Piše: dr Ivan Pajović
Rast cena određene robe praćen je i nestašicama. Naprimer, u Nemačkoj je pre ukrajinske krize litar jestivog ulja koštao oko 80 evrocenti, dok se u ovom momentu teško nalazi u prodaji, a cena je ne ispod pet evra.
Rast cena energenata doveo je do rasta cena transporta robe u svim sferama ekonomije, što je sledstveno uticalo na rast cena za krajnje kupce. Mnogi lanci supermarketa u Americi i Evropskoj Uniji prinuđeni su da prekinu rad jer ne mogu izdržati konkurenciju na tržištu. Mnoge firme, do grla zadužene u vreme korona- krize, nalaze se na granici bankrota i prete dodatnim povećanjem stope nezaposlenosti.
Dojče Bank je prva od velikih finansijskih institucija Zapada koja zvanično predskazuje bolnu recesiju u SAD i Evropskoj Uniji u narednoj 2023. godini. Sankcioni rat sve više pojačava energetsku krizu, koja pojačava inflatorni talas do kritične mere.
Nemački kancelar Olaf Šolc je nedavno u Dauning Stritu izjavio: „Sankcije protiv ruskog finansijskog sektora i protiv centralne banke Rusije su ekstraordinarni proces koji se na ovakav način nikada nije primenjivao protiv tako velike zemlje. To su sankcije protiv ruske ekonomije i te sankcije su veoma efikasne”.
Da, efikasne. Ali protiv koga?
Ovakve infantilne izjave zapadnih političara i njihovo neodgovorno razmahivanje sankcionom batinom šokiraju ekonomske analitičare, a naročito predstavnike sveta biznisa. Već više od godinu dana svetska automobilska industrija bori se sa katastrofalnom nestašicom kompjuterskih čipova i drugih životno važnih delova, što je dovelo do smanjenja proizvodnje, usporavanja isporuke automobila i rasta cena novih i polovnih vozila. Ukoliko iz Rusije bude obustavljen ili zabranjen uvoz paladijuma za katalitičke neutralizatore ili nikla neophodnog za akumulatore elektromobila, nastaće novi, viši nivo krize.
Jedini izlaz iz nastale situacije koji vide predstavnici nemačkog Bundestaga je potpuno otkazivanje uvoza ruskih energenata i masovna proizvodnja vetroparkova. A zapravo, u pitanju je samo još jedna od patetičnih izjava koja iza sebe nema nikakve logike. Umesto rešenja problema, ovakve izjave samo izazivaju novi rast cena na tržištu koje očekuje budući, dodatni deficit energenata.
U Nemačkoj postoji i poneki glas razuma. Nezavisni ekonomski savetnik Veronika Grim nedavno je izjavila: „Nemačka vlada mora što pre učiniti sve što je moguće i primeniti mere predostrožnosti protiv zaustavljanja isporuke energenata iz Rusije. Mora se takođe sve uraditi radi minimizacije negativnih posledica takve situacije”.
Rast cena na malo u Velikoj Britaniji nalazi se na vrhuncu za poslednjih trideset godina, a cena električne energije porasla je čak za 54%. Prema procenama ekonomskih stručnjaka, oko milion ipo Britanaca naći će se u stanju siromaštva usled rekordne inflacije. Pad realne prosečna plate 2022. godine nije zapamćen od krize 2008. godine. Očekuje se da će oko 34% Britanaca primati zarade koji će biti ispod životnog minimuma.
Situacija koja se na ovako negativan način razvija u Evropi nije ništa drugo nego sankcioni bumerang, nastao iz razloga što evropske zemlje „igraju kako Vašington svira”. Razlog sukoba u Ukrajini i sankcija Rusiji ne dolaze iz Rusije i Ukrajine, već su posledica postupaka transatlantske elite iz Vašingtona i Londona, ali i postupaka njihovih marionetskih vlada u evropskim državama, koje žrtvuju interese svojih naroda za tuđi račun i zbog tuđeg sukoba.
Ruska vojska nastavlja specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ministarstvo odbrane objavilo je sveže podatke o postignutim rezultatima do jutra 25. aprila koje možete pogledati OVDE.
Izvor: Pravda
