Piše: Vladimir Dimitrijević
Kao što je humanitarna pomoć skupljena za gladnu decu Etiopije ( „Lajv Ejd“, Bog Geldof, velika rok himna „Mi smo svet“ bila je zastava pod kojom je obavljena ova akcija ) završila u rukama totalitarnog režima ove nesrećne zemlje, a ne u gladnim ustima etiopske dece, tako je i pesma o vetru promena, proglašena za jednu od najboljih rok balada svih vremena, bila samo zvučna kulisa globalanog trijumfa kapitalizma kao kanibalizma. Kapitalizma bez granica, kapitalizma koji je srušio poslednje tragove ljudskosti u svetu. U ime, naravno, „demokratije & ljudskih prava“.
Slom Sovjeta, a rusofobija ostaje
Dok su „Škorpioni“ pevali, idiot zvani Mihail Gorbačov je Zapadu predao Istočni blok i Sovjetski Savez, verujući Amerikancima ( zadali mu časnu pionirsku reč ) da se NATO nikad neće proširiti na Istok. I vetrovi promena su oduvali Sovjetski Savez, a sa njim i ogromne delove istorijske Rusije, među kojima je i današnja Ukrajina. Što se Zapada tiče, on je, nesputano, uprkos vetru demokratije & ljudskih prava, nastavio da mrzi Ruse, o čemu je pisao Milovan Danojlić:“Zapad je godinama podržavao čečenske separatiste i džihadiste, a kad je jedna njihova udarna grupa načinila pokolj školske dece u Beslanu, za krivca je i tada, oglašen Putin, zato što nije pregovarao sa teroristima ! Da li bi se iko normalan, posle rušenja njujorških oblakodera, usudio da sličan savet dadne Bušu Mlađem? Možda je trebalo da pregovara sa Bin Ladenom, s kojim je, inače, američka obaveštajna služba, u prošlosti, šurovala? Više ili manje otvoreno, Putin je sumnjičen da je namestio pokolj u moskovskom pozorištu, pa je, možda, udesio i masakr u Beslanu da bi dobio odrešene ruke u obračunu sa državnim neprijateljem.
Cela Evropa se uzbudila zbog 17 ubijenih u redakciji pariskog nedeljnika, dok joj je tri stotine trideset jedno usmrćeno rusko dete poslužilo kao dodatni dokaz pogrešne Putinove politike. Niko u Evropi nije nosio majice sa natpisima Beslan i Odesa, niti se zgrozio nad spaljivanjem živih ljudi: te su žrtve izginule na pogrešnoj strani istorije, i nisu dostojne humanističke solidarnosti boraca za ljudska prava. Putin je bio optužen i za sukob u Gruziji iako je kasnije utvrđeno da ga je izazvao Sakašvili. Slično je izvrtanje izvedeno i u tumačenju pobune u Donbasu, kao i povodom referenduma o povraćaju Krima Rusiji. Rusija je, po istom automatizmu, optužena i za obaranje malezijskog aviona premda stručna komisija to ni do danas nije dokazala.“(2)
I tako je to trajalo, i trajalo, i trajalo.
A onda je NATO rešio da ušeta u Ukrajinu, i konačno slomi Rusiju.
A onda je Vladimir Putin rekao:“Ne može to tako!“.
I počeo je rat.
Putin ga je objasnio svima zainteresovanima.
Smisao govora na stadionu Lužnjiki
Na stadionu Lužnjiki, pred stotinu hiljada ljudi, on je govorio o smislu borbe koja se vodi, i naveo reči Hristove da nema veće ljubavi nego ako neko položi život za prijatelje svoje. To je osnova hrišćanskog rodoljublja i stava prema otadžbinskom ratu: kako je rekao Česterton, hrišćanski vitez ne mrzi one ispred sebe, nego voli one iza sebe. U Osnovama socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve jasno piše:“Među svetima koje poštuje Pravoslavna crkva, mnogi su se proslavili ljubavlju i predanošću svojoj zemaljskoj otadžbini. Ruski hagiografski izvori hvale „svetog blagovernog kneza“ Mihaila Tverskog, koji je „položio dušu za svoju otadžbinu“. NJegov podvig upoređuju s mučeničkim podvigom svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog, „blagog otačastvoljupca…“, koji je za svoju otadžbinu, grad Solun, rekao sledeće: „Gospode, ako pogubiš ovaj grad i ja ću s njim propasti, a ako ga spaseš i ja ću se spasti“. U svim epohama, Crkva je pozivala svoja čeda da ljube zemaljsku otadžbinu i da, ukoliko bi se našla u opasnosti, ne štede ni svoje živote radi njene odbrane.
