Kina se pokazala kao glavni takmac SAD za dominaciju nad svim globalnim pitanjima, od pandemije i modernizacije vojske do svemirske trke. Kineski predsednik u drugom mandatu je na proslavi 100. godišnjice osnivanja KP imao, stoga, čime da se pohvali.
On je poručio da samo njegova partija može da obezbedi stabilnu Kinu i da će svaki pokušaji da se ona podeli propasti.
- Bez Komunističke partije neće biti nove Kine – rekao je Si Đinping pred 70.000 ljudi na Trgu Tjananmen, preneo je Si-En-En.
Praćen burnim aplauzom i pozdravima, on je uspon Kine opisao kao “istorijsku neminovnost” i obećao da ih strane zemlje više neće “zlostavljati, pritiskati ili potčinjavati”.
- Svako ko se drzne da pokuša, smrskaće svoje glave o veliki čelični zid koji je iskovalo preko 1,4 milijarde Kineza – rekao je Si.
Kineska KP proslavila je u četvrtak jubilarni 100. rođendan, što je otvorilo novo pitanje u poglavlju azijske sile – ko će postati naslednik Sija Đinpinga?
Si je na čelu Kine skoro dve decenije. Generalni sekretar KP je od 2012, a od 2013. i predsednik Kine. Kineski predsednik od 1982, prema Ustavu, nije mogao da služi više od dva mandata zaredom, međutim to ograničenje je ukinuto 2018. kad je Si osvojio reizbor.
Da je Sijeva Kina danas jedna od najvećih sila ne može se poreći, međutim u senci uspeha i jubilarne proslave su dve turbulentne godine njegove partije, obeležene izbijanjem pandemije kovida u Vuhanu u decembru 2019, rastućim međunarodnim kritikama zbog ugrožavanja ljudskih prava u Sinkjangu i gušenjem prodemokratskih protesta u Hong Kongu.
Ne samo iza, i ispred Kine i vladajuće partije leži mnogo izazova – ekonomija koja usporava, populacija koja stari i sve manja radna snaga moraće da se suoče sa sve ujedinjenijim demokratskim Zapadom koji je odlučan da stane Pekingu na crtu.
Kad je Si došao na vlast 2012. postojala je zabrinutost da će građansko rukovodstvo izgubiti kontrolu nad vojskom. Zemlja se brzo širila ekonomski, ali je partija bila razorena unutrašnjim borbama za moć i korupcijom. Malo ko je mogao da predvidi ono šta je usledilo – Si je ponovo izgradio imidž partije, povezao narodne mase sa svojim korenima, stavio moćnu elitu pod kontrolu, baš kao i vojsku.
Izbijanje pandemije u Vuhanu ugrozilo je imidž i uspon Kine baš kao i trgovinski ratovi pre toga, ali je partijska mašina brzo uskočila u akciju. Kako slavodobito piše “Saut Čajna morning post” (SCMP), list inače u vlasništvu “Alibabe”, kineskog tajkuna DŽeka Maa – “do kraja 2020. Kina ne samo što je stavila virus pod kontrolu, već je jedina velika ekonomija koja je zabeležila pozitivan privredni rast”.
Kina je takođe početkom godine objavila da je iskorenila ekstremno siromaštvo u čitavoj zemlji, a u sredu je Svetska zdravstvena organizacija zvanično proglasila zemlju slobodnom od malarije, posle 70-godišnjih napora na iskorenjivanju ove bolesti koju prenose komarci.
- Svet je u turbulentnim vremenima koja su bez presedana u proteklom veku. Ali ovo vreme i ovaj trenutak su na našoj strani. Ovo je trenutak kad mi pokazujemo naše ubeđenje i otpornost kao i našu odlučnost i samopouzdanje – rekao je Si u januaru.
Ali, iza tako odlučne i samopouzdane narative pomaljaju se novi izazovi za partiju – izbor Sijevog naslednika.
Tranzicije u vlasti zadavale su glavobolju i najsposobnijim svetskim liderima u prošlosti, uključujući Kinu. Mao Cedung, podseća SCMP, imao je više neuspešnih pokušaja da nađe naslednika, a njegov finalni izbor – Hua Guofeng – brzo je izbacio Deng Sjaoping. Kasnije je i Deng imao isti problem. Morao je lično da odbaci dva lidera pre nego što je izbor pao na Đanga Zemina. Usledile su relativno mirne godine. Đang je predao palicu Huu Đintaou, a ovaj Siju.
