, kako je rekao, ne odgovara monopolima, kao ni trgovcima, „a najveći trgovci su političari“.
- Dunđerski je imao 7.000 jutara zemlje, to je oko 3.500 hektara, a to je smešno spram toga koliko imaju neki današnji tajkuni – ističe on.
Antić kritikuje zakonsko rešenje po kom zemlja koja je oduzeta, a ne može biti vraćena jer već ima nove vlasnike, neće biti zamenjena nekom drugom parcelom iste tržišne vrednosti, već se predviđa novčano obeštećenje koje je u praksi minornog karaktera.
- Eto, za jednu takvu parcelu u centru Raške, sud je presudio obeštećenje od 130,66 evra. Mučenik je preminuo, a naslednici treba da podele 130 evra – otkriva Antić, dodavši da on uvek preporučuje da naslednici ne pristanu na novčanu naknadu, već da insistiraju na naturalnoj restituciji, odnosno da dobiju imovinu jednake tržišne vrednosti.
Ekskluzivno iz Čikaga – da li proglašenje Vidovdana za praznik grada Čikaga znači i promenu kursa SAD, čitajte OVDE.
Izvor: Pravda, N.B.
