- Nije sve u našoj moći. Mi smo, nažalost, danas u rukama okupatora - rekao je Bojčenko u televizijskom intervjuu emitovanm uživo, a preneo je Si-En-En.
On je prethodno pozvao na evakuaciju preostalog stanovništva.
- Oko 160.000 ljudi danas se nalazi u opkoljenom gradu Marijupolju, gde je nemoguće živeti, jer nema vode, struje, grejanja, nema komunikacija - rekao je Bojčenko. I zaista je strašno.
Veliki lučki grad na obali Azovskog mora već dugo je blokiran i u njemu se vode gradske borbe. Zaraćene strane optužuju jedna drugu da ruše zgrade. Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da nacionalistički ukrajinski bataljoni namerno nisu puštali građane da izađu humanitarnim koridorima jer su ih koristili kao živi štit.
Nešto pre toga gradonačelnik jednog drugog grada, Irpina, 20 kilometara severnozapadno od Kijeva, rekao je da su ukrajinske snage povratile kontrolu nad ovim gradom.
Posle svakodnevnih rusko-ukrajinskih video-pregovora, u Istanbulu će se danas ponovo sresti uživo dve delegacije u pokušaju da nađu bilo kakva kompromisna rešenja koja bi zaustavila krvoproliće na svim frontovima u Ukrajini.
Do sada delegacije Rusije i Ukrajine nisu nikako izlazile iz "pregovaračkog rova". Najviši rukovodioci kažu da i dalje neće da popuste kad je reč o tome čiji je Krim i jesu li Donjecka i Luganska oblast postane samostalne države.
Najavljeno je da će pregovori trajati danas i sutra. Mada pregovarači ne komentarišu konkretno gde se slažu a gde "škripi", iz izjava političara u Kijevu i Moskvi jasno je da o ključnim pitanjima nema ni milimetra pomaka. Najviše vremena se potrošilo na pitanje neutralnog statusa Ukrajine, a spominjali su se modeli koji sada postoje u pojedinim evropskim zemljama.
Ali ono na čemu Rusija ultimativno insistira to je da Kijev prizna Krim kao rusku teritoriju, kao i da Donjecka i Luganska oblast budu nove samostalne države. Tek zatim su pitanja "denacifikacije" i "demilitarizacije".
Rat u Ukrajini naneo je do sada štetu na infrastrukturi u vrednosti od 63 milijarde dolara, prema proceni Kijevske škole ekonomije. Procena je zasnovana na zvaničnim podacima Ministarstva za infrastrukturu i na bazi iskustava u analizi gubitaka u Siriji i Iraku.
A ukrajinska ministarka ekonomije Julija Sviridenko iznela je da je do sada rat koštao Ukrajinu čak 564,9 milijardi dolara. Ovaj iznos je mnogo veći jer je reč o šteti koja je pričinjena i na infrastrukturi i na izgubljenom ekonomskom rastu, kao i drugim faktorima.
U predvečerje mirovnih pregovora oružje je nastavilo da deluje. Ukrajinski generalštab je saopštio da su njihove PVO jedinice u blizini Harkova oborile jedan ruski avion, a kod Kijeva helikopter i bespilotnu letelicu. Osim toga tvrde da su severno od Kijeva oborena tri protivnička aviona. A gradonačelnik Irpina Aleksandar Markušin rekao je da su ukrajinske snage povratile kontrolu nad ovim gradom, koji se nalazi u blizini Kijeva.
Ukrajinske jedinice su i juče gađale artiljerijom ne samo protivničke ciljeve već i naseljena mesta, pa se zato povećava broj poginulih i ranjenih civila. Mada je gađanje ređe jer je očigledno da ukrajinskim jedinicama ponestaje municije, u minula 24 sata povređeno je u Donjeckoj narodnoj republici 58 civila, koji su pogođeni gelerima artiljerijskih projektila. Ministarstvo odbrane Rusije je kao jedan od glavnih zadataka postavilo uništavanje raketnih kompleksa "Točka-U". To su one rakete koje su pale u centar Donjecka, ali i drugih gradova Donbasa.
