Piše: Ivan Pajović
Poznato je da je mnoštvo velikih transnacionalih kompanija kao što su Coca Cola, Starbucks, IKEA, DHL, British American Tobacco, Nokia,Levi’s, Danone, Dell, Volkswagen, Michelin, Nike, McDonalds, Siemens, Henkel, Carlsberg, Heineken, Western Union, Sharp, Deutsche Bank, PayPal, Visa, MasterCard, Adidas, Shell, American Express, IBM, Puma, Adobe, Microsoft, Mercedes-Benz, Ford, Audi, BMW, Sony… (ukupno oko 180 kompanija) napustilo rusko tržište zbog zapadnih sankcija. Neke od njih su ostale, ali su uvele ograničenja, kao npr. Volvo, Toshiba, Mitsubishi Motors, Acer, Renault, Bosch, Bayer, Asus, Lenovo, Ferrari, Zara, Gucci, Apple… (ukupno oko 45). Nema sumnje da se mnoštvo njih zbog takvog postupka pokajalo i u međuvremenu iznašlo načine kako da se ipak na perfidan način na to tržište vrate. U toj igri Kazahstan igra veoma značajnu ulogu.
Premijer Kazahstana Alihan Smailov rekao je da se u poslednjih nekoliko meseci više od 50 međunarodnih kompanija preselilo iz Rusije u Kazahstan. Istovremeno, kazahstanske vlasti predviđaju da broj stranih kompanija koje žele da Rusiju zamene Kazahstanom premašuje 300. Ovaj broj ukazuje da je takvih kompanija više od broja onih koje su zvanično prekinule ili ograničile rad u Rusiji, a njih je oko 220.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev smatra da je neproduktivno pozicionirati kompanije u različitim gradovima zemlje, predlažući da se za njih dodeljuju zemljišne parcele u regionu Almati duž perimetra BAKAD-a (Veliki almatski kružni put). Vlasti Kazahstana su takođe najavile mogućnost izgradnje „satelitskog grada” u blizini Alma-Ate, mesta gde bi se koncentrisala sedišta inostranih kompanija koja masovno dolaze u Kazahstan.
Ovaj trend ukazuje da zapadne kompanije ne nameravaju da izgube vezu sa ruskim tržištem. Jasno je da njih kazahstansko potrošačko tržište malo zanima zbog malog obima i male populacije. Zapadne kompanije se privremeno sele u Kazahstan i nameravaju da nastave da posluju sa ruskim preduzećima koristeći zajednički carinski prostor Evroazijske ekonomske unije. NJihova verovatna namera je da se u kratkom roku vrate u Rusiju ukoliko se političke i ekonomske tenzije umire i situacija povrati na stanje pre februara ove godine.
Licemerje Zapada ogleda se takođe i u energetskoj sferi, gde se takođe iznalaze načini kako da se prebrodi kriza poslovanja sa Rusijom koja stvara ekonomski haos u Evropi. Nakon diverzionih oštećenja ruskih gasovoda „Severni tok”, zemlje EU su povećale uvoz ruskog komprimovanog (tečnog) prirodnog gasa. Zanimljivo je da se evropski zvaničnici na rečima izjašnjavaju o potrebi smanjenja gasne zavisnosti od Rusije, a zapravo su nabavku ruskog tečnog gasa povećali za 50%. Ispada da Evropi nije potreban ruski gasovodni gas, a spremna je da uzima tečni gas. Zanimljivo je da gas iz gasovoda košta upola manje od ruskog tečnog gasa.
Međutim, više je nego verovatno da je naglo povećanje potražnje za ruskim tečnim gasom kod evropskih potrošača privremeno. Sada je Evropi potreban bilo kakav gas da bi u potpunosti napunila skladišta. Čim evropski potrošači budu imali alternativu, Evropska unija će odmah odbiti da kupi ruski tečni gas.
U poslednjih 9 meseci 2022 godine Evropa je uvezla 88 milijardi kubnih metara tečnog gasa. Od ukupnog obima ruske kompanije su isporučile 15 milijardi kubnih metara. Udeo ruskog tečnog gasa u ukupnom uvozu tečnog prirodnog gasa u Evropu iznosio je 18%. Istovremeno, udeo ruskog gasa iz gasovoda u ukupnoj potrošnji gasa u zemljama EU, prema rečima sekretara EU Tima Mekfija, smanjen je sa 40% na 7,5%. Glavnu količinu ruskog tečnog gasa u Evropu isporučuje NOVATEK iz fabrike Jamal.
Možda je sada za NOVATEK isporuka tečnog gasa u Evropu ekonomski isplativija od isporuke gasa u Aziju. Međutim, sa stanovišta strateških interesa, u sadašnjim uslovima Rusiji bi bilo isplativije da odbije isporuku tečnog gasa evropskim potrošačima.
Glavni potrošači NOVATEK-a u Evropi su francuski energetski koncern Total, koji je ranije najavio povlačenje sa ruskog energetskog tržišta, španski energetski holding Naturgy i nemačka kompanija Gazpron Germania, koju je nemačka vlada nacionalizovala i prenela bivšu imovinu Gazproma pod kontrolu Federalne mrežne agencije Nemačke.
Više tekstova autora Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
