Piše: Darko Tanasković
Pred nama je knjiga trojice vrsnih koautora o istorijskoj sudbini, pojavnim menama i sazrevanju ideje slobode kod prekodrinskih Srba, kojima vekovima nije bilo dato da je, u uslovima željene samostalnosti, državotvorno dovedu do celovitijeg ispunjenja, ali koji od nje nikada nisu odustajali i ostvarivali su je na načine i u oblicima koje su istorijski i društveni konteksti, uz mnogo upornosti, borbe i samopregora, omogućavali ili, tačnije, nevoljno dopuštali. Napisana u vreme kad se, kroz Republiku Srpsku i politiku osvajanja njene samostalnosti u koordinatama „dejtonske Bosne i Hercegovine”, ideja srpske slobode počinje sve određenije i obaveznije državno artikulisati i institucionalno materijalizovati, originalna studija „Uspon jedne ideje. Sloboda i samostalnost Republike Srpske i uloga Milorada Dodika” predstavlja svojevrsno očekivano iznenađenje.
Za savremenike na bivšem jugoslovenskom prostoru, gde prošlost nije prošla, a istorija se proživljava svakodnevno, neosetno ili u trenu postajući budućnost, pridržavanje zabrane podvrgavanja aktuelnih društvenih i političkih pojava i kretanja teorijskom, analitičkom, kritičkom i, do razumne mere, sintetičkom misaonom prosedeu značilo bi neopravdano odricanje od učvršćivanja samospoznajnih izvesnosti i uspostavljanja jasnijih smernica nacionalnog pregnuća. Preterano oprezno i smerno očekivanje da se steknu „akademski” uslovi za odvažnije markiranje vlastite pozicije na jednom vazda trusnom tlu i u dinamici promenljivih, a i prekretnih vremena, uz puno uvažavanje pouka dijahronijskih uvida, otvorilo bi prostor za pasivno prepuštanje ocenama, sudovima, a i lekcijama sa strane, najčešće baš od onih koji nam, tobože zarad neutralne naučnosti, propisuju obaveznost poštovanja principa vremenske distance.
Knjige kao što je „Uspon jedne ideje” istovremeno svedoče o učincima istorije u jednom trenutku njenog odvijanja, ali i pišu istoriju, o čemu će se u budućoj prošlosti sa vremenske distance i sa naknadnom pameću meritorno prosuđivati. Dobrica Ćosić je jednom prilikom konstatovao da je „naknadna pamet jedina prava pamet”, ali je ni on nije čekao da bi o prošlosti i o svom vremenu, kao politički mislilac i delatni političar, izricao sudove, čak i onda kad je priznavao da se više ne snalazi u „tuđem veku”. A autorski trio kojem dugujemo nesvakidašnju knjigu „Uspon jedne ideje” u punoj meri pripada svome veku i svojoj temi, kako intelektualno i znanstveno, tako i iskustveno, životno, pa se njihovo delo doima, u isti mah, kao plod ozbiljnog teorijskog promišljanja, politikološkog razmatranja i autentičnog saputničkog svedočenja o najnovijoj, uzlaznoj deonici puta kojom se tokom poslednjih dvadesetak godina, personalno objektivno obeleženih odvažnim političkim delovanjem i državničkim predvodništvom Milorada Dodika, u osvajanju i odbrani elemenata državne samostalnosti Republike Srpske, kretala ideja slobode srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Uloga Milorada Dodika se već danas, i bez vremenske distance, može oceniti kao ključna za političko iskazivanje i akciono galvanizovanje u Srba odavno i snažno prisutne ideje o prevashodnoj nužnosti i imperativu odbrane slobode, dostojanstva i samostalnosti. Kao narodni predvodnik istančanog sluha za nacionalne prioritete i izraženog smisla za istorijski momentum, Dodik je svojim samosvesnim, ali i taktički promišljenim liderstvom uveo Republiku Srpsku u razdoblje u kome se srpski interesi i stavovi više ne mogu ignorisati, ni unutar BiH ni u Srbima nesklonom delu međunarodne zajednice.
Ukratko, njihova namera je bila da interdisciplinarnim istraživačkim postupkom utvrde i obrazloženo saopšte da li je sadašnja faza afirmisanja Republike Srpske kroz politiku postepenog ostvarivanja sve potpunije samostalnosti, čija je liderska personifikacija već dve decenije Milorad Dodik, plod sticaja savremenih okolnosti ili aktuelni izraz trajne istorijske težnje srpskog naroda na teritoriji BiH.
Knjiga „Uspon jedne ideje – Sloboda i samostalnost Republike Srpske i uloga Milorada Dodika” prati istorijski hod i ispoljavanje ideje slobode kod Srba na teritoriji Bosne i Hercegovine od osmanskog doba do naših dana, što je uslovilo i unutrašnju strukturu knjige, podeljene na više poglavlja, od kojih svako pokriva i tematizuje određeni period prošlosti. Ono, međutim, što valja posebno istaći jeste opredeljenje koautora da svojoj analitičkoj raspravi obezbede što čvršću teorijsku podlogu, što je u delima istoriografskog, pa i primenjenog sociološkog i politikološkog karaktera prilično retko slučaj. Oslanjanjem na odabranu relevantnu literaturu i uključivanjem u naučni dijalog sa nosiocima različitih shvatanja, autori ispoljavaju primernu intelektualnu i znanstvenu odgovornost.
Posebnu vrednost ovoj po mnogo čemu pionirskoj studiji pribavila je sposobnost autora da pojedina razdoblja prošlosti Bosne i Hercegovine i srpskoga naroda na teritoriji ovih dveju starinom srpskih, a potonjom istorijom ne samo srpskih zemalja, prikažu u svetlu kakvo se na njih obično ne usmerava. Vezujući se za sadašnji istorijski i politički trenutak u životu društva kome pripadaju i u kome deluju, koautori knjige „Uspon jedne ideje” sačinili su knjigu koja, sjedinjujući govor o poukama prošlosti, realnostima sadašnjosti i iskušenjima budućnosti, predstavlja svojevrsni naučni i moralni manifest dostojanstvene borbe za slobodu i samostalnost srpskog naroda s one strane Drine, na tragu njegovih najsvetlijih i najčasnijih tradicija.
Šta hrvatski mediji kažu o Vojsci Srbije, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
