Na više od 5.900 biračkih mesta, koja će biti otvorena od 7 do 19 sati, građani će birati tri člana Predsedništva BiH (po jednog iz reda tri konstitutivna naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata), poslanike za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i poslanike u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH.
Građani će na devetim opštim izborima u BiH biraiti i predsednika Republike Srpske, dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike za Narodnu skupštinu Republike Srpske (NSRS), kao i poslanike za skupštine 10 kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine.
Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK), pravo glasa u BiH ima 3.368.666 birača.
Na izborima učestvuje 90 političkih stranaka, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata, što je najviše do sada.
Građani će birati 518 predstavnika između 7.743 kandidata, koji će ih zastupati na svim nivoima vlasti u državi i oba entiteta.
Za članove Predsedništva BiH kandidovano je ukupno 10 kandidata, po pet iz oba entieta.
Članovi Predsedništva BiH biraju se u dve izborne jedinice - Federaciji BiH, gde se biraju dva člana, jedan iz reda bošnjačkog i jedan iz reda hrvatskog naroda, i Republici Srpskoj, koja bira srpskog člana ovog najvišeg državnog tela.
Za hrvatskog, odnosno bošnjačkog člana kandidovani su Borjana Krišto (HDZBIH) i Željko Komšić (DF), Denis Bećirović (SDP), koji je dobio i podršku 10 opozicionihh stranka, Bakir Izetbegović (SDA) i Mirsad Hadžikadić iz Koalicije za progres.
Za srpskog člana u trci su Željka Cvijanović, Mirko Šarović, Vojin Mijatović, Nenad Nešić i Borislav Bijelić.
Kako je saopšteno iz CIK, prvi izborni rezultati za članove Predsedništva BiH mogli bi biti poznati do ponoći izbornog dana.
Rok za objavu konačnih rezultata je mesec dana, odnosno 1. novembar, kada počinje da teče rok za formiranje novog saziva Predsedništva BiH i državnog parlamenta, kao i parlamenata Federacije BiH i Republike Srpske, i nižih nivoa vlasti.
Uprkos višegodišnjim insistiranjima političkih predstavnika Hrvata u BiH i zvaničnog Zagreba na izmeni Izbornog zakona, ovi izbori, koji su prema ocenama analitičara najvažniji od kraja rata, odnosno usvajanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, biće održani po starim izbornim pravilima, osim u nekim tehničkim detaljima, koje je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit koristeći se bonskim ovlašćenjima.
Izvor: Tanjug
