„Zbog situacije u Ukrajini, rusko-japanski odnosi su u teškom položaju, ali se čvrsto držimo pravca rešavanja teritorijalnog problema i sklapanja mirovnog sporazuma“, rekao je on.
Odnosi između Rusije i Japana su godinama bili u senci nepostojanja mirovnog sporazuma, koji ove zemlje nikada nisu potpisale posle Drugog svetskog rata. Glavna prepreka ostaje pitanje Južnih Kurila (ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i greben Habomaj), na koje Tokio pretenduje, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine.
Godine 1956. SSSR i Japan usvojili su Zajedničku deklaraciju, u kojoj se Moskva složila, nakon zaključivanja mirovnog ugovora, da razmotri mogućnost prebacivanja Habomaja i Šikotana Japanu. Sudbina Kunašira i Iturupa nije bila time obuhvaćena. Međutim, kasniji pregovori nisu doveli do rezultata. Moguće je da je Tokio bio pod uticajem SAD, koje su zapretile da će, ako Japan pristane na prenos samo dva Kurilska ostrva, to uticati na povratak Okinave u sastav Japana.
Stav Moskve je da su ostrva postala deo SSSR-a nakon Drugog svetskog rata, a ruski suverenitet nad njima je van sumnje.
O ruskom oružju od kojeg nema odbrane pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
