Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Pandorina kutija je otvorena protivpravnim bombardovanjem i agresijom na SR Jugoslaviju 1999. godine a kasnije još jednom 2008. godine priznavanjem Kosova kao nezavisne države od strane zapadnih zemalja koji su učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji su sami nazvali „Milosrdni anđeo“ ponovljen isti scenario i zlo je moglo da krene da se širi po svetu. Tu pandorinu kutiju kada su otvarali bahati nosioci vlasti i moći na zapadu mislili su da će njihova snaga i moć večno trajati i da će raditi svuda i svakome šta požele. Naravno da su bili u ozbiljnoj zabludi.
Danas kada Ruska Federacija izvodi operacije u Ukrajini, sa kojom je pokušavala da se dogovori oko svega već deceniju, ceo zapad poziva na poštovanje međunarodnog prava kojeg su se iznenada setili. Sad je kasno da se vodi računa o tome jer Ruska Federacija neće mirno da gleda na genocid nad sopstvenim narodom koji se našao u granicama sovjetske Ukrajine raznim političkim odlukama unazad jedan vek.
Krim kada je vraćen u sastav Ruske federacije ceo svet je bio iznenađen jer eto Rusi nemaju pravo ninašta osim na bedu i siromaštvo i ponižavanje od superiornijeg zapada. Stvari su se malo promenile i ta superiornost je sve tanja i tanja.
Zaštita ruskog stanovništva u Donbasu je prioritet broj jedan koji će ovih dana konačno biti rešen kada LNR i DNR izbiju na svoje granice i oslobode svoju vekovnu domovinu. Ali dogodiće se i oslobođenje drugih krajeva u kojima takođe živi rusko stanovništvo koje je pod teškom represijom režima iz Kijeve i paravojnim pronacističkim jedinicama koje su velikodušno naoružavane i obučavane od strane zapada. Zapadu a tu pre svega mislim na SAD i Veliku Britaniju koji su kreatori kriza u svetu unazad ceo vek a ostali su samo vazali bez prava na svoj identitet, interese i pravo glasa.
Srbi kao i Rusi iznad svega cene slobodu. Nije čudo što smo uvek na istoj strani. Na strani istine i pravde a zbog toga smo mnogo propatili kroz istoriju svoga postojanja. Tako je i ovaj put Srbi su na strani ruskog naroda i tu nema nikakvih mogućnosti za promenu. Zapadu nije stalo do Ukrajine ni na koji način. Oni su samo pioni u partiji šaha koji se igra simultano na sto tabli protiv Rusije.
Vojna operacija u Ukrajini je krajnja odbrambena mera Rusije za koju sam siguran da više nije mogla da se izbegne i da je sva ova šteta koja će nastati sankcijama i ostalim udruženim akcijama zapada kojima je jedini cilj uništenje Pravoslavlja, uništenje Rusije i otimanje ogromnih resursa koje Rusija ima mnogo manja nego nestanak države čemu se zapad pokvareno nada.
Moje mišljenje je da će Ukrajina u ovom obliku u kom je postojala do 24.02.2022 prestati da postoji i da će se na toj teritoriji pored LNR I DNR formirati još nekoliko republika u oblastima Harkova , Zaporožja, Hersona, Nikolaeva i Odese i da će se tako spojiti i sa Pridnjesrovljem i da će se svi oni jednog dana u budućnosti bližoj ili daljoj naći u Ruskoj Federaciji sviđalo se to nekome ili ne. Velika verovatnoća da se i oblasti Sumi, Poltava, Černigov kao i Dnjepropetrovsk budu po istom principu samoopredeljenja na kraju u sastavu Ruske Federacije a ostatak na zapadu da ostane Ukrajina koja bi bila demilitarizovana i koja ne bi predstavljala pretnju za Rusiju i ruski narod ali i koja više ne bi imala toliki značaj za zapad.
Zapadne zemlje zbog toga ne mogu da se bune i pozivaju na međunarodno pravo sve dok rade na Kosovskoj nezavisnosti koju Srbija nikad neće priznati. Tako da je sad zapad u problemu. Šta im je bitnije Kosovo ili Ukrajina. Naravno da tu neće biti nikakvog stvarnog biranja i da će oni naravno hteti sve i na silu. A kako je Sveti Aleksandar Nevski, koji je ujedno i zaštitnik Srpsko-ruskog centra „Majak“, govorio „Bog nije u sili nego u pravdi“ i zato ćemo i mi Srbi i naša braća Rusi pobediti u ovom ludilu jer smo mi uvek na strani istine i pravde bez obzira na cenu.
S nami Bog!
Izvor: Majak
