Mi ne dišemo. Ovim rečima Milica Dević, menadžerka prodaje ITN „Eko Povlen”, kompanije koja smrznutim voćem snabdeva najveće ruske trgovinske markete, opisuje trenutnu neizvesnost izazvanu krizom u Ukrajini.
– Osluškujemo kako će se naša zemlja postaviti i da li će uvesti sankcije Rusiji, kakav stav će zauzeti Evropska unija i da li će zatvoriti puteve, jer preko njene teritorije naši kamioni dopremaju robu u Rusiju i na kraju šta će se dešavati u samoj Rusiji. Dok čekamo rasplet spremamo robu koju treba da isporučimo sledeće sedmice – kaže Devićeva.
Nedeljno u Rusiju šalju robu i za sada nema problema, ali napominje da ih ruski partner, odnosno trgovinski lanac požuruje u želji da se što pre snabde i obezbedi. Oni nemaju problem što se tiče pada ruske rublje jer im je ugovor vezan za evro. Ali imaju problem kako da poštuju ugovor, ukoliko se kriza produbi.
U „Tigar tajersu” koji izvozi automobilske gume u Ukrajinu i znatno učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni dve zemlje navode da „Mišelin” koji je većinski vlasnik „Tigar tajersa”, prati situaciju u realnom vremenu, uz ažuriranje informacija na dnevnom nivou. Dodaju da je još rano proceniti posledice, ali rade sve kako bi smanjili uticaj krize na industrijske i komercijalne aktivnosti.
Privredna komora Srbije formirala je krizni tim čiji je zadatak da pomogne privrednicima u rešavanju problema koje na terenu imaju kao posledicu događanja u Ukrajini, rekao je juče predsednik PKS Marko Čadež i pozvao privrednike koji imaju probleme da im se jave.
– Od juče radimo na formiranju kriznog centra, postavljamo na sajt osnovne informacije, u vezi sa njegovim radom. Firme nas već zovu, neke među njima imaju ljude koji su tamo, neke plasiraju robu na tržište Rusije ili Ukrajine, a imaju logističke teškoće, neke pak ne mogu da naplate svoja potraživanja, jer imaju probleme sa bankama – kazao je Čadež.
Prema njegovim rečima, kompanije su sada u problemu jer nemaju jasne smernice na koji način da nastave svoje poslovanje i situacija na terenu je takva da je otežano poslovanje naših kompanija sa Rusijom i Ukrajinom kako zbog problema u transferu novca, transporta i logistike, tako i zbog slabljenja tamošnje valute.
– Sve zavisi od toga kako će se razvijati situacija, koliko će kriza trajati, kakvog će intenziteta biti, da li će se još više prelivati na finansijski sektor i hoće li doći do potpune obustave plaćanja između Ruske Federacije i ostatka Evrope i sveta. Možemo samo da se nadamo da kriza neće trajati dugo – izjavio je Čadež za Tanjug.
Naglasio je da je sada očigledno koliko je dobro što imamo ugovor o snabdevanju gasom koji nam daje neko vreme da možemo da ublažimo udar koji se oseća u celom svetu. Privreda Srbije može da se osigura na kratak i srednji rok, ali će dugoročno sigurno osetiti posledice globalne ekonomske krize izazvane zbivanjima u Ukrajini.
Dodao je da se očekuje da EU izađe sa paketom mera podrške privredi, što može biti dobar model i za Srbiju.
– Moraćemo da se prilagodimo, jer nismo izolovani. Od 10 naših najvećih izvoznika u Rusiju devet je sa kapitalom EU. Ako imate veliki pad valute na tržištu na koje izvozite roba postaje veoma skupa – naglasio je Čadež.
Prema podacima Privredne komore Srbije 244 kompanije izvoze robu u Ukrajinu i u Srbiji posluje 722 uvoznika. Tokom 2021. u poređenju sa 2020. beležimo rast spoljnotrgovinske razmene sa ovom državom. Ostvaren je izvoz od 181,4 miliona dolara, što je više za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i uvoz od 268,8 miliona dolara, što je više za 61 procenat. Na ovom tržištu najviše prodajemo mineralna đubriva, podne obloge, limove, gume, hartiju, lekove. Dok iz Ukrajine uglavnom uvozimo rude i koncentrate gvožđa, pelet od drveta, listove za furniranje i ostalo drvo.
Kada je reč o trgovini sa Rusijom, ona je treći trgovinski partner Srbije i robna razmena prošle godine bila je 2,8 milijardi dolara.
Ruska valuta mesecima slabi u odnosu na evro i sada je 30 odsto niža nego 2020. Pad rublje utiče na konkurentnost izvoznih proizvoda iz Srbije. Zbog toga se očekuje da će naš rast izvoza u Rusiju biti usporen u narednom periodu. Uz to zbog političke krize, cena nafte i gasa dostigla je najviši nivo u poslednjih sedam godina.
U 2021. u odnosu na prethodnu godinu, izvoz je povećan za 9,3 odsto i iznosio je 996,2 miliona dolara, uvoz je povećan za 15,3 procenta i bio je 1,8 milijardi dolara. Vodeći izvozni proizvodi Republike Srbije u Rusku Federaciju su sveže jabuke, spoljne pneumatske gume za putničke automobile, hulahop čarape, hartija i karton, lekovi, preparati za pranje i čišćenje, hrana za pse i mačke.
Iz Rusije uvozimo prirodni gas, sirovu naftu i ulja od bitumenoznih minerala. Iz Srbije 577 firmi izvozi u Rusiju. Izvoznici sa kojima smo razgovarali kažu da za sada nema problema u poslovanju, ali je rano govoriti šta će se ubuduće dešavati. Uglavnom svi prate situaciju. Boško Bondžulić, predstavnik izvoznika smrznutog voća napominje da se malina i kupina za sada nesmetano prodaju u Rusiji. Ako dođe do problema to će biti kap u prepunoj čaši jer je generalno izvoz ovog voća pao za 60 odsto od oktobra prošle godine zbog previsokih otkupnih cena i inostrani kupci jednostavno neće da kupuju po tako visokoj ceni.
Izvor: Politika