Ovo su omogućila prećutna pravila i konvencije koje su uspostavile starešine partije na kraju Kulturne revolucije. Nakon povlačenja Denga moć je postala strukturisanija, sa liderama koji sede na po tri stolice – generalni sekretar partije, predsednik države i predsednik Centralne vojne komisije.
Lideri su takođe sledili nepisano pravilo da se povuku iz Stalnog komiteta Politbiroa KP ako su stariji od 68 godina u vreme kongresa. Ali Si – koji je prošle nedelje napunio 68 godina – ukazao je da je ovo previše rigidno.
Menjanjem Ustava 2018. i ukidanjem ograničenja za predsednika i potpredsednika države raščišćen je put da Si ostane na vlasti i nakon što se njegov drugi mandat okonča na 20. kongresu partije sledeće godine. A bez jasnog naslednika na horizontu, očekuje se da će se Si još zadržati na vlasti.
Rekonstrukcija rukovodstva sledeće godine trebala bi da rasvetli kako on planira da se pozabavi nasleđivanjem, ali stručnjaci smatraju da će nakon toga Si verovatno ostati vrhovni vođa. Ovo bi se moglo pokazati kao veliki izazov za Komunističku partiju Kine, koji će je oblikovati u decenijama koje dolaze.
Si je rekao da jedan način procene političkog sistema da se utvrdi da li nasledstvo rukovodstva “poštuje zakon i red”. Za razliku od svojih prethodnika on nije podržao naslednika na kraju svog prvog mandata 2017. i posmatrači ne očekuju da će se jedan pojaviti sledeće godine.
Stiv Cang, direktor Kineskog instituta Škole za orijentalne i afričke studije u Londonu, smatra da bi ovo mogao da bude problem za vladajuću partiju.
- Kad konačno dođe do nasleđivanja to bi potencijalno moglo da bude veoma destabilišuće, ukoliko struktura i/ili proces nisu jasni i dobro definisani – kaže on.
Isto smatra i Nis Grunberg, analitičar Instituta za kineske studije Merkator.
- Ukidanjem ograničenja na mandat i pravila sukcesije Si je sebi kupio više vremena da uspostavi svoju viziju partijske države i svog nacionalnog projekta za Kinu. Ali, takođe je ponovo uneo ogromnu neizvesnost u sistem rukovodstva, što bi na kraju moglo destabilizovati taj sistem čim Si – centar moći bez izazova – ode – ističe Grunberg.
Si je u govoru na ceremoniji 100. godišnjice partije postavio ambiciozne ciljeve – “veliko podmlađivanje kineske nacije” do 2049, pretvaranje zemlje u inovativni centar do kraja veka i eliminisanje ugljen-dioksida do 2060. Ali, da bi ostvarili “kineski san” o takozvanom zajedničkom prosperitetu, rukovodstvo mora da reši rastući jaz u bogatstvu, pitanje sve starije populacije i da poradi na globalnom imidžu dok se tenzije sa Zapadom zaoštravaju na poljima poput ljudskih prava i militarizacije.
Kad se sledeće godine Politbiro okupi na kongresu, nije jasno da li će se neki zvaničnici povući zbog godina, poput Liua Hea, koji će tada imati 70, i Janga Điečija koji će napuniti 72. Osim Sija još dva člana će proći uobičajene godine za penziju – Li DŽanšu i Han DŽeng. Među onima za koje se smatra da će biti promovisani su Hu Čunhua, potpredsednik zadužen za razvoj ruralnih oblasti i borbu protiv siromaštva, Li Kjang, šef ogranka KP u Šangaju, Li Si, šef ogranka u Guangdongu i Čen Miner, sekretar parije iz Čongkinga i Sijev saveznik.
Postoje još dve figure koje će se verovatno dodatno uzdići na političkoj lestvici – Juan Điađun, sekretar partije iz DŽeđijanga, i Jin Jong, zamenik gradonačelnika Pekinga.
Uvođenje “sveže krvi” biće ključno da se izbegne kriza u liniji nasleđivanja, ističe se u izveštaju Centra za strateške međunarodne studije u SAD i Instituta Lovi u Australiji.
“Globalni uticaj sukcesivne krize u 21 veku bio bi ogroman. Ali čak i da se Si povuče 2027 ili 2032 – delimično ili potpuno – razumno je smatrati da će i dalje držati ogromnu moć, kao i Deng Sajoping nakon 1989”, zaključuje se u izveštaju.
Lazanski objasnio - dva ruska sistema koja su najbolja na svetu! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
