Prozapadna opozicija je na izborima doživela nokaut od kog ni posle više od 40 dana ne može da se oporavi. Lideri koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije” kao da su u zemlju propali, a oni koji se pojavljuju na društvenim mrežama za veoma loš izborni rezultat u aprilu optužuju mangupe iz svojih redova i priznaju da ne znaju koje političke poteze sada treba da povuku. Ono u čemu je gotovo jedinstven ovaj deo opozicije jeste da su za slabe izborne rezultate i postizbornu apatiju optužili lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, koji je otišao kod Aleksandra Vučića da razgovara o mogućnosti održavanja novih izbora u Beogradu. Problem je u tome što je do razgovora došlo a da glasanje nije bilo završeno.
Tako je jedan od istaknutih funkcionera pokreta „Ne davimo Beograd” Radomir Lazović rekao da građani ne treba da zamere opoziciji što se nije snašla posle izbora jer, kako kaže, niko nije očekivao da će se sastati predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić i predsednik SSP-a Dragan Đilas. To je, nastavlja Lazović, dovelo do zatišja unutar opozicije. Lazović kaže da ne razume zašto se Đilas pita i razgovara s Vučićem o izborima. „Mi želimo da vidimo poraz SNS-a, a ne želimo da vidimo da su se Đilas i Vučić nešto dogovorili. Želimo da vidimo poraz SNS-a u skladu s onim kako su građani glasali”, naglasio je Lazović.
Odgovarajući na ove optužbe, Borko Stefanović, najbliži Đilasov saradnik, pak poručuje opoziciji da svi koji su napadali Đilasa zbog razgovora s Vučićem sada treba da kažu šta da se radi. I na koji način da se zaštiti volja Beograđana. NJegova partijska saradnica Marinika Tepić je otišla korak dalje i zatražila da iznosi političke stavove na medijima s nacionalnom frekvencijom, što bi, verovatno, „razmrdalo” ovaj deo opozicije.
A Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke i dva puta predsednik Srbije, kaže da je opozicija nestala zadovoljna pukim ulaskom u parlament, jer svih prethodnih godina nije ni vodila stvarnu borbu za smenu postojeće vlasti. Za „Politiku” kaže da bi u suprotnom došlo do stvarne mobilizacije da se osvoje još dva neophodna mandata u Beogradu na ponovljenim izborima i borila bi se za svaki glas za koji je postojala osnovana sumnja da je pokraden i na republičkom nivou.
„Ovako su i Beograd i republika bez suštinske borbe prepušteni Vučiću, a što je još gore, postalo je očigledno da je većina opozicionih stranaka koje su nastupile u koaliciji ’Ujedinjeni’ u tom bloku učestvovala s namerom da iz njega izađe odmah nakon izbora i dobijanja mandata. Na taj način su smanjili kredibilitet opozicije u budućnosti i svako ko bude želeo da nastavi borbu za demokratiju u Srbiji suočavaće se s još većim teškoćama”, kaže Boris Tadić.
Ovaj deo opozicije nevešto gura pod tepih da je jedan od razloga za loš rezultat i to što je upravo Đilas objavljivao „istraživanja javnog mnjenja” i ponavljao da vlast gubi Beograd, a da će na republičkom nivou ova koalicija osvojiti blizu 30 odsto glasova ako izlaznost bude velika. Na kraju je to bilo tek oko 13 procenata, bez obzira na prilično veliku izlaznost.
S takvim ambicijama, osvojiti manje od 50 poslaničkim mesta u Skupštini Srbije može se posmatrati kao težak poraz. Kada se uz to dodaju rezultati izbora u Beogradu, gde su možda postojali uslovi da dođe do promene vlasti, onda je jasno zašto ovaj deo opozicije još nije došao sebi posle izbornog debakla. Bivši gradonačelnik je stalno ponavljao da ako u prestonici izađe 900.000 glasača, da padaju SNS i SPS. Na aprilskim izborima u Beogradu je izašlo čak i više od toga i opet je vlast pobedila. Ovaj deo opozicije se uvalio u živo blato sopstvene propagande i nerealnih očekivanja i nikako ne uspeva da se iz toga iščupa.
„Suštinski, ovi izborni rezultati su realan rezultat pogrešnih poteza opozicije svih prethodnih godina i za taj rezultat odgovornost preuzimaju oni koji su u tim godinama preuzeli dominantnu ulogu. Nadam se da je ujedno ovaj rezultat i sve što je ogoljeno nakon izbora tačka konačnog reseta opozicije i političkog života u Srbiji, nakon godina u kojima se vrtela u začaranom krugu borbe za prvo mesto na ’Titaniku’. Pored toga, pasivnost opozicije nakon izbora pokazuje da i dalje većina opozicionih aktera prepušta isključivo Vučiću da određuje tempo političkog života. SDS i naša koalicija zarad mandata i cenzusa nisu pristajali na neprincipijelne dogovore, a nakon izbora nismo nestali. Pratimo tempo stvarnih političkih potreba i problema naših građana, a ne Vučićev, kome sada odgovara da opozicija zaćuti”, zaključuje Boris Tadić.
A Bojan Kostreš iz Lige socijaldemokrata Srbije kaže za naš list da je premalo istinskih proevropskih stranaka u Srbiji i da je to razlog zbog kog se ova politička opcija ne vidi u javnosti. Podseća da su ligaši i posle 32 godine postojanja na pozicijama zbog kojih su i osnovani, a da je jedna od osnovnih vrednosti za koje se zalažu EU integracija Srbije. „Mislim da je važno, bez obzira na to koliko nas ima, da počnemo da sarađujemo na ovoj temi jer Srbija zaslužuje jaku i organizovanu proevropsku političku opciju”, navodi Bojan Kostreš.
A politički analitičar Branko Radun kaže da je posle objavljivanja konačnih rezultata u Beogradu – po kojima će SNS i SPS zajedno imati 56 odbornika, što je dovoljno da formiraju vlast kao i proteklih deset godina – deo opozicije nestao. Za naš list navodi da mu se čini kao da oni ne znaju gde udaraju i da ga ne iznenađuje to što je napisao Borko Stefanović na „Tviteru”.
„Dragan Đilas i njegovi koalicioni partneri su razočarani jer su očekivali pobedu u Beogradu, a osvojili su oko 21 odsto. To je rezultat sve s Narodnom strankom Vuka Jeremića, Demokratskom strankom, Pokretom slobodnih građana... Bivši gradonačelnik je ubeđivao sve da će na aprilskim izborima osvojiti Beograd i sada su nezadovoljni i ljuti. To je glavni razlog zašto su se povukli i nema ih u javnosti. Oni jednostavno ne znaju šta dalje da rade”, kaže Branko Radun. Dodaje da jedan od tih političkih lidera ćuti jer je očigledno u jednoj vrsti depresije, a da drugi ne znaju kako da se ponašaju, pogotovo ukoliko bi dobili poziv SNS-a da budu deo beogradske vlasti.
„Sve te političke nedoumice i iščekivanja da nekako na mala vrata budu deo vlasti čine da su danas pasivni, a pokazuju da ovaj deo opozicije nije imao plan B ukoliko ne pobede na izborima”, ocenjuje Branko Radun.
Novu izjavu Zdravka Ponoša mpročitajte OVDE.
Izvor: Politika
