Filip Latinović se posle dvadeset tri godine vratio u zavičaj iz kojeg je otišao kao bludni sin – onaj koji je zalutao i koji treba da pronađe pravi put – kako bi odgovorio na nerazrešena pitanja i tako rekonstruisao detinjstvo, ali i sopstvenu ličnost. Susret sa prošlošću pokrenuće u njemu stare nemire, osvetliće senke nekadašnjih demona i ponovo će ga suočiti sa majkom, koja predstavlja centralnu figuru u njegovom životu i konstituisanju njegovog unutarnjeg sveta.
Osećanje nedovršenosti će s godinama preplaviti sve segmente Filipovog života, i čak će se odraziti na njegov životni poziv – slikarstvo, te će i umetnička kriza biti jedan od povoda za preispitivanje prošlosti i svega što ona podrazumeva. Smestivši u središte romana potragu za identitetom slikara intelektualca, koji za sebe kaže da je bezbožna zapadnjačka uznemirena bluna, nervčik i dekadent, Miroslav Krleža prikazao je junaka svoga doba oslikavši tako i društvenu sliku jednog vremena. Ipak, nemojte se iznenaditi kad u njoj budete prepoznali boje i obrise naše stvarnosti i našeg vremena.
Miroslav Krleža je rođen 1893. godine u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Dalje obrazovanje nastavio je u Domobranskoj kadetskoj školi u Pečuju i na Vojnoj akademiji u Budimpešti. NJegov bogat književni opus jeste i žanrovski raznovrstan – pisao je poeziju, prozu, drame, eseje, dnevnike, polemike, enciklopedijske tekstove, putopise i drugo. Ostavio je neizbrisiv trag ne samo u južnoslovenskoj književnosti XX veka već i u kulturnom životu njegovog i našeg doba. Umro je u Zagrebu 1981. godine.
Tihomir Brajović je za ovaj evropski klasik napisao: „Poput drugih uticajnih modernističkih dela, i ovo značajno ostvarenje Miroslava Krleže zainteresovanom čitaocu donosi dragocenu mogućnost estetski oblikovanog uvida u značajne, i danas prisutne probleme našeg postojanja kao individualnih i kao socijalnih bića, sa svim kontroverzama i iskušenjima koja ono kao takvo sa sobom nosi.“
Izvor:Pravda
