Најновије

Шта ће бити са српским извозом у Русију?

Пословање наших компанија са Русијом и Украјином је отежано како због проблема у трансферу новца, транспорта и логистике, тако и због слабљења тамошње валуте, рекао је Марко Чадеж, председник ПКС.

Воће (Фото: Pixabay)

Ми не дишемо. Овим речима Милица Девић, менаџерка продаје ИТН „Еко Повлен”, компаније која смрзнутим воћем снабдева највеће руске трговинске маркете, описује тренутну неизвесност изазвану кризом у Украјини.

– Ослушкујемо како ће се наша земља поставити и да ли ће увести санкције Русији, какав став ће заузети Европска унија и да ли ће затворити путеве, јер преко њене територије наши камиони допремају робу у Русију и на крају шта ће се дешавати у самој Русији. Док чекамо расплет спремамо робу коју треба да испоручимо следеће седмице – каже Девићева.

Недељно у Русију шаљу робу и за сада нема проблема, али напомиње да их руски партнер, односно трговински ланац пожурује у жељи да се што пре снабде и обезбеди. Они немају проблем што се тиче пада руске рубље јер им је уговор везан за евро. Али имају проблем како да поштују уговор, уколико се криза продуби.

У „Тигар тајерсу” који извози аутомобилске гуме у Украјину и знатно учествује у спољнотрговинској размени две земље наводе да „Мишелин” који је већински власник „Тигар тајерса”, прати ситуацију у реалном времену, уз ажурирање информација на дневном нивоу. Додају да је још рано проценити последице, али раде све како би смањили утицај кризе на индустријске и комерцијалне активности.

Привредна комора Србије формирала је кризни тим чији је задатак да помогне привредницима у решавању проблема које на терену имају као последицу догађања у Украјини, рекао је јуче председник ПКС Марко Чадеж и позвао привреднике који имају проблеме да им се јаве.

– Од јуче радимо на формирању кризног центра, постављамо на сајт основне информације, у вези са његовим радом. Фирме нас већ зову, неке међу њима имају људе који су тамо, неке пласирају робу на тржиште Русије или Украјине, а имају логистичке тешкоће, неке пак не могу да наплате своја потраживања, јер имају проблеме са банкама – казао је Чадеж.

Према његовим речима, компаније су сада у проблему јер немају јасне смернице на који начин да наставе своје пословање и ситуација на терену је таква да је отежано пословање наших компанија са Русијом и Украјином како због проблема у трансферу новца, транспорта и логистике, тако и због слабљења тамошње валуте.

– Све зависи од тога како ће се развијати ситуација, колико ће криза трајати, каквог ће интензитета бити, да ли ће се још више преливати на финансијски сектор и хоће ли доћи до потпуне обуставе плаћања између Руске Федерације и остатка Европе и света. Можемо само да се надамо да криза неће трајати дуго – изјавио је Чадеж за Танјуг.

Нагласио је да је сада очигледно колико је добро што имамо уговор о снабдевању гасом који нам даје неко време да можемо да ублажимо удар који се осећа у целом свету. Привреда Србије може да се осигура на кратак и средњи рок, али ће дугорочно сигурно осетити последице глобалне економске кризе изазване збивањима у Украјини.

Додао је да се очекује да ЕУ изађе са пакетом мера подршке привреди, што може бити добар модел и за Србију.

– Мораћемо да се прилагодимо, јер нисмо изоловани. Од 10 наших највећих извозника у Русију девет је са капиталом ЕУ. Ако имате велики пад валуте на тржишту на које извозите роба постаје веома скупа – нагласио је Чадеж.

Према подацима Привредне коморе Србије 244 компаније извозе робу у Украјину и у Србији послује 722 увозника. Током 2021. у поређењу са 2020. бележимо раст спољнотрговинске размене са овом државом. Остварен је извоз од 181,4 милиона долара, што је више за 45 одсто у односу на претходну годину, и увоз од 268,8 милиона долара, што је више за 61 проценат. На овом тржишту највише продајемо минерална ђубрива, подне облоге, лимове, гуме, хартију, лекове. Док из Украјине углавном увозимо руде и концентрате гвожђа, пелет од дрвета, листове за фурнирање и остало дрво.

Када је реч о трговини са Русијом, она је трећи трговински партнер Србије и робна размена прошле године била је 2,8 милијарди долара.

Руска валута месецима слаби у односу на евро и сада је 30 одсто нижа него 2020. Пад рубље утиче на конкурентност извозних производа из Србије. Због тога се очекује да ће наш раст извоза у Русију бити успорен у наредном периоду. Уз то због политичке кризе, цена нафте и гаса достигла је највиши ниво у последњих седам година.

У 2021. у односу на претходну годину, извоз је повећан за 9,3 одсто и износио је 996,2 милиона долара, увоз је повећан за 15,3 процента и био је 1,8 милијарди долара. Водећи извозни производи Републике Србије у Руску Федерацију су свеже јабуке, спољне пнеуматске гуме за путничке аутомобиле, хулахоп чарапе, хартија и картон, лекови, препарати за прање и чишћење, храна за псе и мачкe.

Из Русије увозимо природни гас, сирову нафту и уља од битуменозних минерала. Из Србије 577 фирми извози у Русију. Извозници са којима смо разговарали кажу да за сада нема проблема у пословању, али је рано говорити шта ће се убудуће дешавати. Углавном сви прате ситуацију. Бошко Бонџулић, представник извозника смрзнутог воћа напомиње да се малина и купина за сада несметано продају у Русији. Ако дође до проблема то ће бити кап у препуној чаши јер је генерално извоз овог воћа пао за 60 одсто од октобра прошле године због превисоких откупних цена и инострани купци једноставно неће да купују по тако високој цени.

Извор: Политика

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА