Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Руски буџет све пунији због санкција Запада

Колико год то некоме парадоксално звучало, док Запад Русији уводи санкције, руски буџет је све пунији. Бар је такво тренутно стање. Разлог за то је што су цене нафте у рубљама досегле свој историјски максимум. Цена руске нафте Urals прешла је 7,7 хиљада рубаља за барел, док у јесен прошле године није прелазила 6 хиљада рубаља.

Пише: др Иван Пајовић

Од почетка године цена је порасла за око 30% захваљујући бурном расту цена у доларима и паду курса рубље. Томе је припомогло затезање ситуације на истоку Украјине због ког се Русији прети оштрим санкцијама, међу којима су и ограничења извоза енергената. Управо због тога до краја године очекују се додатни приходи руског буџета од око 8,8 трилиона рубаља. 

Нагли раст цене нафте повезан је пре свега са повећањем цене у доларима због повећаних геополитичких ризика. По подацима Ројтерса, прошлог уторка цена нафте Urals  достигла је 98,35$ за барел. Од почетка године нафта је поскупела нешто више од 28%. У одређеним моментима цена нафте је прешла и целих 100$ за барел. Због украјинске кризе нарасле су позиције нафтних фјучерса, због страха од могућности прекида снабдевања руском нафтом. Ефекат је појачало и слабљење руске валуте – на Московској берзи долар се попео до 80,97 рубаља. Слабљење рубље објашњава се одласком страних инвеститора под притиском све већих ризика појачавања антируских санкција због признања Доњецке и Луганске Народне Републике. 

Због текућег стања цена нафте знатно је повећан ниво пуњења буџета. За 2022. годину буџет је планиран са ценом нафте Urals од 44,2$ за барел, уз средњи курс од 72,1 рубљу за 1 долар, што одговара вредности од 3,18 хиљада рубаља за барел. Уколико цена нафте у рубљама остане око тренутне, буџет Русије додатно ће се попунити за више од 8 трилиона рубаља. У том случају суфицит буџета чиниће 11 трилиона рубаља или 7,3% БДП-а. Треба нагласити да се не сливају сви додатни дохоци од продаје сировина директно у буџет. 

Постоји опасност да се због погоршавања спољнополитичке ситуације и санкција могу појавити нови, додатни буџетски расходи због стимулационих мера економији земље. Овакви буџетски расходи могли би „појести” додатне приходе које буџет тренутно остварује.

Још једна опасност, додуше мање вероватна, представља увођење апсолутних санкција на извоз енергената из Русије у Европу. У случају таквог сценарија Русија ће тешко успети брзо да нађе замену за европско тржиште, што може довести до великог и краткорочног пада буџетских прихода. 
Али највероватнији сценарио који може спречити попуњавање руског буџета додатним приходима представља снижење светских цена нафте због раста понуде из САД, ОПЕК, али и због повратка Ирана на нафтно тржиште. У дугорочној перспективи овакав сценарио је скоро сигуран. 

Висока инфлација принудила је све светске централне банке да подижу референтну каматну стопу, што неизбежно омета економски раст и може изазвати смањење потрошње (тражње) нафте. Притом, што више буду цене нафте, то ће оне јаче утицати на инфлацију, а у борби са њом одмерити дозу контрамера увек је веома сложено. 

Пред нама су времена која очигледно изгледају као веома замршен Гордијев чвор геополитике, светске економије и националне економије појединачних земаља, са веома неизвесном будућношћу расплета. Разлог за то је несумњиво тешко раскидива глобална економска повезаност посвађаних геополитичких фактора, који у овом моменту неће да спусте ни мач, ни штит, неки од њих чак и на сопствену штету.

Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције. 

Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА