- DŽaferović je imao i određenu zaštitu od Britanaca, a od 1996. godine je postao sekretar AID-a (tajne muslimanske milicije u Sarajevu) - rekao je Galijašević Srni.
Galijašević je istakao da je DŽaferović bio na čelu CSB Zenica u najteže vreme, kada su počinjeni najteži zločini mudžahedina u Srednjoj Bosni, ubistva Hrvata, kao i na Vozući.
Iako postoje svi podaci o njegovom angažmanu, Galijašević je istakao da DŽaferovića "niko nikada nije dirao", a za razliku od njega procesuirani su srpski ratni načelnici centara službi bezbednosti, kao i vojni komandanti.
- Blizina sa Bakirom Izetbegovićem i Britancima obezbedili su mu da ga niko krivično ne goni - rekao je Galijašević.
On je dodao da do tog procesa neće ni biti ako se nastavi tako blag odnos pojedinih političkih stranaka u Sarajevu prema ratnim zločinima mudžahedina.
- DŽaferović je, uz Sakiba Mahmuljina, najveći krivac što su se ti zločini uopšte desili. DŽaferović je u svakom trenutku znao šta se dešava u odredu "El mudžahedin" - istakao je Galijašević.
Galijašević je istakao da je DŽaferović, sada predsedavajući Predsedništva BiH, o svakom zločinu bio informisan, znao je ko su izvršioci, ali nije preduzeo nijednu meru da ih sankcioniše.
Govoreći o tome kako je DŽaferović znao za sve to, Galijašević je pojasnio da je objekat u kome su bili mudžahedini od početka 1993. godine Sektor Državne bezbednosti (DB) CSB Zenica vodio pod operativnim imenom "Kinšasa" i da su ih u službenim dokumentima povezivali sa mnogim događajima, poput uvoza oružja, vezama sa stranim obaveštajnim službama i radikalnim islamističkim grupama.
Galijašević je podsetio da je za zločine mudžahedina osuđen komandant Glavnog štaba Armije BiH general Rasim Delić na tri godine zatvora, a nijedan nižerangirani komandant niti brutalni ubica iz odreda nisu procesuirani, a kamoli kažnjeni.
Galijašević je napomenuo da je MUP Republike Srpske zbog tih zločina podneo izveštaj Tužilaštvu BiH protiv više lica, kao i da je u evidenciji Tužilaštva BiH, po nalogu iz Haškog tribunala predmet "Sakib Mahmuljin i drugi" zaveden od 2012. godine pod pravnom kvalifikacijom "ratni zločin genocid", ali se, kako kaže, danas vodi pred Sudom BiH polujavno i traljavo.
- Svedočenja i hiljade stranica dokaza i dokumenata o tim zločinima tragična su potvrda da u BiH ne postoji pravosudni sistem, ne kažnjavaju zločince i ekstremiste niti rasvetljavaju njihove zločine već su tu, po nalogu zapadnih službi, da kažnjavaju Srbe i ispisuju stranice lažne istorije proteklog rata - kaže Galijašević.
O podršci NATO-a mudžahedinima, Galijašević je rekao da je sudbina Vozuće rešena tek nakon što su mudžahedini, uz podršku NATO avijacije, osvojili značajnu kotu "Paljenik" na gredi Pocjelovo, a jedinice Drugog i Trećeg korpusa, sa više od 23 000 vojnika tzv. Armije BiH, izvršile napad na nešto više od 4 000 vojnika koji su branili taj deo Ozrena.
Pocjelovo, podsetio je Galijašević, jeste greda koju čine četiri dominantne kote 715, 726, 702 i 706, što, kako kaže, neupućenima u topografiju ovih prostora ne znači puno, ali ta greda je "kapija Ozrena".
- Onaj ko je kontroliše, lako može zauzeti ceo Ozren. Vojnici VRS bili su svesni toga, pa su ovaj deo ratišta utvrdili držeći jake snage na njemu. Prema izjavama mnogih visokih oficira Armije BiH, ovi položaji se nisu mogli zauzeti bez pomoći avijacije. Mnoge jedinice Armije BiH su se izređale na ovoj koti, ali bez uspeha dok se u celu operaciju nisu zajedno uključili NATO i mudžahedini (odred "El mudžahedin" i "Zubejrova grupa") - rekao je Galijašević.
On je naveo da se vojna operacija NATO snaga, pokrenuta 10 dana pre napada mudžahedina na Vozuću, manifestovala rušenjem svih radio-relejnih objekata i sredstava veze VRS na Ozrenu, pre svega najbitnijeg releja "Kraljica" i predstavljala je podršku iz vazduha formacijama Drugog i Trećeg korpusa tzv. Armije BiH.
- U zločinima Alijinih mudžahedina, Mahmuljinovih i Delićevih vojnika, te DŽaferovićevih policajaca spaljeno je do temelja 66 sela, uništeno više od 5.000 kuća, 12 crkava i jedan manastir, srušena groblja od kojih su neka stara i preko pet vekova, ubijeno 465 vojnika i civila, proterano više od 22.000 civila i građana srpske nacionalnosti - podsetio je Galijašević.
Zašto Srbi u Severnoj Makedoniji ne priznaju popis, saznajte OVDE.
Izvor: SRNA
