Visoko cenimo što rukovodstvo Srbije ne podleže drskim provokacijama, čvrsto i hrabro se odupire najjačim spoljnim pritiscima. Pažljivo vodi računa o očekivanjima srpskog naroda i ne odriče se strateških nacionalnih interesa. Proces imenovanja i utvrđivanja nove vlade, kao i rasprava u Narodnoj skupštini u potpunosti su potvrdili kontinuitet ove politike – poručuje u razgovoru za „Politiku” ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Zapad, prema pisanju pojedinih medija, preti Srbiji „teškom batinom” ako ne prizna Kosovo. Isto tako, od Beograda se zahteva da uvede sankcije Ruskoj Federaciji?
Na Zapadu direktno poručuju da će Srbija navodno skupo platiti ako ne bude sledila agresivni rusofobni kurs Vašingtona i Brisela. Da će u tom slučaju, tobože, biti povučene investicije i skresana izdvajanja iz fondova EU, ukinut bezvizni režim, obustavljeni pregovori o približavanju EU. Ove mere se ne mogu nazvati bezbolnim. Ali ne može a da se ne kaže da je to umnogome ništa drugo do bezočan pokušaj da se glasnom retorikom utiče na raspoloženje u zemlji.
Kako Moskva vidi dalji razvoj situacije u Srbiji i ovom regionu i ima li ona neku skrivenu batinu?
Smatramo da su pretnje i ucene kontraproduktivne, a u odnosu na Srbiju besperspektivne. Štaviše – u našem viđenju etike i morala – ponižavajuće su za stranu koja pribegava takvim metodama. Ona, očigledno, ne može da ponudi ništa intelektualnije. Zapad nikada nije razumeo Srbiju, niti karakter srpskog naroda. Mi pak vidimo smisao u saradnji, zajedničkom traženju tačaka rasta i razvoja. To da Beograd vodi nezavisnu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima omogućava nam da promovišemo bilateralno strateško partnerstvo, negujemo istinske bratske odnose, iskreno i otvoreno razmenjujemo mišljenja i jasno sagledavamo horizonte – namerno ne kažem „okvire” – naše saradnje. Na Balkanu u celini, politika Rusije je usmerena na unapređenje dobrosusedstva i razvoja. Spremni smo da radimo na ravnopravnoj osnovi sa svima koji su za to zainteresovani.
Hoćete da kažete da je Rusija zadovoljna novom srpskom vladom?
Za nas je glavno da novom vladom budu zadovoljni Srbi, a da predsednik Srbije može da se potpuno osloni na vladu u sprovođenju političkog kursa zemlje. Računamo na obostrano korisnu saradnju na svim pravcima. Sa brojnim kolegama već imamo solidna iskustva konstruktivne saradnje.
To jest, ne slažete se sa onima koji smatraju da je vlada antiruska?
Ne stavljamo etikete. Da ponovim: nova vlada uvek znači novu dinamiku, napredak u primeni dogovora postignutih na najvišem i visokom nivou. Konkretno, sada očekujemo nastavak rada rusko-srpskog Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku saradnju, imenovanje kopredsednika sa srpske strane. Ovo je važan mehanizam koji određuje ritam ekonomske saradnje.
Zašto se Rusija stalno poziva na presedan Kosova kada pravda invaziju na teritoriju Ukrajine i tako otežava poziciju naše zemlje?
Dozvolite mi da korigujem Vaše pitanje. Ne „pravdamo se”, već objašnjavamo specijalnu vojnu operaciju sa stanovišta međunarodnog prava. U svom obraćanju 24. februara ove godine predsednik Rusije i vrhovni komandant Vladimir Putin iscrpno je izneo sve razloge zbog kojih je Rusija bila prinuđena na ovaj korak. Glavna stvar je zaštita stanovništva Donbasa i eliminisanje direktnih pretnji po bezbednost same Rusije, koje potiču s teritorije Ukrajine. Dugotrajne, teške pokušaje da se situacija reši političkim i diplomatskim sredstvima Zapad je u više navrata odbijao – bez dvoumljenja, bahato, uz osećanje sopstvene superiornosti. Već tada su se opredelili za krvavu, prljavu igru kako bi obezbedili bezuslovnu dominaciju u svetskoj ekonomiji i politici, pljačkali tuđe resurse, pretvorili međunarodnu zajednicu u nepismenu grupu koju bi gurnuli u isti kalup. U bezobzirnoj potrazi za time, SAD i EU su zaboravile na sve svoje „vrednosti”. Kao rezultat, Rusija je bila prinuđena da napravi težak, ali jedini mogući izbor. Što se Kosova tiče, predsednik Putin opravdano navodi ovaj primer kao najjasniji dokaz licemerja i „dvostrukih standarda” Zapada. Moja malenkost je imala priliku da učestvuje u pregovorima u nekim etapama rešavanja kosovskog pitanja – mogu da potvrdim da je Beograd težio mirnom rešenju, pružanju pokrajini najšire autonomije, ali su svi ovi predlozi odbijeni. Suštinske razlike između situacije u Donbasu i „slučaja Kosova” su očigledne. Kada je Priština 2008. jednostrano proglasila tzv. nezavisnost, bezbednost kosovskih Albanaca nije bila ugrožena. Stanovništvo Donbasa je osam godina bilo podvrgnuto genocidu od strane kijevskog režima. Ako se vratimo u 1999. godinu, od prvih dana varvarske agresije NATO-a na Jugoslaviju, civilna infrastruktura je neselektivno uništavana, uključujući i korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom.