Ruska crkva je mnogo puta blagosiljala narod za učešće u oslobodilačkom ratu. Tako je 1380. g. prepodobni Sergije, radonješki iguman i čudotvorac, blagoslovio rusku vojsku na čelu sa svetim blagovernim knezom Dimitrijem Donskim, za bitku sa tatarsko–mongolskim osvajačima. Zatim je 1612. patrijarh moskovski i cele Rusije Germogen blagoslovio narodni ustanak za borbu s poljskim interventima. U vreme rata s francuskim osvajačima, 1813. g, patrijarh moskovski Filaret govorio je svojoj pastvi: „Ukoliko se budeš klonio smrti za čast vere i slobodu otadžbine, umrećeš kao zločinac i rob; ako umreš za veru i otadžbinu, primićeš život i venac na nebu.““
To su značile Putinove reči da nema veće ljubavi od one koja daje život za bližnje.
Ko je bio Fjodor Ušakov
Zatim je Putin pomenuo čuvenog admirala Teodora (Fjodora ) Ušakova, koga je, zbog vere i pravde, Ruska Crkva kanonizovala. Pošto Vladimir Vladimirovič ništa ne kaže slučajno, pominjanje Ušakova nije slučajno:“Admiral Ušakov je zaslužan za to što je Crno more opet postalo rusko, lomeći turske vojne lađe na param-parčad, lukavim manevrima i neviđenom odvažnošću prevarivši turske mornare, on je svojom novonastalom Crnomorskom flotom uspeo ono što mnogi pre njega nisu mogli ni da sanjaju.
Već posle prve pobede kod Zmijskog ostrva nadomak obale Rumunije, gde je, tada kapetan, Ušakov komandovao prethodnicom i uspeo da uvede revolucionarnu promenu u linijsku taktiku morskog boja, posilni turskog admirala Hasan Paše je javio sultanu neočekivanu novost: osmanska mornarica se ne može suprotstaviti ruskoj floti! Sve to pod okolnostima u kojima je turska sila nekoliko puta prevazilazila rusku, i po broju brodova i njihovom kvalitetu. Turska mornarica je u tom trenutku bila modernizovana uz pomoć Francuske i Švedske.
Posle sledećeg uspeha – desetkovanja turske flote kod Kerčenskog moreuza – osmanlije su počele da se plaše «Ušak Paše». U toj bici Fjodor Ušakov je pomutio planove sultana koji je nameravao da sprovede veliki desant na Krim u cilju osvajanja poluostrva. A kroz dva meseca, kod Rta Tendra, Turci su se dali u beg čim su na horizontu spazili eskadron Ušakova. Oni, svejedno, nisu mogli da izbegnu boj. «Naši su, zahvaljujući Bogu, tako isprašili Turke, da je to divota», pisao je carici Potemkin i hvalio Ušakova: «Gde još ima tako slavnog megdandžije!»
Kruna tog rata je bio boj kod grebena Kaliakra u Bugarskoj. Osmanlijama, koje su nameravale da nanesu direktni udarac «Ušak Paši», nisu pomogli ni alžirski gusari, ni već uobičajeno preimućstvo u broju brodova. Ostaci razbijenog turskog eskadrona jedva su doplovili do Carigrada. Sultanu je pročitana tužbalica: «O, uzvišeni, tvoje flote više nema!» Nakon toga je on požurio da zaključi mir sa Rusijom. Katarina Druga je tom prilikom zapisala da je sultan, «koji se dvadeset četiri časa ranije uznosio, sada postao mio i prijemčiv, kao tele.»
