Spomenik je delo sanktpeterburškog vajara Vasilija Azemše. NA ovaj način čuva se sećanje na jedan istorijski period iz naše zajedničke istorije koji je veoma važan i za srpskii i za ruski narod.
Svoj večiti mir general Vrangel je našao u Beogradu, dok je njegov otac Nikola sahranjen na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima, gde takođe počivaju mnogi Rusi, pristigli ovde sticajem nesrećnih okolnosti.
Među ruskim emigrantima u Sremskim Karlovcima bilo je mnogo visokoobrazovanih ljudi od ugleda. Mnogi su predavali u ovdašnjoj bogosloviji i gimnaziji, imali su bogate biblioteke, decu su podučavali jeziku i crtanju. Priređivali su koncerte, isticali se kao dekorateri i glumci. Meštanima su na balovima i drugim svetkovinama pokazivali lepe manire carskog dvora. Imali su i glasilo svoje crkve, a u Srpskoj manastirskoj štampariji je od 1921. do 1937. godine na ruskom jeziku štampano oko dvadesetak knjiga i brošura, uglavnom duhovnog sadržaja.
Zajedno sa vojnicima i narodom, u Sremske Karlovce je 1920. došlo i rusko sveštenstvo koje je utočište našlo u fruškogorskim manastirima.
Delegaciju je predvodila Ana Rončević specijalni savetnik, a činili su je specijalni savetnik Biljana Čuturilo i članovi Aleksandar Zivlak , Anđelija Lončar sa suprugom. I sa ovog mesta pružena je podrđka našoj braći Rusima ali i našoj srpskoj braći u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metehiji .
Izvor: Pravda