Može li se desiti da će Moskva, kako tvrde zapadni analitičari, trgovati Kosovom u zamenu za Donbas i druge teritorije?
Ove izjave nemaju nikakve veze sa stvarnošću, nema i ne može biti govora ni o kakvoj „trgovini”. Stav Rusije po pitanju Kosova je principijelan i dosledan, nezavisan od konjunkture. Zalažemo se za postizanje održivog, uzajamno prihvatljivog rešenja od strane Beograda i Prištine, u međunarodnopravnim koordinatama, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Takvo rešenje treba da odgovara interesima Beograda i srpskog naroda i da bude odobreno u SB UN. Nastavićemo prisnu koordinaciju sa Beogradom u zaštiti zakonitih prava Srbije u odnosu na pokrajinu Kosovo i Metohiju.
Često se u javnosti ukazuje na to da naša zemlja ima neuporedivo veće ekonomske interese sa Evropom, nego sa Rusijom. Možete li nam dati precizniju sliku srpsko-ruske ekonomske saradnje?
Bilateralne ekonomske veze u brojkama – to je četvrto mesto Rusije među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije i oko pet milijardi dolara ruskih ulaganja u srpsku privredu. Ali najvažnije nije toliko „aritmetika” koliko sadržaj naših trgovinskih i investicionih veza. Rusko-srpska saradnja u sektoru nafte i gasa je čvrsta garancija energetske bezbednosti Srbije i njene investicione privlačnosti, stabilnog funkcionisanja srpske industrije, kao i jedan od odlučujućih faktora za premeštanje ovde napredne proizvodnje iz drugih zemalja sveta. Nastavlja se nesmetano snabdevanje gasom preko magistralnog nacionalnog gasovoda povezanog sa „Turskim tokom”. Najznačajniji doprinos državnom budžetu Srbije – oko 15 odsto njegovih prihoda – daje zajedničko preduzeće NIS.
Postoje i druge poslovne inicijative?
Naši veliki zajednički infrastrukturni i visokotehnološki projekti, uključujući one uz učešće kompanija „Ruske železnice”, „Lukoil Srbija”, „Silovije mašini”, „Gazprom energoholding”, državne korporacije „Rosatom”, orijentisani su na stratešku perspektivu. Omogućavaju dinamično jačanje srpske privrede, povećanje njene otpornosti na spoljne izazove i poboljšanje blagostanja građana zemlje. Ruske i rusko-srpske kompanije koje rade ovde veliku pažnju posvećuju dobrotvornim projektima u oblasti nauke, obrazovanja i kulture, zdravstva i socijalne zaštite, podrške omladini, zaštite životne sredine. Sa svoje strane, potpuno podržavamo ovu aktivnost. Ekonomske veze se intenzivno razvijaju na međuregionalnom nivou. Ovih dana je Srbiju posetila visoka delegacija Vlade Sankt Peterburga. U Beogradu je otvoren Informaciono-poslovni centar ruske severne prestonice, koji je osmišljen da da novi podsticaj dijalogu poslovnih zajednica. Tokom posete održan je niz kulturnih događaja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
I pored toga, možemo čuti i da Rusija ne bi trebalo da se ljuti ako joj Beograd uvede sankcije, jer je i ona nama uvodila devedesetih godina, kada je njoj to bilo u interesu?
