Junak bitke na Košarama Predrag Peđa Leovac je opevan u novoj pesmi u izvođenju Branke Zečevi..
'’Pred vama je pesma o velikom čoveku-junaku, vitezu metohijskih međa, ponosu pljevaljskog kraja, ikoni Otadžbine'’, napisala je autorka pesme u opisu spota na ličnom Jutjub kanalu.
Peđa Leovac je rođen 20. decembra 1975. godine u Pljevljima, tadašnjoj SR Crnoj Gori i SFR Jugoslaviji. U Pljevljima je završio osnovnu školu i gimnaziju, a nakon toga upisuje Vojnu akademiju u Beogradu - smer pešadija. Bavio se i karikaturom. Trčao je Beogradski polumaraton i maraton i bio majstor realnog aikida kao pitomac LJubomira Vračarevića.
Nakon završetka Vojne akademije dobija raspored u Prištinski korpus, 125. motorizovanu brigadu, 53. granični bataljon Vojske Jugoslavije, kao komandir interventnog voda na karauli Ćafa Prušit. Uspeo je da se nametno kao vrlo odvažan i sposoban mladi oficir što su znali da cene njegovi vojnici, ali i starešine.
Dana 27. oktobra 1998. godine, na Svetu Petku, za vreme njegove patrole duž granice sa Albanijom, vojni pas je ušao u minsko polje i aktivirao jednu protivpešadijsku minu. Mina je teško ranila Peđu Leovca. Geler mu je polomio viličnu kost na tri dela i zaustavio se ispod leve plećke. Puška mu je odletela iz ruku u dubinu minskog polja. Peđa, iako teško ranjen, bio je doboljno pribran da smiri vojnika koji je krenuo da puca iz mitraljeza mislivši da su napadnuti, te je sam pozvao pomoć i sišao do karaule, odakle je helikopterom prebačen prvo za Prištinu, a zatim na Vojnomedicinsku akademiju. Nakon operacije, njegov otac je tražio da se Peđa vrati za Pljevlja, na oporavak, kako ne bi zauzimao krevet drugim ranjenicima koji su svakodnevno pristizali. Tokom oporavka je izgubio dosta kilograma.
U februaru 1999. godine, iako nedovoljno oporaljen, Peđa se uputio za Đakovicu, do kancelarije majora Duška Šljivančina, koji je bio zatečen što ga vidi. Prvo što je uradio je odlazak do minskog polja u kojem je ranjen, te je uzeo svoju pušku. Nakon napada na Košare 9. aprila, Peđin vod je uveden u borbu 11. aprila. Peđa je ostavio svoje mlade vojnike u pozadini, rekavši da ne želi da vodi svoje mlade vojnike u smrt i otišao na zadatak sa trideset iskusnijih rezervista, koji su tu pristigli. Tri dana je bez hrane i vode vodio borbu za C4. U sukobima sa albanskim teroristima, u rejonu karaule Košare, biva smrtno pogođen snajperom. Preminuo je na putu do bolnice u Đakovici.
Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.
Izvor: Pravda
