Piše: dr Ivan Pajović
Od početka godine cena je porasla za oko 30% zahvaljujući burnom rastu cena u dolarima i padu kursa rublje. Tome je pripomoglo zatezanje situacije na istoku Ukrajine zbog kog se Rusiji preti oštrim sankcijama, među kojima su i ograničenja izvoza energenata. Upravo zbog toga do kraja godine očekuju se dodatni prihodi ruskog budžeta od oko 8,8 triliona rubalja.
Nagli rast cene nafte povezan je pre svega sa povećanjem cene u dolarima zbog povećanih geopolitičkih rizika. Po podacima Rojtersa, prošlog utorka cena nafte Urals dostigla je 98,35$ za barel. Od početka godine nafta je poskupela nešto više od 28%. U određenim momentima cena nafte je prešla i celih 100$ za barel. Zbog ukrajinske krize narasle su pozicije naftnih fjučersa, zbog straha od mogućnosti prekida snabdevanja ruskom naftom. Efekat je pojačalo i slabljenje ruske valute – na Moskovskoj berzi dolar se popeo do 80,97 rubalja. Slabljenje rublje objašnjava se odlaskom stranih investitora pod pritiskom sve većih rizika pojačavanja antiruskih sankcija zbog priznanja Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Zbog tekućeg stanja cena nafte znatno je povećan nivo punjenja budžeta. Za 2022. godinu budžet je planiran sa cenom nafte Urals od 44,2$ za barel, uz srednji kurs od 72,1 rublju za 1 dolar, što odgovara vrednosti od 3,18 hiljada rubalja za barel. Ukoliko cena nafte u rubljama ostane oko trenutne, budžet Rusije dodatno će se popuniti za više od 8 triliona rubalja. U tom slučaju suficit budžeta činiće 11 triliona rubalja ili 7,3% BDP-a. Treba naglasiti da se ne slivaju svi dodatni dohoci od prodaje sirovina direktno u budžet.
Postoji opasnost da se zbog pogoršavanja spoljnopolitičke situacije i sankcija mogu pojaviti novi, dodatni budžetski rashodi zbog stimulacionih mera ekonomiji zemlje. Ovakvi budžetski rashodi mogli bi „pojesti” dodatne prihode koje budžet trenutno ostvaruje.
Još jedna opasnost, doduše manje verovatna, predstavlja uvođenje apsolutnih sankcija na izvoz energenata iz Rusije u Evropu. U slučaju takvog scenarija Rusija će teško uspeti brzo da nađe zamenu za evropsko tržište, što može dovesti do velikog i kratkoročnog pada budžetskih prihoda.
Ali najverovatniji scenario koji može sprečiti popunjavanje ruskog budžeta dodatnim prihodima predstavlja sniženje svetskih cena nafte zbog rasta ponude iz SAD, OPEK, ali i zbog povratka Irana na naftno tržište. U dugoročnoj perspektivi ovakav scenario je skoro siguran.
Visoka inflacija prinudila je sve svetske centralne banke da podižu referentnu kamatnu stopu, što neizbežno ometa ekonomski rast i može izazvati smanjenje potrošnje (tražnje) nafte. Pritom, što više budu cene nafte, to će one jače uticati na inflaciju, a u borbi sa njom odmeriti dozu kontramera uvek je veoma složeno.
Pred nama su vremena koja očigledno izgledaju kao veoma zamršen Gordijev čvor geopolitike, svetske ekonomije i nacionalne ekonomije pojedinačnih zemalja, sa veoma neizvesnom budućnošću raspleta. Razlog za to je nesumnjivo teško raskidiva globalna ekonomska povezanost posvađanih geopolitičkih faktora, koji u ovom momentu neće da spuste ni mač, ni štit, neki od njih čak i na sopstvenu štetu.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