Rusija ranih devedesetih prošlog veka i Rusija danas nisu uporedive ni politički ni ekonomski. I u Kontakt grupi i u drugim formatima, naša zemlja se prva založila za bezuslovno ukidanje restrikcija. Nikada nije odustajala od saradnje sa Jugoslavijom, koristila je svaku priliku da je snabdeva energentima i prehrambenim proizvodima i mnogom drugom robom. Zahvalni smo Beogradu na principijelnom stavu o distanciranju od nelegitimnih antiruskih ograničenja koje je po diktatu Vašingtona uveo kolektivni Zapad. Naravno, bilo bi nepošteno – a i pogrešno, s obzirom na to da sa Srbijom imamo prijateljske odnose zasnovane na poverenju – ne reći da bi nas revizija ove linije razočarala. Hteo bih da skrenem pažnju na komentar Aleksandra Gruška, zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, koji je nedavno posetio Beograd, o samoubilačkim posledicama zapadnih sankcija po njihove inicijatore. NJegove ocene su zasnovane na analizi tužnog evropskog iskustva. „Evrosankcije” se pretvaraju u katastrofu za samu EU: dovode do deindustrijalizacije Evrope, značajnog povećanja cena osnovnih potrepština i pada životnog standarda. Pogledajte samo šta se dešava u Nemačkoj – a to je jedna od vodećih privreda. Ipak, evropske elite ignorišu nasušne potrebe građana. Ali zato, da bi se zadovoljio Vašington, povećavaju se vojni troškovi.
Zapad i dalje govori o sprečavanju ruskog uticaja na zapadnom Balkanu, deluje kao da je u toku borba za srce i dušu ovdašnjih naroda, ne štede se sredstva na informacionom frontu. Zašto je za Moskvu važno da baš sada pojačava svoje medijsko prisustvo?
Zadatak pojačavanja prisustva ruskih medija na Balkanu – i u širem globalnom kontekstu – uvek je bio na dnevnom redu i postepeno se sprovodio. Uvereni smo da pristup originalnim izvorima, činjenicama i argumentovanim mnjenjima omogućava formiranje šire slike stvarnosti, u više boja, i odgovara potrebama civilnog društva. Danas se, avaj, u mnogim zapadnim zemljama, uprkos deklarisanoj slobodi medija, protiv naše zemlje vodi nezapamćeni informacioni rat u kojem se uopšte ne biraju sredstva. Blokiraju se ruski mediji, sprovodi se striktna cenzura svakog mišljenja koje bi se razlikovalo od zapadnjačkih propagandnih klišea, nameću se otrcani mitovi i otvoreno apsurdne lažne vesti. U sklopu takvog informacionog totalitarizma, naš sistematski rad na razjašnjavanju ruskih pristupa, promovisanju činjenica i nepristrasnih stručnih ocena dobija dodatni značaj.
Nedavna zapadna istraživanja su pokazala da su građani Srbije najviše prijateljski nastrojeni prema Rusiji u celoj Evropi. Kako to tumačite i da li je to zaista obostrano, jep ima Vaših sunarodnika koji smatraju da nije?
Jasno je da svuda, pa i u Srbiji, ima onih koji imaju drugačije gledište. Ali objektivna stvarnost su vekovni bratski odnosi ruskog i srpskog naroda, jedinstvo naših duhovnih i moralnih vrednosti, podudaranje tradicija, preplitanje kultura. Vezuje nas i bratstvo po oružju, iskovano tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Nama su bliski slobodarstvo srpskog naroda, njegova volja za nezavisnošću, njegovo osećanje pravde i pravičnosti, odbacivanje svakog licemerja. Imamo zajedničke težnje – slobodan razvoj dve zemlje bez nametanja tuđih vrednosti i famoznih „pravila” ponašanja.
Akcije Zapada i Kijeva dovode svet na opasnu liniju
Kada bi mogao da se završi rat u Ukrajini? Postoji li realna opasnost da preraste u globalni sukob ili će razum ipak da prevlada?
Ruska specijalna vojna operacija će se nastaviti sve dok ne budu ispunjeni zadaci koje je postavio predsednik Ruske Federacije. Što se tiče opasnosti od globalnog sukoba, ona ne dolazi iz Rusije. Vidimo da Zapadu ne odgovara mirno rešenje. Nastavljajući da govore o potrebi sveobuhvatnog slabljenja naše zemlje, „poraza Rusije na bojnom polju”, uništavanja naše otadžbine, zapadnjaci namerno eskaliraju situaciju, nastavljaju da isporučuju smrtonosno oružje Kijevu. Ozbiljnu zabrinutost izazivaju podaci o tome da režim u Kijevu planira nuklearne provokacije uz korišćenje „prljave” bombe. O tome je detaljno govorio predsednik Putin na sastanku sa šefovima bezbednosnih agencija zemalja Zajednice nezavisnih država 26. oktobra ove godine, kao i ruski predstavnik u Savetu bezbednosti UN. Ova informacija je preneta stranim kolegama i preko ruskog ministra odbrane. Da naglasim da je „nuklearna retorika” Zapada osmišljena da dalje konsoliduje antiruski front. U ovom kontekstu, da ne zaboravimo da jedina zemlja koja je primenila nuklearno oružje, i to bez vojne potrebe, jesu SAD. Pozivamo zapadnjake i njihove kijevske pomagače da prekinu sa akcijama koje dovode svet na opasnu liniju.
Izvor: Politika
