- Otvara se pre svega globalno pitanje destabilizacije BiH, i opstanka Dejtonskog sporazuma koji bi u određenom pravcu vodio ka unitarizaciji BiH, sa namerom delegitimizacije Republike Srpske. S druge strane, otvara se pitanje stvaranja negativnog javnog mnjenja u BiH i regionu o Republici Srpskoj kao „genocidnoj tvorevini“ koju treba demontirati i na taj način stvoriti ozbiljan konflikt kako u BiH tako i na Balkanu - ocenio je on.
Kako je rekao, cilj je destabilizacija Republike Srpske na unutrašnjem planu, da dođe do unutrašnje podele, „sa idejom rušenja Dodikove vlasti i isticanja partije Mladena Ivanića, uz podršku SDS, što bi značilo političke nemire u Republici Srpskoj, pred dolazak novog administratora“.
- Opozicija je na sličnim stanovištima kao i vladajuća SNSD, ali se otvara pitanje unutrašnje političke borbe u Republici Srpskoj. Postavlja se pitanje učešća predstavnika Republike Srpske u Predsedništvu BiH, što bi izazvalo lančanu reakciju gubitka pozicije Republike Srpske u Predsedništvu BIH, sa namerom da se nametnu rešenja od strane Izetbegovićevih i zapadnih mentora i istovremeno otvori pitanje da li je Republika Srpska ta koja ruši Dejtonski sporazum i BiH – upozorava Kresović.
Dejtonska BiH (foto: commons.wikimedia.org)
On je podsetio da Dodiku ističe mandat za nekoliko meseci.
- Tu se otvara pitanja da li će iz SAD zatražiti da se kandiduje Bakir Izetbegović kao predsedavajući, koji će da vodi atlantističku politiku, približenu Turskoj, i radi izbacivanja ruskog uticaja kao malignog faktora u Bosni. Izetbegović sad igra na tu kartu, da bi se Republika Srpska uhvatila u mrežu, da neće da prizna genocid – kazao je Kresović.
Prema njegovim rečima, Inckova izjava i nametanje zakona je „avanturistički potez, ali vrlo osmišljen“.
- Nametanjem zakona koji nije prošao institucije ni Republike Srpske, a ni Federacije, stvara se uslov za krizni scenario referenduma u Republici Srpskoj, za izlazak iz zajedničke države, ili napuštanje svih pozicija u BiH od strane predstavnika Republike Srpske. To bi onda stvorilo mogućnost međunarodnog pritiska na Republiku Srpsku i mešanje moćnih država poput SAD, Rusije i EU, koji su garant Dejtonske Bosne. To bi bio teret i za Republiku Srpsku i za srpski narod, a posebno za Srbiju. Na ovaj način bi se Srbija stavila u poziciju da štiti velikosrpske interese što otežava međunarodnu poziciju Srbije po pitanju KiM – ukazuje analitičar.
Prema rečima Kresovića, očigledno je da postoji „sistem spojenih sudova između politika u Sarajevu , Zagrebu, Podgorici, Prištini i Tirani, da se izvrši jak pritisak na srpski narod u celini, a da se proglasi Srbija za Pijemont takve velikosrpske politike“.
- Na isti način je i 1914. godine bila optužena za akcije mlade Bosne i smrt nadvojvode Ferdinanda. Očigledno je da postoji kontinuitet od Bendžamina Kalaja do Incka, i da je reč o austrofilskoj i germanofilskoj politici u Bosni i na Balkanu – primećuje sagovornik Pravde.
Kresović upozorava da ovo osetljivo pitanje, u kome su učestvovala sva tri naroda i oba entiteta, kako je rekao, „može proizvesti etničke i verske sukobe, pojačati netrpeljivost, i aktivirati oblike građanskog i političkog nasilja i terorizma“.
- Očigledno je da Turska stoji u odbrani interesa svojih neootomanskih interesa u Bih, na KiM i u Albaniji i da će ona gurati priču o genocidu u Srebrenici da bi potrla svoj genocid nad Jermenima. U ovom slučaju, germanska politika se slaže sa neootomonaskom politikom, po pitanju pritiska na Srbe i Republiku Srpsku – zaključuje Kresović.
Svi srpski političari poslali jedinstvenu poruku Incku, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda, N. Bulatović
