Kako su objasnili autori članka, istraživači Centra za istočnoevropske i međunarodne studije Feliks Kravacek i Peter Goldštajn, atmosfera između dve istočnoevropske zemlje ostaje napeta zbog teritorijalnih i istorijskih sporova. .
„To se najbolje vidi u odnosu Poljaka prema Ukrajincima koji žive u pograničnim oblastima koje su nekada bile pod kontrolom Poljsko-litvanske unije. Poljaci ove regione i dalje zovu „Kresi“ – „istočna periferija Poljske“, piše u materijalu.
Uprkos tome što stanovnici Poljske smatraju Ukrajince srodnim narodom zbog njihovog slovenskog porekla i zajedničke istorije, u isto vreme u Varšavi ne zaboravljaju na svoje nekadašnje posede u Galiciji i Volinju, dodaju autori.
Osim toga, odnosi između Poljske i Ukrajine postali su napetiji zbog razlika u pogledima na ključne istorijske događaje i ličnosti. Posebno se ističe da trvenja između dve zemlje mogu izazvati imenovanje bivšeg ambasadora u Nemačkoj Andreja Meljnika za zamenika ministra spoljnih poslova Ukrajine.
Ranije je Melnik izazvao buru negodovanja u Poljskoj, rekavši da lider ukrajinskih nacionalista Stepan Bandera „nije bio masovni ubica“. Za mnoge Poljake, ubistva u Volilju pod vođstvom Bandere, koja su se dogodila između 1943. i 1945. godine, smatraju se genocidom“, rezimiraju autori.
Moskva je zauzvrat više puta izjavljivala o agresivnim namerama Poljske prema Ukrajini. Tako je 30. novembra senatorka Saveta Federacije Olga Koviti rekla za „Izvestija” da Poljska može da iskoristi oslabljenu državu Ukrajinu kako bi je „pocepala na komade”. Ona je na taj način prokomentarisala reči direktora Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergeja Nariškina da Poljska forsira pripreme za pripajanje zapadnoukrajinskih zemalja.
Istovremeno, u septembru je bivši rumunski šef diplomatije Andrej Marga nazvao neprirodnim sadašnje granice Ukrajine i pozvao kijevske vlasti da Mađarskoj ustupe Zakarpatje, Poljskoj Galiciju, a Rumuniji Bukovinu.