- Do sada je uništeno 85 odsto ovih raketa - izjavio je general Sergej Rudskoj, načelnik glavne operativne uprave ruskog generalštaba.
Raketa "Točka-U" napravljena je još u sovjetsko vreme, sedamdesetih godina. Ona se prevozi na tegljačima, a domet joj je do 120 kilometara. Savremenim sredstvima PVO takvu raketu nije teško oboriti jer ona ne spada u one koje mogu da menjaju putanju.
Kijev je saopštio da su ruski brodovi ušli u zatvoreno područje Crnog mora, dodajući da Rusija tako može da pripremi nove raketne udare na teritoriju Ukrajine.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je juče da oni koji su umešani u mučenje zarobljenih ruskih vojnika, čiji su se snimci pojavili na internetu, moraju da snose odgovornost.
Prethodno su se na internetu pojavili snimci na kojima se vide zarobljeni ruski vojnici koji su upucani u noge.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u prvom intervjuu ruskim medijima - TV kanalu Dožd, portalu "Meduza" i listu "Komersant" - koji je dao preko video-veze - tvrdi da njegova zemlja nije planirala pravljenje atomskog oružja niti ga može napraviti, ali smatra da je predaja nuklearnog oružja Rusiji posle Budimpeštanskog memoranduma bila izdaja nacionalnih interesa. On je takođe rekao da nikada nije potpisao nikakav dokument o pripremi za napad na one delove Donbasa koji su se proglasili samostalnim državama. Ali ruski vojnici su došli do dokumenta koji je potpisao komandant nacionalne garde Ukrajine, u kome se govori šta i kako treba pripremiti za napad.
U tom intervjuu, koji je trajao oko 90 minuta, Zelenski je ponovio to što je govorio minulih dana, pre svega oko mogućeg statusa neutralnosti Ukrajine, kao i garancija njene bezbednosti koju bi potpisale velesile. On je saopštio i da će narodni referendum omogućiti izmenu Ustava o neutralnom statusu Ukrajine za nekoliko meseci, što bi bilo brže od parlamentarne procedure za ustavne amandmane.
Ukrajinski lider tvrdi da Rusi silom odvode decu iz blokiranog Marijupolja na svoju teritoriju, da bi ih kasnije razmenjivali. To je apsurd jer oni koji uspeju da izađu humanitarnim koridorima, odlaze ili u mesta u Rusiji, mnogi tamo imaju rodbinu, ili u ukrajinske gradove.
Predsednik Zelenski je ponovio kako je broj poginulih ruskih vojnika višestruko veći od onog koji u Moskvi službeno saopštavaju. On kaže da Rusi imaju oko 20.000 mrtvih. Takođe tvrdi da je veliki broj samoranjavanja u ruskoj vojsci jer jedan broj ne želi da ratuje.
Bez obzira na priču o tome da uvažava rusku kulturu i jezik, Zelenski je ipak otkrio to da Ruse koji su građani Ukrajine ne smatra jednakima sa ostalima.
- Ako želite ruske škole, otvorite privatne - poručio je on, očigledno zaboravivši zbog čega je izbio sukob u Donbasu i zašto su se građani Krima odlučili na odvajanje od Ukrajine i pripajanje Rusiji. Ukinuto im je pravo da u sredinama gde su većina ruski bude, paralelno sa ukrajinskim, državni jezik. Uostalom, i on do 17. godine nije znao ukrajinski.
Ograničenja
Ruske vlasti će ograničiti ulazak građana iz država koje je Moskva proglasila neprijateljskim, potvrdio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Ranije je postojala takva mera samo za građane SAD. Nova vizna ograničenja Rusija je uvela kao odgovor jer su njenim građanima, biznismenima ali i političarima uvedene zabrane ulaska u zapadne zemlje.
Ispaštanje
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je više od 300.000 izbeglica već stiglo u Nemačku iz te zemlje, kao i da je to tek početak. Istakao je da je Rusija prekršila pravila međunarodnog poretka, da će svi ispaštati, ali Rusija najviše.
Ruska vojska je u blizini Mariupolja oborila ukrajinski helikopter koji je trebalo da hitno izvede komandante puka ''Azov'', rekao je na brifingu portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov. Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Novosti