Rusija je učvrstila svoj suverenitet nad Crnim morem, prikovavši Turke za obalu. Novosnovana Crnomorska flota je za samo nekoliko godina postala jedna od najvećih pomorskih sila na svetu. Čitav niz veličanstvenih pobeda Ušakova približio je Rusiju državama Sredozemlja, olakšala rusku politiku oslobođenja pravoslavnih naroda na Balkanu i omogućila učešće Crnomorske flote u predstojećim ratovima protiv Napoleona. Drugim rečima, Ruska carevina je zahvaljujući Ušakovu postala mnogo bitniji akter evropske međunarodne politike. Posle oslobođenja Jonskih ostrva od Francuza, za vreme Sredozemnog pohoda Ušakova, osvajanja Krfske tvrđave s mora i potiskivanja Napoleonove vojske desantima na obalama južne Italije, njegovo ime je ulivalo strah i trepet po celoj Evropi, zajedno sa velikim maršalom Suvorovim.
«Naravno, nikada nije bilo slučaja, koji se može porediti sa ovim, – oduševljeno je napisao Italijan, očevidac ovih bitaka. — Jedino je ruska vojska mogla da napravi takvo čudo. Kakva hrabrost, kakva disciplina, kakvi krotki, ljubazni ljudi! Ovde Ruse obožavaju, i pomen na njih će biti zapečaćen u svim srcima građana naše otadžbine.»
Ušakov je postao i osnivač nezavisne pravoslavne grčke države – Republike Sedam Jonskih Ostrva. Uz dozvolu ruskog cara Pavla Prvog, sakupio je vladu sastavljenu od meštana i podario im ustav. Do današnjih vremena Grci sa ovih prostora proslavljaju admirala Ušakova kao svog nacionalnog heroja. Istini za volju, u budućnosti će njegovo delo delimično doživeti tužnu sudbinu.
«Kada sam 1988. godine prvi put otišao da istražujem dokumente u arhivu na Krfu rekli su mi da nikakvih dokumenata o Fjodoru Ušakovu nema, – pričao je biograf admirala Ušakova, V. Ganičev. — To se, naravno, ispostavilo kao neistina… Pronašao sam potrebne dokumente u fascikli sa natpisom ‘Rusko-turska okupacija’. Pitao sam arhivara da li ga je stid? Pa ovaj čovek vas je oslobodio, podario vam ustav, dao vam državnost. Arhivar je bukvalno pocrveneo i rekao da je taj termin ustaljen još od vremena engleske uprave ovim ostrvima od 1815. do 1864. godine. Pa da, kada Englezi okupiraju ostrvo to je demokratija, a kada ga Rusi oslobode od muslimanskih osvajača to se onda zove okupacija. Danas su ti termini izbačeni iz upotrebe. Dolazio sam u isti arhiv i kasnije, lokalni istoričari su počeli da objavljuju svoja istraživanja i ovaj pristup se promenio.»(3)
Valjda je svada svima jasno zašto je Putin pomenuo Ušakova.
Ista meta, isto odstojanje. Dva veka posle Ušakova.
I tako je završena epoha koja je počela „Vetrom promena“.
Hoće li Rusija pobediti?
To Bog zna. Ukrajina će biti odvraćena od ulaska u NATO i rata protiv Donbasa, u to ne sumnjam, ali NATO armadom komanduju luciferijanci, onih 0,666% koji ne žele da izgube vlast nad planetom. Bajden i družina su samo bedne lutke u njihovom lutkarskom pozorištu. Na sve su spremni, ti globonacisti, pa i na upotrebu nuklearnog oružja.
Ako oni pobede, istorija se završava, i na vlast dolazi antihrist, poslednji lažni mesija u zlu ujedinjenog čovečanstva. NJegov vlast traje tri i po godine, a onda stiže, pobeđujući, Svepobedni Car i Sudija, Hristos, Koji će antihrista dotući pojavom Svoga prisustva. Tako piše u Otkrovenju Jovanovom.
Ako Rusija izdrži i ostvari ono što je naumila, istorija će se nastaviti.
Ali, epoha neoliberalnih laži maskiranih u „demokratiju & ljudska prava“ zauvek je završena. Duva neki novi vetar koji donosi promene.
Jer, kako reče Branko Miljković, ko ne sluša pesmu, slušaće oluju.
Uputnice:
1. lyricstranslate.com/sr/wind-change-vetar-promena.html
2. www.pecat.co.rs/2016/02/gradja-za-recnik-15-zapad-protiv-rusije-hiljadugodisnji-rat/
3. srbin.info/pocetna/aktuelno/o-200-godisnjici-upokojenja-svetog-pravednog-admirala-usakova/
