Amerika je juče prvi put posle dve decenije dočekala godišnjicu 11. septembra bez trupa u Avganistanu. Predsednik DŽo Bajden je prošlog meseca povukao vojsku iz Avganistana i proglasio kraj ere koja je počela posle udara Al Kaide na zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagona 2001. Šef Bele kuće je obećao da će stati na put smenama režima i neprestanom intervencionisanju, najavljujući kraj rata protiv terora.
Iz tog gliba se, međutim, nije lako izvući ne samo zbog otpora spoljnopolitičke elite i činjenice da Pentagon i dalje ima hiljade vojnika u Iraku i Siriji već i zbog toga što se posledice 11. septembra uveliko osećaju i na domaćem terenu. Pre dvadeset godina u Americi je uvedeno „ratno stanje” koje još nije ukinuto.
Skupa bezbednost
Kako je pokazala ovonedeljna anketa televizije Ej-Bi-Si njuz, skoro polovina američkih građana veruje da je njihova zemlja sad bezbednija od terorističkih napada nego što je bila pre 20 godina. Oko 40 odsto ispitanika smatra da su manje sigurni nego ranije. U Sjedinjenim Američkim Državama zaista nikad više nije došlo do tragedije poput one od 11. septembra, kad je nastradalo 3.000 ljudi. Kasnije napade inspirisane džihadom izveli su američki državljani ili američki rezidenti, a u svim njihovim udarima zajedno poginulo je nešto više od sto ljudi.
Osećaj sigurnosti plaćen je ne samo militarizacijom spoljne politike (oličene u trupama u Avganistanu, Iraku, Siriji, intervencijom u Libiji, vazdušnim udarima po Somaliji, Pakistanu....) već i militarizacijom američkog društva. Zbog opsednutosti terorizmom, Vašington je samo za vreme dva mandata predsednika DŽordža Buša mlađeg udvostručio budžet za odbranu. Masovni nadzor postao je uobičajena stvar, na šta je upozorio nekadašnji analitičar Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) i uzbunjivač Edvard Snouden. Vladi su se teroristi svuda priviđali, zbog čega danas američka policija mnogima liči na vojsku.
Opremu, vozila i oružje koje više nije htela armija je poklanjala policiji, pa su za vreme rasnih nemira poslednjih godina policajci izlazili na ulice u oklopnim vozilima i pod punom opremom upirući u demonstrante poluautomatske puške. Američki rivali jedva su dočekali da primete da su tih dana ulice Los Anđelesa ili Sent Luisa ličile na ulice Bagdada.
Faludža u Baltimoru
Policajci su prolazili antiterorističku obuku koju su, međutim, primenjivali i baveći se uličnim kriminalom. Snage reda snimaju iz dronova i koriste softver za prepoznavanje lica ne samo da bi primetile teroriste već i u svakodnevnom radu. Kako je svojevremeno saznao „Blumberg”, privatna kompanija PSS je istu tehnologiju za nadzor iz vazduha prodala i Pentagonu za potrebe u Faludži i Iraku i američkoj policiji za nadzor afroameričkog naselja u Baltimoru. Policija je zaposlila toliko mnogo veterana iz ratova vođenih poslednjih 20 godina da, prema podacima nevladine organizacije „Maršal prodžekt”, danas su između 20 i 30 odsto američkih policajaca bivši vojnici.
Rat protiv terora ubedio je jedan deo stanovništva da se plaši stranaca i manjina, što je, prema nekim autorima, neposredno dovelo do jačanja belačkog supremacionizma i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. Mediji ovih dana često citiraju knjigu „Vladavina terora – kako je era posle 11. septembra destabilizovala Ameriku i proizvela Trampa” Spensera Akermena, u kojoj se povlači direktna veza između događaja od pre 20 godina i ulaska njujorškog milijardera u Aveniju Pensilvanija. Iako je bio protiv „večitih ratova” i intervencionizma, Tramp je govorio da je Amerika u ratu s muslimanima i da treba nadzirati građane islamske veroispovesti da bi kao predsednik zabranio stanovnicima brojnih islamskih zemalja da uđu u SAD. Tramp je pogodio i u frustriranost mnogih Amerikanaca zbog ratova koji se nisu mogli dobiti i kad se zapitao: „Kad je Amerika poslednji put pobedila u bilo čemu?”
Kraj ili nastavak
Pojedini kongresmeni i senatori Demokratske stranke smatraju da je loša politika posle jezivih scena od pre 20 godina porodila američku krajnju desnicu. Posle 11. septembra, više Amerikanaca je poginulo u napadima belačkih supremacionista nego u udarima islamskih fanatika. Mnogi liberali i zagovornici progresivne politike zahtevaju da se vlada posveti domaćem umesto stranom, islamskom terorizmu, ali ovde leži nova zamka. Država bi opet mogla da se preigra, samo što će sad sumnjivi biti ne muslimani nego Trampovi simpatizeri. A ako će se ljudi i dalje nadzirati i proglašavati državnim neprijateljima samo zato što imaju drugačija ubeđenja, to više zvuči kao nastavak nego kraj ere.
Prema pomenutom istraživanju Ej-Bi-Sija, polovina američkih građana ističe da je 11. septembar promenio njihovo društvo – nagore, dok trećina veruje da se zemlja promenila nabolje. Čini se da ova anketa potvrđuje zaključak komentara u „NJujork tajmsu” da je Amerika poslednjih 20 godina vodila ratove da bi popravila Irak, Avganistan, Siriju, Libiju i druga mesta, a da je na kraju samo pokvarila sebe.
O najvećem političkom šamaru Angeli Merkel pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
