Piše: dr Ivan Pajović
Najnegativnije što je Rusija mogla da pretrpi od sankcija svakako je blokiranje dela ruskih valutnih rezervi. U momentu blokade ove rezerve su iznosile ukupno 643 milijarde dolara. Međutim, deo tih rezervi čini zlato, ono se čuva na teritoriji Rusije, tj. ne podleže blokadi, a ono čini oko 132 milijarde dolara. Još nekih 13% rezervi čuva se u kineskim juanima, koje Evropljani nisu mogli da blokiraju. Ruka Zapada spustila se i blokirala 240 milijardi dolara ruskih aktiva koje se čuvaju u dolarima, evrima i funtama, a to je oko 38% ukupnih rezervi. Sve ostalo za njih je ostalo nedostupno.
Na blokadu dela ruskih rezervi odgovor je stigao odmah. Ministar finansija Rusije Anton Siluanov izjavio je da će Rusija svoje dugove isplaćivati kroz razmenu za blokirane rezerve. Ukupan dug Rusije nije preterano velik, prema podacima ruske Centralne banke on je 478 milijardi dolara. To je oko dva puta više od aktiva koje je Zapad uspeo da blokira. To znači da ukoliko Rusija uspostavi moratorijum na isplatu tog duga, u krajnjem ishodu će biti oko 50% u plusu, premda ceo dug nije u odnosu na Evropu.
Sankcije EU tiču se rada evropskih kompanija u Ruskoj federaciji i izvoza određenih evropskih roba. Ni tu Rusija ništa ne gubi, štaviše može i dobiti. Ruska vlada je donela odluku o uvođenju uprave nad efektivama kompanija koje su uvele sankcije. Drugim rečima, doneta je odluka o njihovoj nacionalizaciji. Aktive inostranog biznisa u Rusiji procenjuju se desetinama milijardi dolara. Sva strana proizvodnja, skladišta i komercijalni prostor može se nacionalizovati i nastaviti sa radom, ali sada u interesu Rusije, a ne Zapada. Npr. Mekdonalds je i do sada radio u Rusiji koristeći domaće sirovine, a dobit je odlazila iz zemlje. Slične firme mogu nastaviti sa radom, pod drugim imenom, a da dobit ostaje u Rusiji. Na kraju krajeva, u šali rečeno – Mekdonalds – to su samo zemičke i šnicle, a to svako ume da pravi. Što se tiče nekih drugih evropskih roba, na ruskom tržištu ih može zameniti kineska, a da se ne izgubi na kvalitetu, jer Kina odavno proizvodi svoju robu koristeći zapadnu proizvodnu tehnologiju i opremu koju od Zapada i kupuje (ili kopira). Ovo će samo biti problem za Evropu, jer je sa ruskog tržišta lako otići, ali će biti veoma teško na njega se vratiti, a možda i nemoguće. Visoke cene gasa čine evropsku robu nerentabilnom, jer će kineska roba biti znatno jeftinija, a po kvalitetu neće ustupati.
Što se tiče glavnih sankcija koje bi najviše pogodile Rusiju, a to je zabrana uvoza ruskih energenata, nafte i gasa – na takav korak Evropa se nije odlučila, to nije sebi dozvolila, jer bi tako uništila svoju privredu i dovela stanovništvo do smrzavanja.
U prvo vreme Rusija će osetiti određene neprijatnosti i trpeti probleme od zapadnih sankcija. Ali uopšteno gledano, ona može biti i u plusu. Pojavljuju se nove mogućnosti za razvoj sopstvenog biznisa i proizvodnje zahvaljujući velikom rastu cena energenata.
Evropa se pretvara u žrtvu sopstvene rusofobije i to veoma čudno izgleda, budući da Rusija ispunjava sve svoje ugovorene obaveze u oblasti energetike i isporučuje naftu i gas u punom obimu i Evropi, i drugim regionima. Uprkos tome cene rastu, ali ne krivicom Rusije. Jedna od nemačkih gasnih kompanija podigla je odjednom cene krajnjim potrošačima za čak 25%, što je pogodilo više od 400.000 Nemaca. Ali to je tek početak, jer može uslediti masovno bankrotstvo kompanija i naglo povećanje stope nezaposlenosti.
Amerikanci su, zbog nastale krize, spremni da se pomire čak i sa zemljama kojima su uvodili nelegitimna ograničenja. Sada žele da se pomire sa Iranom, sa Venecuelom… Verovatno će uskoro tako biti i sa Rusijom. A do tada DŽenifer Psaki će nastaviti da ubeđuje američke građane kako je za rast cene nafte kriva Rusija.
Naročito je komično to da evrobirokrate zbog svojih besmislenih sankcija pozivaju obične građane da stegnu kajiš i žive u hladnoći. Možda će uskoro morati da ih posavetu da manje jedu. Stižu teška vremena. Za sve.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
