Zaplena iranskog tankera u grčkim vodama i eksplozija samoubilačkog drona u istraživačkom centru Perčin kod Teherana, te telefonski poziv američkih diplomata vlastima u Atini pokrenuo je, tokom protekle sedmice, seriju događaja koje su se odmah pretvorile u diplomatske incidente i otvoreno zveckanje oružjem između Irana i Izraela.

Špijunski triler, kako je prvi u seriji događaja nazvao atinski Katimerini, počeo je sredinom aprila, kada su grčke vlasti "zaplenile" tanker koji je prevozio oko 100.000 tona iranske nafte, smatrajući da tovar pripada jednoj od ruskih banaka sankcionisanih zbog rata u Ukrajini.

Daljom proverom ustanovljeno je, međutim, da je tanker u međuvremenu promenio vlasnika, te da je u trenutku zaplane pripadao ruskoj kompaniji "Transmorflot", koja se ne nalazi na crnoj listi EU ili SAD.

Brod sa iranskom naftom isplovio je, prema dokumentaciji, iz turske like Marmaris 14. maja navodno čekajući kupca za tačno 108.000 tona nafte.

Iako vlasnici nisu bili na listi nepoželjnih kompanija, brod na kojem se nalazila iranska nafta "Pegaz" ili "Lala" se nalazio na američkoj crnoj listi još od sredine 2021. godine, pa su Amerikanci zatražili da se teret zapleni, navodeći da će prihod biti upotrebljen za finansiranje aktivnosti teorističkih grupa.

Zahvet za zaplenu odobrio je sud u Halkidi posle prepiske sa Federalnim istražnim biroom, američkim tužilatvom i ministarstvom za unutrašnju bezbednost SAD, piše Katimerini, navodeći da su se Grci bunili zbog "nebezbednih uslova" u kojima je nafta pretovarena u dva tankera koje su, u međuvremenu, iznajmili Amerikanci.

Odgovor Teherana

Iranska Revolucionarna garda je reagovala munjevito pa je svega nekoliko dana pošto je iz "Pegaza" istovarena nafta, zaplenila dva grčka tankera nedaleko od teritorijalnih voda te države.

Na brodove "Prudent vorior" i "Delta posejdon" iskrcali su se naoružani iranski gardisti, oduzeli posadi mobilne telefone i tankere preusmerili ka luci Bandar Abas. Na brodovima se nalazilo 46 članova posade, od kojih su devetorica Grci. Iranske vlasti su posadama navele da se radi o inspekciji dokumenata i brodova.

Ministarstva inostranih poslova dve zemlje razmenile su protestne note, a mediji su izbrojali da se u Perzijskom zalivu nalazi još 17 grčkih brodova.

Daljinski upravljani rat Izraela i Irana

Rat bespilotnim letelicama, koji već godinama vode Iran i Izrael, nastavljen je u sredu posle podne pošto je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom "ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu".

Iako su iranski mediji neposredno posle eksplozije događaj opisivali kao nesreću, smrt mladog stručnjaka za razvoj dronova ubrzo je predefinisana u incident, za koji do sada niko nije preuzeo odgovornost.

Izraelci su odbili da komentarišu ovaj događaj, ali je neimenovani američki zvaničnik potvrdio NJujork tajmsu da je baza Parčin bila meta napada samoubilačkih dronova.

Svega nekoliko dana ranije, u Teheranu je ubijen pukovnik Revolucionarne garde, a američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ovo ubistvo kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Napad izraelskih dronova usledio je posle serije napada iranskih dronova na izraelske i američke baze u Siriji, ali i na teritoriji Izraela.

Svega dva dana posle napada na razvojni centar kod Teherana, iranske vlasti obznanile su postojanje podzemne baze za bespilotne letelice do koje su novinari stigli helikopterima i uvedeni tek pošto su im preko očiju stavljeni povezi.

Prikazani su dronovi "ababil 5" naoružani iranskim kopijama projektila "helfajer",

"Nema dileme da da je iranska vojska najmoćnija u regionu. Nenadmašni smo su modernizaciji dronova", rekao je komandant iranske vojske, general Abdolrahim Mosavi.

Podzemni kompleks, sudeći prema snimcima, sastoji se od nekoliko stotina metara tunela u kojima se nalaze destine različitih tipova dronova proizvedenih u Iranu.

Dan pošto se pojavio snimak nove iranske baze, premijer Izraela Naftali Benet je upozorio da napadi Teherani i njegovih saveznika "neće proći nekažnjeno".

"Decenijama, Iran je provodio terorističku kampanju protiv Izraela preko svojih saveznika, izaslanika, ali je glava te hobotnice, odnosno Teheran, uživao imunitet. To vreme je završeno", rekao je izraelski premijer.

Gotovo istovremeno, iranske vlasti su saopštile da su zbog ubistva pukovnika Revolucionarne garde pohapšeni pripadnici mreže izraelskih agenata.

O dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

Izvor: RTS