Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Mesecima traje orkestrirana hajka američkih i evropskih medija na Rusiju. Sve vreme se licitira sa datumom početka rata pa se išlo čak dotle da su neke agencije postavile kamere u Kijevu očekujući kolone ruskih tenkova kako ulaze u prestonicu Ukrajine.
Toliko su zapadni lideri optimistični u tom slučaju da su naložili sinhronizovano povlačenje diplomatskih predstavnika i osoblja, preporučili svojim građanima da do naznačenog datuma ruske invazije izađu iz Ukrajine pa čak u krajnjem momentu svojih fantazija povukli i svoje vojnike i instruktore na zapad Ukrajine a koji su tu bili da hrabre nesrećne ukrajince da je za njih rat sa Rusijom jako dobar i koristan. Koristan je za sve druge osim njih. A koliko amerikanci veruju u ukrajinsku vojsku može se videti baš po toj bežaniji na zapad uplašeni od svojih sopstvenih izmišljenih invazija.
Vrhunac specijalnog rata i histerije koju su sprovodili zapadni mediji a koji su se bazirali na proročanstvima zainteresovanih političara i centara moći na zapadu a svakako ne na obaveštajnim podatcima svojih službi bio je famozni 16. februar koji prođe a Rusija ne napravi invaziju. Šta sad?
Rusija koja čvrsto drži svoju granicu pod kontrolom jeste spremna da u svakom trenutku zaštiti rusko stanovništvo na teritoriji Donbasa od mogućeg pohoda Ukrajinske vojske po scenariju Operacije Oluja iz Hrvatske kada je izvršeno etničko čišćenje 250 000 Srba uz pomoć NATO a posebno američkih instruktora. Rusija na osnovu tog iskustva neće dozvoliti realizaciju tog scenarija.
U Evropi se nalazi ogroman broj vojnika i vojnih efektiva napadačkog karaktera pod kontrolom amerikanaca dok evropljani nemo gledaju i rade šta im se kaže iz anglosaksonske ratne kuhinje koji zbog svog podaničkog odnosa rade sve što se od njih traži iako je sve to na njihovu štetu.
Amerika koja polako gubi konce u geopolitičkoj areni gde više nije u situaciji da Rusiju ponižava ali ni Kinu više ne može da isprati koja strpljivo čeka a pri tom sve vreme raste na svakom planu.
Rusija neće prva napasti na Ukrajinu jer nema ni jedan razlog za to i ima pravo da svoju vojsku razmešta bilo gde na svojoj teritoriji dok se američka vojska nalazi u svim zemljama koje se graniče sa Rusijom i ustvari su prava pretnja miru i stabilnost. Amerika pod parolom demokratije i ljudskih prava izaziva ratove i nestabilnosti širom sveta. A to je moglo dok je bila jedina sila i dok je samovoljno odlučivala pšta je demokratija, ko je dobar da bude negde na vlasti a ko krši ljudska prava. Videli smo da se u istim slučajevima različito ponašaju u skladu isljučivo sa svojim interesima. To još uvek može sa malim zemljama ali i to sve manje i manje. Rata u Ukrajini neće biti ukoliko Ukrajina ne krene u ofanzivu na Donbas i to je jasno kao dan.
A danas je počelo jače granatiranje na položaje i civilne ciljeve u Donbasu. U danima koji su pred nama sve ipak zavisi samo od Ukrajine.
Izvor: Majak
